U svim su bojama, kraće su i malkice duže, sa karnerima i bez, teksas, karo, svilene i kožne. Nalaze mesta u ormarima gotovo svih devojčica, devojaka, ali i žena. Tako malene, a razorile su čitav društveni poredak, dobro poznate i većini omiljene — mini-suknje.
Stroga pravila i konzervativnije društvo krasile su prvu polovinu prošlog veka. Svet mode, dekoltea i uskih haljina pokrenula je Merilin Monro, međutim, istorija modnog komada koji je zaludeo svet, ispisivana je na ulicama Londona.
KAKO JE NASTALA MINI-SUKNJA?
Iako posotji više legendi o samom izumitelju mini-suknje, zasluge idu butiku „Bazar” Meri Kvant. Meri je tvrdila kako je inspiraciju za pokretanje novog modnog pravca stvorila njena prijateljica koja je prilikom pospremanja kuće namenski skratila suknju radi lakšeg kretanja. Prva suknjica sašivena je 1962. godine kada počinje novo modno razdoblje. Ubrzo su i haljine dobile svoje mini-oblike, kao i pantalonice, dok sam naziv „mini” potiče od poznate marke automobila.
ŠTO KRAĆE-TO BOLJE
Smelost i talenat za kreiranje ubrzo su predstavili nove modele londonskim damama. Sama Meri govorila je kako je samo istakla suknje koje su drugačije od tadašnjih, dok su pravu magiju stvarale mušterije koje su osmišljale dužinu svojih modela, materijale i boje… Svaka dama učestvovala je u kreiranju svog modela, a neretko su govorile kako žele još kraće i kraće od prethodnih suknji.
Kao i svaki novitet, izazvale su veliki „boom” širom sveta. Negodovanje starije elite i visokog društva u početku, ipak nije sprečilo da revolucija novog trenda obiđe kompletnu modnu industriju. Prva kolekcija bila je pred očima Londonaca, dok je 1965. godine Meri Kvant uspešno prikazala svoje već poznate kreacije i u Njujorku na Brodveju. Ubrzo su ostale modne kuće i stilisti bili primorani da u svojim izlozima predstave male, ali jako moćne odevne predmete.
ŽENSKI REVOLT
Ogromni transparenti ispisani političkim ili feminističkim krilaticama, dugo smišljanim rečima i rečenicama, poručili su mnogo manje od „par golih nogu”. Ne, nije žena skratila suknju da bi zavela muškarca, žena je promenila čitav razvoj društva sopstvenom revolucijom. Uz pomoć ovog noviteta, poslata je glasna poruka — ja sam slobodna. Ja volim svoje telo, ja volim svoju slobodu, neki su od odgovora na sva pravila i stereotipe koji se ženama nameću vekovima.
I nakon više od polovine veka, pravac je podjednako zastupljen i svakodnevica je u ženskom oblačenju. Još uvek mame uzdahe i poglede, bude ženstvenost i tiho poručuju: I dalje sam slobodna.
TEKST: MILICA JEVTIĆ
Milica Jevtić je diplomirani komunikolog iz Niša, prijateljica, sestra i muza. Voli igru rečima, dobro štivo, duge razgovore i ljude sa širokim umom i srcem.
