Depresija je bolest raspoloženja, stanje neprolazne tuge koja zahvata čovekove misli i može se ispoljiti na njegovo telo. U narednim godinama može postati druga najčešća bolest u svetu, kako navode prognoze. Od depresije može oboleti svako ko je izložen hroničnom stresu. Ona utiče negativno na sve aspekte u kojima čovek funkcioniše, a posledice nelečenja depresije mogu biti fatalne.
KAKO DA PREPOZNAMO DEPRESIJU?
Simptomi ovog oboljenja su nedostatak volje i radosti, osećaj konstantne žalosti i melanholije. Gubitak interesovanja za stvari koje su čoveka ranije zanimale jeste najučestaliji znak. Osećaj praznine, hroničan psihički i fizički umor se jasno vide kada čovek provodi ceo dan spavajući ili ležeći, ne izlazi iz sobe i ne uspostavlja komunikaciju ni sa kim. Dakle, povučenost nije nužno osobina stidljivih, može biti jasna indicija da je nekome potrebna pomoć.
Depresivne osobe su često u zabludi da su bezvredne i osećaju neku krivicu. Higijena je često zapostavljena u takvom stanju, prazan i staklen pogled odlikuje osobe koje pate. Najstrašniji znak depresije jeste samoubilački poriv koji rajzeda osobu iznutra, suicid je predstavljen kao spas i bekstvo iz svih muka u kojima se nalazi.
TIPOVI DEPRESIJE
- Major depresija je najčešći tip ovog oboljenja. Simptomi traju najmanje dve nedelje i karakterišu ih narušena sposbnost rada ili učenja, nesanica, gubitak telesne težine, gubitak apetita. Osobi je izuzetno teško da se suoči sa predstojećim danom, jutarnje misli su crnje od onih u večernjim časovima. Ona se može javiti nekoliko puta u životu.
- Bipolarna depresija predstavlja stanje u koje upadne oko 10 odsto ljudi koji pate od depresije i u nekom trenutku doživi maničnu epizodu koja nije uzrokovana antidepresivima. Dijagnoza se menja, te osoba više ne boluje od depresije no od bipolarnog afektivnog poremećaja koje se odlikuje naglim promenama raspoloženja do samih krajnosti.
- Hronična depresija uključuje hronične simptome koji otežavaju osobi normalno funkcionisanje. Ona može trajati nekoliko godina, ali u nekim slučajevima nikada ne prestaje. Ljudi koji boluju od nje mogu u nekom trenutku doživeti depresivnu epizodu, međutim, može se desiti da prvo dožive depresivnu epizodu iz koje se rađa hronična depresija.
- Reaktivna depresija je izazvana stresnim životnim situacijama i gubicima. Može se zaustaviti brzo ukoliko provokativni faktor nestane. Pogoršanja su česta noću, a tokom dana je osobi mnogo lakše.
- Maskirana depresija ne predstavlja klasičnu sliku depresije. To znači da osobe koje od nje pate ne znaju da su depresivne, ali njihovo ponašanje ukazuje na to. Ispoljava se vegetativnim i telesnim simptomima.
- Postporođajna depresija jeste stanje duboke i neprolazne tuge, koje se javlja nakon porođaja.
LEČENJE DEPRESIJE
Lečenje depresije podrazumeva prvenstveno odlazak psihijatru koji će primeti medikamentno lečenje i psihoterapiju. