Tag: depresija

Kako anksioznost otežava fizičku aktivnost?

Kako anksioznost otežava fizičku aktivnost?

Dokazano je da redovno upražnjavanje fizičke aktivosti dovodi do poboljšanja određenih procesa u organizmu fizički aktivnih osoba. Neki od tih procesa su metabolizam ugljenih hidrata i masti i hemokoagulacioni procesi. Takođe, fizička aktivnost pozitivno utiče na funkcionisanje imunog sistema, poboljšanje kognitivnih funkcija i mentalnog zdravlja uopšte. S obzirom na to da je jasan pozitivan uticaj fizičke aktivnosti u prevenciji mnogih oboljenja, svedočimo povećanju interesovanja za njen doprinos i u ublažavanju psihičkih problema. Osim toga, svedoci smo i momenata kada se fizičkoj aktivnosti usprotivi anksioznost.

Depresija i njeni simptomi

Depresija i njeni simptomi

Više od običnog nezadovoljstva, depresija predstavlja pravi razlog za zabrinutost, posebno ako se ne leči. Većina smatra osobu koja pati od depresije slabom, dok je takva osoba zapravo svakog dana mnogo jača od prosečne osobe. U narednom tekstu pružićemo dokaze za datu tvrdnju.

Psihologija jeseni uz jesenji bluz

Psihologija jeseni uz jesenji bluz

U ovom članku govorićemo o promenama koje se dešavaju na nama, oko nas, pa čak i u nama tokom trajanja zlatnog godišnjeg doba – jeseni.


JESENJI BLUZ

Jesen je godišnje doba koje samo po sebi donosi novi početak. Pored toga što se sve oko nas s jeseni menja, menjamo se i mi. Neko tokom jeseni oseti pokretačku energiju, dok drugi osete jesenji bluz. Ali, zašto je to tako? Vreme je da počnemo. Sećate li se prirode i društva?

ZLATNO DOBA ILI DOBA ŠARENILA?

„Jesen je drugo proleće, gde je svaki list u stvari cvet.“ Počinje oko 23. septembra. Godišnje doba izmedju leta i zime u kojem temperatura opada, a noći nastupaju znatno ranije. Obeležava ga opadanje lišća sa stabala drveća. Završava se oko 22.decembra.

Nakon ovog formalnog, opšteg upoznavanja jeseni, hajde da je upoznamo i očima umetnika.
„Jeseni moja, pozdravljam te!….Hodi. I podji sa mnom preko rodnih strana, po lepim mestima me vodi, gde šume čežnje mojih davnih dana..“

„Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, na polju jesen stoji. Sa njene dražesne glave, lisnatih vreža splet, čarobno spušta se dole. Do same mirisne trave.“

„Jesmo li sabrali tegove? – Šume u jezero silaze. I sećanja se razilaze, u svetlost, u strah, u snegove.”

“Tiho, tiho nad smrekama niz strminu. Jesen, ridja kobila češlja grivinu. Nad rečnim pokrovom, obalom spojenim, čuje se sinji zvuk pod kopitom njenim..“

DA LI SAMO LIŠĆE OPADA?

Jesen ne obeležava samo opadanje lišća, već i opadanje kose. Tako da se nemojte začuditi ili uplašiti ako s jeseni vaša kosa počne intenzivnije da opada. To je sasvim normalan, prirodni proces. Takodje možete primetiti da vam koža lica ili tela burnije reaguje, postaje suvlja ili svrbi, čuveni prelazni period. Tada se potrudite da, jedan period, pored hidrantnih krema ubacite i neku hranljivu koja će preporoditi vašu kožu.

Zatim, kada govorimo o noktima, češče skidajte zanoktice, radite piling nokatne ploče kada god osetite da je potrebno i negujte svoje nokte uljima. Ona će divno ojačati i zaštititi vašu nokatnu ploču. Koristite ulja poput bademovog, arganovog ili maslinovog. Kako bi vam nokti uvek bili zdravi, uredni i svežeg izgleda kao iz salona, pročitajte naš članak Salonski mankir kod kuće. Tu ćete pronaći ceo, hronološki, postupak manikira, savete i potpuno prirodan recept za regeneraciju nokatne ploče.

Continue reading Psihologija jeseni uz jesenji bluz

Anksioznost – borba i vraćanje sebi

Anksioznost – borba i vraćanje sebi

Anksioznost se može se javiti u bilo kom trenutku u toku dana bilo kome. Simptomi kao što je nervoza, znojenje, stalan osećaj zabrinutosti, strah od pogleda i mišljenja drugih ljudi, grickanje usana, noktiju su deo anksioznosti. Baš zato što se ovakvi simptomi mogu ukazivati više 

Kakav uticaj imaju društvene mreže?

Kakav uticaj imaju društvene mreže?

Društvene mreže su sastavni deo života skoro cele svetske populacije. Vremenom su postale rasprostranjene u tolikoj meri, da se postavlja pitanje kako se pre njihove pojave uopšte živelo bez njih. Društvene mreže, kao sredstvo izražavanja, jesu mač sa dve oštrice. Iako su veoma korisne, mogu 

Fatalističko samoubistvo

Fatalističko samoubistvo

Koliko puta smo čuli od naših bliskih ljudi da im nije do života? I šta uradimo po tom pitanju? Uglavnom ostanemo nemi, ne obraćajući previše pažnju na to. Previše smo okupirani svojim obavezama da bismo se bavili tuđim problemima.

 


DA LI JE SVAKO SAMOUBISTVO ISTO?

Naizgled da, ali motivi su različiti. Prema tome, za to zbog čega neko i na koji način izvrši samoubistvo postoje razne klasifikacije. Da li ste čuli za fatalističko samoubistvo? Znate ono kada okolina postavi takve standarde i norme da sve što je izvan tih okvira se smatra nemoralnim, manje vrednim i manje normalnim? Kada ste ponižavani jer ne ispunjavate striktne norme i pravila koja su jedina ispravna postupanja. Samoubistvo koje čovek izvrši u ovakvim okolnostima, suicid vidi kao jedino moguće rešenje da izađe iz začaranog kruga. Takvo samoubistvo naziva se fatalističko. Često se dešavalo u logorima, a danas se sa istim možemo susresti i u zatvorima.

 

 

 

NAŠE MALO NEKOME ZNAČI MNOGO

Da li običan čovek može pomoći drugom čoveku u ovakvim situacijama? Sigurno da može bar da pokuša da pomogne. Zapravo, poenta je da mi ne budemo razlog da nekome damo još više povoda za suicidnim mislima. Ne osuđujte nikada nikoga. Ne budite deo društva koji postavlja jake standarde i norme. Na iskušenje nije pao samo onaj ko nikada nije bio u iskušenju.

 

 

 

DA LI SVOJE GREŠKE UVIĐAMO KASNO?

Ko smo mi da procenjujemo da li je nešto moralno ili ne? Da li je nešto trebalo uraditi tako ili drugačije? Pokušajmo svi bar malo da budemo pažljiviji jedni prema drugima. Život je ireverzibilan. Nikada ga ne možemo povratiti, a to shvatimo tek kada neko naš izgubi život. Hajdemo svaki put kada nam se neko požali da je depresivan, pokušamo da razgovaramo i da ga motivišemo. Depresija, pa i ona najblaža, može biti ulaznica u tamu iz koje ne vidimo izlaz. Hajdemo da mi pokušamo biti to svetlo koje će nekome pomoći da pronađe put.

 

 

 

BORIMO SE PROTIV KRUTIH NORMI

Vaš život je samo vaš. Imate pravo da ga živite kao želite. Da radite šta mislite da je najbolje za vas. Danas postoji toliko opcija, da nijedna greška koju ste napravili ne stopira život. Sve se da ispraviti i ukoliko ikada budete imali negativne misli, imajte to na umu. Nijedno okruženje nije večno, pronaći ćete sigurno neki izlaz ukoliko ga tražite. Samoubistvo nije izlaz, već odlazak u nepovrat iz koga više nema izlaza.

