Sve što niste znali o OKP-u

Sve što niste znali o OKP-u

Opsesivno-kompulzivni poremećaj pogađa 2,2 miliona odraslih, ili 1,0 odsto populacije SAD. Prosečna starost početka bolesti je 19 godina, sa 25 odsto slučajeva do 14 godina. Jedna trećina obolelih odraslih osoba prvi put je iskusila simptome u detinjstvu, i četvrti je po učestalosti javljanja među mentalnim poremećajima.

 


 

ŠTA JE OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMEĆAJ?

OKP spada u neurotske, anksiozne poremećaje, što znači da obolelu osobu konstantno prati osećaj strepnje, kao i intenzivni, iracionalni strahovi. Opsesije predstavljaju ideje, reči ili slike koje su ponavljajuće, neželjene, nametljive i uzrokuju skretanje pažnje. Pod uticajem takvih misli javljaju se kompulzije(prisile) – ponašanja kojima pojedinac teži da zadovolji potrebu razrešenja opsesija, odnosno  oslobodi se takvih opsesija.

 

 

 

 

 

ŠTA SU INTRUZIJE?

Dr Erik Klinger ukazuje da prosečna osoba ima oko 4000 različitih misli u toku dana, a oko 13 odsto su u potpunoj suprotnosti sa njihovim karakterom, stavovima i ponašanjima, iz čega proizilazi da prosečna osoba svakog dana iskusi otprilike 520 spontanih, nezvanih misli koje nazivamo intruzije. Tipične intruzije vezane su za ideje povređivanja drugih (majci koja drži dete na terasi javlja se misao da će ga baciti). Intruzije su znak normalnog funkcionisanja mozga i same po sebi nisu problem. Međutim, kada pređu u opsesije, već je legitimno govoriti o neželjenoj pojavi ili problemu.

 

 

 

 

 

KAKO INTRUZIJA POSTAJE OPSESIJA?

Kao glavni uzrok navode se dva procesa: Pogrešna procena mentalnih intruzija, odnosno da li one za osobu predstavljaju pokretačku snagu ili će biti odbačene kao nevažne, kao i upotreba disfunkcionalnih strategija kontrole uznemirenosti i/ili misli  odnosno neutralizacije, kompulzije i rituali.

 

 

 

 

 

KOJA SU BIOLOŠKA TUMAČENJA NASTANKA?

Istraživanja su pokazala da postoji povezanost encefalitisa, povreda glave i tumora mozga sa razvojem OKP-a. Tu su i brojni nalazi koji govore o korelaciji serotonina i ovog poremećaja. Pokazalo se da selektivni inhibitori povratnog unosa serotonina (klomipramin, fluoksetin i triciklični antidepresivi) ublažavaju simptome OKP-a. Pored toga, studije su pokazale povećanu aktivnost orbitofrontalnog korteksa zaduženog za donošenje odluka.

 

 

 

 

 

IMAJU LI GENI UTICAJA U NASTANKU POREMEĆAJA?

Istraživanjima se došlo do zaključaka da su kod dece simptomi OKP-a nasledni u rasponu 45-65 odsto, dok je kod odraslih slučaj verovatnoće nastanka putem gena 27-47 odsto.

 

 

 

 

 

TERAPIJA

Terapija koje se koristi u lečenju jeste kognitivno – bihejvioralna(KBT), koja podrazumeva izlaganje situacijama, mislima, objektima koji izazivaju anksioznost, uz uzdržavanje od kompulzija. Kombinacija nje i medikamenata se pokazala najefikasnijim načinom prevazilaženja ovog poremećaja.

 

 

TEKST: ANA MILUTINOVIĆ

Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima.