mogućnosti zvone na vaša vrata
Kada čujemo termin književni klasik, mahom nam se u glavi javlja ideja o jednoj dugačkoj knjizi koja se bavi kompleksnim temama i ostavlja jak utisak. Reći da u engleskoj književnosti ne postoja dela koja su posvećena ljudskoj prirodi, siromaštvu i preživljavanju u surovom svetu značilo …
Svačija karijera je drugačija. Počne se od jednog posla, pređe na drugi, pa i završi na potpuno suprotnoj strani od početne. To ne znači da ta karijera nije dobra ili da osoba poslom nije zadovoljna. Baš nasuprot tome, nekome se može pružiti prilika da se …
Teško je pronaći pisca koji je istovremeno toliko popularan među publikom i toliko osporavan od strane kritike kao što je Stiven King. Iako nije uspeo da osvoji srca književnih kritičara, King je za četiri decenije rada postao sinonim za horor žanr. Njegove knjige našle su se na prvom mestu best-selling lista više od trideset puta. Čak iako nikada niste pročitali nijedno Kingovo delo, sigurno ste čuli za filmove Isijavanje (The Shining), Keri (Carrie), Tajni prozor (The Secret Window). Čuli ste i za Bekstvo iz Šošenka (Shawshank Redemption), Zelena milja (the Green Mile), ili To (It). Kingova dela inspirisalasu preko sto filmova i TV programa.
Teško je ne zapitati se zbog čega je King tako uspešan. Analizirajući njegova dela možemo izdvojiti nekoliko karakteristika koja Kingove knjige izdvajaju iz velikog broja horor priča.
U Plesu smrti (Danse Macabre) King piše da su strah/strava (horror), užas (terror) i odbojnost tri emocije koje pripadaju carstvu horor žanra. Najvrednija od njih je užas jer počiva na sposobnosti pisca da upravlja maštom publike. Najbolji način da se izazove užas kod čitalaca neotkrivanje izvora straha. Ukoliko autor navede čitaoca da strahuje zbog onoga što ga čeka iza ugla, čitalac će biti bliži likovima iz knjige.
Kingovi romani često sadrže nesavršene, ali simpatične glavne likove. Oni su okruženi velikim brojem jednako nesavršenih ljudi, od kojih se svaki bori da ostvari neki svoj cilj. Kao glavni likovi pojavlju se štreberi uhvaćeni na putu odrastanja, srednjoškolci izopšteni iz društva zbog prekomerne težine ili problema sa aknama. Tu su i likovi koji se bore sa svojim zavisnostima ili kreativnim blokadama. Takođe, King neretko pripoveda iz ugla više likova kako bi stvorio osećaj međusobne povezanosti izmežu njih i istražio različite teme koje se protežu kroz delo.
Većina ljudi povezuje Kinga sa Mejnom, a Mejn sa Kingom. To je zato što King smešta svoje priče gotovo uvek u svoj rodni Mejn. King iznova koristi razne stvarne i izmišljene lokacije da poveća verodostojnost svojih priča, kreirajući izmišljeni univerzum. Derry je najpoznatiji od Kingovih izmišljenih gradova, dok je Castle Rock najčešća destinacija njegovih junaka.
U pričama poput To (It), on obilno pozajmljuje od stvarnih mesta i znamenitosti, autoputeva i krajolika, čak i stvarnih uglova ulica. King takođe reciklira svoje likove. Jedan popularni negativac, koji može, ali ne mora biti đavo, pojavljuje se u Kingovom univerzumu u različitim obličjima. U Mračnoj kuli (The Dark Tower), on je Čovek u crnom; za izgubljene duše u Uporištu (The Stand), on je vođa po imenu Randall Flagg. U drugim pričama, on je maglovita grupa likova sa inicijalima R.F.
Jedna od stvari koja Kingova dela izdvaja iz mora horor žanra je taj što horor implicira niže emocije. O njima King govori u Plesu smrti. Međutim, Kingova popularnost ne leži u najmračnijim trenucima njegovog pisanja. Leži u njegovom osnovnom verovanju u urođenu dobrotu čovečanstva. Još davne 1989. godine u jednom intervjuu, King je otkrio svoj optimistični i, u biti, romantični pogled na svet.
Mora postojati ogromna zaliha dobre volje kod ljudi… Da je nije bilo, odleteli bismo u pakao deset godina nakon završetka Drugog svetskog rata.
To je tako uobičajena stvar – ta osećanja ljubavi prema bližnjemu – da o tome retko kada pričamo; skoncentrisani smo na druge stvari. A ta ljubav je tu; svuda oko nas, pa pretpostavljam da to uzimamo zdravo za gotovo…
Verujem u sve one slatke, romantične stvari: deca su dobra, dobro pobeđuje zlo, bolje je voleti i izgubiti nego nikada ne voleti. Vidim mnogo takozvanog “romantičnog ideala” na delu u svetu oko nas.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
Serijal filmova o Hariju Poteru je nešto što smo sigurni da je većina planete Zemlje odgledala. Filmovi su rađeni po knjigama britanske spisateljice Dž. K. Rouling, čija je mašta otvorila potpuno novu dimenziju mnogim generacijama. Pretpostavljamo da ste kao deca prvi put pogledali filmove, pa …
Svedoci smo raznih epoha književnosti i raznovrsnih žanrova romana, iz kojih su iznikli mnogobrojni pesnici i pisci. Neki od njih su prolazni, a neki su postali legende. Retkost je da u 21. veku, pored vladajuće pomame za raznim emisijama, serijama i filmovima, čovek ostane dosledan …
Kratak i tužan život sestara Bronte, kao i nedaće koje su ih zadesile, uspele su da stvore novo blago u književnosti. Pišući o intrigantnim temama, sestre Bronte su pokazale da su žene u nezavidnom položaju i praktično su otvorile put feiminizmu. Kontrastom njihove hrabre književnosti i njihovih povučenih i tihih života, dokazale su da nije neophodan uzbudljiv život kako bi štivo bilo vanvremensko. Džordžijanska Engleska nije pružala mnogo prilika ženama, pa su tako sestre Bronte mislile da će bolje proći ako pišu pod pseudonimima. Koristeći muška imena Karer, Akton i Elis Bel, sestre su objavile zbirku pesama koja ipak nije imala mnogo uspeha. S početkom Viktorijanske ere, otkrivaju se i prava imena iza Bel pseudonima.
