Kaligrafija

Kaligrafija

Kaligrafija je umetnost lepog pisanja. Sam izraz nastao je od grčkih reči kallos (lepota) i graphein (pisati). Iako je često previđena, stručnjaci je po bitnosti izjednačavaju sa slikarstvom.

 


 

 

KRATKA ISTORIJA

Smatra se da su stari Rimljani popularizovali umetnost lepog pisanja, iako se njen nastanak pripisuje Kini. Uprkos tome što u različitim oblicima postoji već 3000 godina, reč kaligrafija koristi se od polovine 15. veka – doba kada je nastala štamparska presa. Tada se javlja potreba za diferencijacijom između običnog pisanja i krasnopisa. Iako je štampanje mnogo praktičniji način umnožavanja pisanih dela, kaligrafija je korišćena za pisanje kompozicija, naučnih radova i sličnih specijalizovanih spisa sve do 19. veka. Ona je prošla kroz dugu evoluciju – od forme prepisivanja crkvenih tekstova, pre svega u Indiji i Evropi, do tetovaža raznolikih fontova i veličina koje počivaju na ljudima širom sveta. Tokom ovog interesantnog puta, nastale su dve osnovne kategorije.

 

 

 

TRADICIONALNA I MODERNA KALIGRAFIJA

Tradicionalna kaligrafija ima ustaljena pravila koja su se razvila tokom godina – svako slovo ima određene proporcije, uglove pod kojima se piše i sredstva kojima se ti zahtevi mogu ostvariti. Sa druge strane, moderna kaligrafija umetniku ostavlja više prostora za kreativnost i izražavanje kroz svoj rad. Naravno, za obe kategorije postoje neke osnovne komponente koje ih razlikuju od običnog lepog rukopisa – vrste olovaka koje stvaralac koristi, konzistentnost proporcija slova kroz tekst, balans između tanjih i debljih poteza i tako dalje.

 

 

 

PREVIĐENA UMETNOST MODERNOG DOBA

Dok kaligrafija svakako zvuči kao interesantna veština koju možemo pokušati da naučimo,  postoji veliki deo nas koji je prihvatio da je jedini rukopis koji može da nam služi upravo naš sopstveni švrakopis. Ali, to nije razlog da sve tekstove koje možemo da napišemo rukom pretvorimo u elektronsku formu. Ako je krasnopis previđena umetnost prethodnih vekova, onda je samo pisanje previđena umetnost modernog doba. Čestitke, pozivnice, pisma… Navikli smo da ih pošaljemo u obliku mejla, ili još brže (i gore), u obliku poruke, i da završimo s tim. Navikli smo da ih  „prebrinemo“  , a usput smo zaboravili na važnost i intimnost napisane reči. Sada bi se to verovatno označilo kao preterano romantičarski ili filmski stav, ali sama pomisao na to da neko izdvaja svoje vreme da na papiru, svojom rukom napiše par rečenica samo za vas, samo za tu posebnu priliku, sigurno mora jasno signalizirati da je tom nekom veoma stalo do vas.

 

 

TEKST: TIJANA PETROVIĆ

Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life