Izveštavanje o osetljivim grupama samo po sebi zahteva poštovanje određenih etičkih kodeksa, čijim poštovanjem osobe o kojima se izveštava neće biti ugrožene, kao i njihova privatnost. Glavni cilj medija kao sredstva socijalizacije jeste poštovanje već propisanih kodeksa čije bi poštovanje trebalo da se podrazumeva prilikom izveštavanja. Urednici medija kao i novinari imaju obavezu da pre svega prilikom izveštavanja obrate pažnju na osećanja ljudi o kojima se izveštava. Ugrožena privatnost i intimnost u određenim životnim situacijama koje su teške za njene aktere zahtevaju poštovanje i profesionalnost novinara koji o njima obaveštavaju javnost.
NOVINARKE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA
Višegodišnje izveštavanje o ženama uglavnom u negativnom kontekstu dovelo je do toga da medijski radnici koji svoj posao rade profesionalno reaguju. Jedna od rekacija novinara bila je i sastavljanje smernica koje su razvijene na osnovu višemesečnih analiza. Grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama na osnovu diskusija sastavila je publikaciju pod nazivom Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama. U okviru publikacije autori se obraćaju urednicima medija i novinarima koji izveštavaju o osetljivim temama, u ovom slučaju izveštavaju o nasilju nad ženama.
KAKO IZVEŠTAVANJE TREBA DA IZGLEDA?
Neke od glavnih poruka urednicima medija jesu da o ženama žrtvama nasilja izveštavaju novinarke koje već imaju iskustva sa pomenutom temom. Ukoliko je potrebno izaći na teren i imati razgovor oči u oči sa žrtvom nasilja razgovor sa novinarkom može proći manje traumatičnije u odnosu na razgovor sa muškarcem zbog trauma koje žrtva već ima. Redovne edukacije novinara i novinarki o osetljivim temama o kojima se izveštava takođe dosta doprinose da izveštaji medija budu profesionalni i u skladu sa propisanim kodeksima. U slučaju kada novinari odrade profesionalno posao i tekst bude korektan i etički ispravan, urednici medija onda imaju još veću odgovornost davanjem naslova u skladu sa tekstom. Naslov kao jedan od najbitnijih elemanata prvi privlači pažnju čitaoca. O temama koje se tiču nečije privatnosti potrebno je izveštavati sa potpunim poštovanjem te privatnosti. Naslovi koji privlače klikove na internetu su oni koji povređuju žrtve o kojima se piše u tekstu.
BEZ STEREOTIPA, SENZACIONALIZMA I OPTUŽBI
O žrtvama nasilja ne sme se izveštavati kroz stereotipe kao i na senzacionalistički način. Prilikom uzimanja izjave od žena koje su bile žrtve neke vrste nasilja, u tekstu u kome se izveštava ne sme postojati deo koji na određeni način iznosi sumnju u izjavu preživele žrtve. Ismejavanje neke vrste nasilja kao ni umanjivanje verovatnoće da se ono dešavalo ne sme postojati u izveštajima.
OBRATITE PAŽNJU NA FOTOGRAFIJE
Potresne fotografije koje svedoče o nasilju nad određenom ženom u velikom broju slučajeva su i naslovne strane određenih štampanih izdanja. Upravo potresne fotografije kao i video-snimci koji se objavljuju u onlajn-portalima podstiču čitaoce da čitaju o potresnim sudbinama žena. Često same fotografije otkrivaju identitet žrtve iako se u tekstu ne spominje puno ime i prezime osobe. Neophodno je da se takve fotografije ne objavljuju jer ugrožavaju privatnost osobe koja je pretrpela nasilje, a vrlo često i podstiču na neku novu vrstu nasilja. Skidanje fotografija sa društvenih mreža na kojima su žrtva i nasilnik zajedno u idiličnom porodičnom odnosu može jako traumatično uticati na žrtvu. (Izvor: Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama)
Svako izveštavanje o osetljivim grupama u ovom slučaju izveštavanje o ženama podrazumeva iznošenje dela privatnosti u javnost. Predstavljanje životne priče žena koje su prihvatile da nju podele sa javnošću mora da podrazumeva potpunu odgovornost, senzibilnost kao i profesionalnost medija.
TEKST: ANĐELA JANJIĆ
Anđela Janjić je diplomirani novinar na Filozofskom fakultetu u Nišu. Aktivno se bavi odbojkom, u slobodno vreme čita, piše i voli da vodi kvalitetne razgovore sa njoj dragim ljudima.
