Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Šta podrazumevamo pod kvalitetnim knjigama?
Šta podrazumevamo pod kvalitetnim knjigama?

Šta podrazumevamo pod kvalitetnim knjigama?

Ovaj članak možemo započeti nazivom filma  „Trka sa vremenom“ , koji najbolje opisuje svakodnevicu, kako mladih, tako i onih u godinama. Na prvu, čini se kao da je čitanje, bar u mlađim generacijama, prošlost, ali ne bismo se složili uvek sa tim. Iako preokupirani obavezama, zaglavljeni u svetu društvenih mreža i tehnologije, brzog života i novca, i dalje možemo primetiti da populacija danas redovno posećuje knjižare čekajući novi naslov. Ali, koliko su ti naslovi zaista kvalitetna štiva? Šta podrazumevamo pod kvalitetnim knjigama?

 


 

 

KVALITET ILI KVANTITET ?

Tehnologija i dostupnost online pisanja i prikazivanja proširila je mogućnosti da se kreativnost pokaže na delu. Tako dobijamo mnoštvo pisaca koji svoje radove izlažu pred publikom različitih generacija. Tako široka ekspanzija dovodi do mešanja kvaliteta i kvantiteta. Često se dešava da neko delo primetimo među medijima, društvenim mrežama, u razgovoru, na plakatima i slično. To delo, zbog svoje dobre reklame i širenja publike pridobija svakoga od nas. Neretko desi se da se, kada pročitamo isto to delo, razočaramo. To se dešava kada je reklama bolja od sadržaja. U današnje vreme svi smo jednaki kritičari, zbog toga je teško izdvojiti vrednosti.

 

 

 

ČITANJE KAO UMETNOST

 Neminovno je da su imena poput Tolstoj, Dostojevski, Hemingvej, Šekspir, Kafka i slično poznata svakome od nas. Ove pisce vezujemo za svetsku književnost čija dela su utemeljena u tradiciji i svojim dugogodišnjim trajanjem dokazuju svoju vrednost. Ranije, nije nam sve bilo toliko dostupno, pa su se ovakva dela, a i znanja, prenosila sa generacije na generaciju, kako u školama, tako i van njih. Kod nas bismo u ovu kategoriju mogli svrstati pisce kao što su: Andrić, Selimović, Pekić, Stanković, Domanović, Nušić; kao i one savremenije, poput Kapora, Pekića ili Kiša. Sigurno smo neke od njih ovde i zapostavili, ali ono što je neizbežno jeste njihova istaknutost u društvu koje se, iz godine u godinu, sve više menja.

 

 

Danas se mnogo toga čita – od članaka, preko sastava pretočenih u knjigu, do kvalitetne literature. Teško je samo ovo treće pronaći i izdvojiti. Među piscima novijih generacija zasigurno ima dobrih umetnika. Mogli bismo izdvojiti dramaturga Sinišu Kovačevića i njegovo delo  „Godine vrana “ prema kojem je rađena i predstava danas aktuelna u Narodnom pozorištu ili, na primer, Nenada Gugla, profesora Srpskoj jezika i književnosti u beogradskoj gimnaziji, čiji roman „Umro sam u petak“ pomera granice kako naše, tako i svetske književnosti. Dela sa kvalitetom reči, čvrstinom teme, širokim shvatanjima koja prodiru u svakoga od nas, retkost su našoj novijoj srpskoj literaturi.

 

 

REALNOST  DANAŠNJICE

Važno je da, u ovom svetu bez kontrole, postavimo neke vrednosti. Ne smemo dozvoliti da se svašta nazove romanom, da različite vulgarnosti, egoizmi, primitivizmi i nečasnosti budu na top listama. Da deca to čitaju, da na tome grade svoje ime i moralne vrednosti. Papir sve trpi, od naših fantazija, preko osečanja, želja, nesigurnosti, pa do ljudskih drskosti. Zato je važno napraviti diferencijaciju naslova, oblasti i tematike, uzrasta, kao i toga da li delo treba izložiti javnosti ili ne.

 

 

TEKST: NATAŠA TEODOSIĆ

Nataša Teodosić studira na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Novinar je, ljubitelj jezičkih nedoumica, i rada sa decom, kao i budući master logoped.