 

 

TEKST: IVANA JOSIPOVIĆ

Ivana Josipović studira Psihologiju na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. U slobodno vreme voli da čita psihološke tekstove, da šeta u prirodi ili da trenira.

Agorafobija – strah od ljudi

Agorafobija – strah od ljudi

Agorafobija je vrsta anksioznog poremećaja i jedna je od najčešćih fobija. Predstavlja iracionalan, fobičan strah koji osoba doživljava kada se nađe na mestima na kojima se oseća ugroženo i nebezbedno. Primeri takvih mesta jesu: trgovi, pozorišta, bioskopi, autobusi, vozovi, tržni centri, avioni i slično.   

Uticaj alkohola na naše zdravlje

Uticaj alkohola na naše zdravlje

Nakon naporne i radne nedelje, svi jedva čekamo vikend da se opustimo i odmorimo. Neki vole da svoj vikend provedu u miru, pa stoga odlučuju da budu sami, drugi ipak vole da vreme provedu sa porodicom, dok neki to slobodno vreme iskoriste za druženje sa 

Pet najčešćih mitova o psihoterapiji

Pet najčešćih mitova o psihoterapiji

Skloni smo da tokom života imamo predrasude o nepoznatim stvarima, dok se ne edukujemo dovoljno. Predrasudama se stvaraju mitovi koji su daleko od realnosti, zato ćemo mi da razbijemo mitove o psihoterapiji nataloženih godinama. Navešćemo samo pet mitova o psihoterapiji, iako ih je nažalost mnogo više.

 


 

PSIHOTERAPIJA JE SAMO ZA OZBILJNE PROBLEME I SLABE LJUDE

Činjenica: Problem kod ovog mita je što se psihoterapija posmatra kao krajnja opcija u situacijama u kojima ljudi imaju teške i izuzetno ozbiljne probleme, sa neizvesnim ishodom. Realnost je drugačija i psihoterapija pomaže ljudima sa uobičajenim mentalnim poteškoćama, kao što su anksioznost, depresija, osećanje tuge zbog gubitka bliske osobe, posla ili različitih vrsta trauma. Svako ko ne ume da se sam nosi sa  svakodnevnim stresovima može tražiti pomoć od psihoterapeuta.

 

 

 

NE IDE MNOGO LJUDI NA PSIHOTERAPIJU

Činjenica: Ovaj mit postoji jer je ljudima neprijatno da govore drugimA da idu na psihoterapiju. Kontradiktorno je kako na primer jedva čekamo da se pohvalimo da smo pronašli ličnog trenera i sada vežbamo svaki dan, nego da kažemo da smo pronašli odgovarajućeg psihoterapeuta za sebe. Posete ličnim trenerima su više podržane, pa se opredeljujemo da posete psihoterapeutu zadržimo za sebe ili pak izbegnemo. Danas sve više ljudi odlazi na psihoterapiju i sve češće se o ovoj temi govori, što je za veliku pohvalu.

 

 

 

LjUDI ĆE MISLITI LOŠE O MENI AKO IDEM NA PSIHOTERAPIJU

Činjenica: Prirodno je da nam nije potpuno svejedno kada je u  pitanju tuđe mišljenje. Ipak, možda je umirijuće znati da će nama bliskim osobama, koje nas zaista vole, biti drago da čuju što smo odlučili da pomognemo sebi, umesto da kukamo i ne nalazimo rešenje za određene situacije. Ako još  uvek razmišljate o mišljenju drugih, zapamtite da nemate obavezu da bilo kome kažete da idete kod psihoterapeuta. Psihoterapija je vaša odluka i svako ko negativno reaguje na to ima problem sa svojom neprijatnošću, a ne sa vašom odlukom.