Porodica Bronte je živela u siromaštvu i doživela je vrlo tužnu i nesrećnu porodičnu priču. Dok su još bile deca, preminule su im majka i dve sestre. Ostavši sam sa tri ćerke i sinom, nemajući novca da im pruži nešto više, otac je morao da ih pošalje u najlošiji internat kako bi stekle bar neko obrazovanje.
Mihail Afanasijevič Bulgakov bio je ličnost koja je gajila ljubav prema nauci i umetnosti. Započeo je karijeru u medicini, ali ipak su ga povukle i književne vode. Ovaj ruski pisac najpoznatiji je po romanu Majstor i Margarita, koji je objavljen tri decenije nakon njegove smrti. …
Da biste postali profesionalni pisac potrebno je mnogo rada i strpljenja. Strpljivost i sistematičnost. Jedan od njih koji je svojim marljivim radom potvrdio da se dobar pisac ne postaje preko noći je i Kolin Falkoner. FUDBAL KAO PRVA LJUBAV Rođen je u Londonu …
Ukoliko planirate da otputujete na odmor, preporučujemo da se ugledate na Vilhelma Grosa i ponesete sa sobom bar 30 knjiga. U suprotnom, moraćete sebi da ulovite nešto za jelo. Za početak, preporučujemo vam pet sjajnih knjiga za odmor koje biste mogli poneti.
Kažu da je neki Vilhelm Gros sedamdesetih godina krenuo na put oko sveta iz Ciriha. Sa sobom je poneo 30 knjiga. Avion kojim je leteo za Ameriku, srušio se u Atlantik. Vilhelm je jedini preživeo pad, ostavši nasukan na pustom ostrvu. Iz olupine aviona uspeo je da izvuče i svoj kofer. Prepušten divljini ostrva, uplašen, sklonio se u usek u steni iz koga nije smeo da izađe. Otvorio je knjigu sa vrha kofera i počeo da čita.
Čitajući uspeo je da odluta i zaboravi da se nalazi na pustom ostrvu. Smenjavile su se knjige u njegovim rukama, smenjivali su se i dani, a on nije prestajao da čita. Vilhelm se nije pomerao sa svog mesta i nije prestao da čita, osim u kratkim trenucima sna. Nije osećao glad ni strah. Osamnaestog dana posada američke mornarice iskrcala se na ostrvo i zatekla ga sa knjigom u rukama. Bez knjiga, Vilhelm bi bio prepušten strahu i sopstvenim mislima, a očaj bi ga savladao.
Među nekoliko knjiga za odmor, ova se prva našla na našoj listi. Poručnik Manuel Mena poginuo je u jednoj od odlučujućih bitaka Španskog građanskog rata. Decenijama kasnije, pisac Havijer Serkas, zajedno sa filmskim rediteljem Davidom Truebom kreće u potragu za činjenicama o životu i smrti Manuela Mene, otkrivajući istinu o porodičnoj istoriji, Španskom građanskom ratu i modernom španskom društvu.
U pitanju je knjiga Staklena devica, spisateljice Ketrin Kukson. Anabela Lagranž jedino je dete vlasnika fabrike stakla. Na svoj deseti rođendan Anabela iz radoznalosti otvara zabranjena vrata koja vode u privatne odaje njenog oca i prisistvuju nečemu čemu ne bi smela, što pokreće otkrivanje dugo čuvane tajne. Kada bude napunila 18 godina, saznaće istinu o svom poreklu i ceo njen svet će se srušiti.
Konzervatorka tekstila Kat Žurdan u praznoj kući svoje bake pronalazi tajni plakar pun neprocenjivih Diorovih haljina. Pokušavajući da odgovori na pitanje o tome kako su se tu našle, Kat počinje da sumnja u sve što je mislila da zna o svojoj voljenoj baki.
Još jedna sjajna knjiga je Veriti, spisateljice Kolin Huver. Neafirmisani pisac, Louren Ešli, prihvata ponudu da dovrši rukopise autorke bestselera Veriti, teško povređene u saobraćajnoj nesreći. Preturajući po Veritinim papirima, Louren otkriva njenu autobiografiju u kojoj se nalaze jeziva priznanja koja je Veriti nameravala da odnese sa sobom u grob.
Poigravajući se slovenskom mitologijom i istorijskim činjenicama, Periš pripoveda o položaju žena, majčinstvu i nepravdi. Koristeći nelinearno pripovedanje, pisac donosi priču o životu navodne veštice Gile iz 19. veka, koja zbog svojih uverenja i drugačijeg izgleda doživljava progon od društva i sveštenstva. O ovome pročitajte u knjizi Želimira Periša, Mladenka Kostonoga.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisuPressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
Ovaj članak možemo započeti nazivom filma „Trka sa vremenom“ , koji najbolje opisuje svakodnevicu, kako mladih, tako i onih u godinama. Na prvu, čini se kao da je čitanje, bar u mlađim generacijama, prošlost, ali ne bismo se složili uvek sa tim. Iako preokupirani obavezama, …