 

 

 

PSIHOTERAPIJA JE SKUPA INVESTICIJA, SVE TO MOGU I SA PRIJATELJIMA 

Činjenica: Psihoterapija uključuje dosta razgovora. Razumljivo je zašto neki ljudi odbacuju nju kao opciju i pretpostavljaju da je ista kao kafa sa prijateljem. Međutim, velika je razlika između terapeuta i bliskih ljudi, iako je socojalna podrška vrlo važna i nekad nam može biti korisna baš ta kafa. Ipak, psihoterapija pruža razumevanje vaših misli i emocija, a psihoterapeuti su kroz edukaciju obučeni da razumeju i tretiraju složene probleme. Psihoterapijske tehnike su više od samo pričanja i slušanja, a terapeutski odnos je zasnovan na poverljivosti. Ljudi često govore psihoterapeutu stvari koje nikom nikada nisu, a terapeut nije pristrasan već sve posmatra na objektivan način.

 

 

 

SVE PSIHOTERAPIJE SU ISTE

Činjenica: Postoji mnoštvo psihoterapijskih pravaca i čak osobe koje su završile edukacije za isti psihoterapijski pravac ne moraju da ga praktikuju na isti način. Neretko ljudi isprobaju jednu vrstu psihoterapije, a ako ona ne odgovara njihovim potrebama, pretpostavljaju da nijedna nije efikasna. Trebalo bi uzeti u obzir da će možda biti potrebno nekoliko pokušaja i neuspeha da biste pronašli ono što vam najviše odgovara. Prilikom odabira psihoterapeuta istražite više o psihoterapijskom pristupu kom se služi, a druga važna stavka je odgovarajuć psihoterapeut. Važno je da sa vašim terapeutom kliknete i da razvijete dobar odnos.

 

 

 

ZAŠTO BAŠ PSIHOTERAPIJA?

Psihoterapija je terapija razgovorom. Efikasna je u lečenju širokog spektra mentalnim poremećaja i teškoća u psihičkom funkcionisanju. Njeni efekti traju nakon završetka terapijskog procesa – klijent uči kako da primeni stečene veštine na nove problemske situacije u životu.

 

 

 

PSIHOTERAPIJA NUDI:

Sigurno mesto za ispoljavanje intenzivnih osećanja i deljenje najrazličitijih sadržaja

Prihvatljivo i razumljivo objašnjenje za klijentove potrebe

Građenje poverenja, optimizma i nade kod klijenta po pitanju mogućnosti promena

Mogućnost upoznavanja i razumevanja sebe i svoje okoline, zauzimanje drugačije perspektive.

 

 

 

VAŽNO JE IMATI NA UMU

Kakav god da je problem sa kojim se nosimo, on nas muči i ukoliko se odlučimo da se obratimo za psihološku pomoć, koji god psihoterapijski pravac odabrali, naići ćemo na osobu koja je spremna sa nama da priča o tome. Edukacijom ćemo prevenirati moguće predrasude da prerastu u mitove. Bitno je da ne odustanemo od sebe, da uvek težimo razvijanju naših potencijala, da znamo da napravimo predah i da prihvatimo sebe na pravi način.

 

 

 

 

TEKST: JELENA VUKOMANOVIĆ

Jelena Vukomanović je student četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i vršnjački edukator u projektu Mind The Mind, o mentalnom zdravlju. Zaljubljenik je u knjige, prirodu, pomaganje ljudima, zagrljaje i rok muziku. Najveći cilj joj je da nakon fakulteta upiše edukaciju za psihoterapeuta i da uživa u tom pozivu celog svog života.

Kako izaći iz začaranog kruga depresivnosti?

Kako izaći iz začaranog kruga depresivnosti?

Depresija. Da li nam je ova reč uveliko poznata ili smo samo čuli o njoj, a nikada zapravo i slušali i pričali o istoj. Veoma je važno da pričamo, da nam ovakve stvari ne budu tabu tema. Sigurno se svako od nas našao u situaciji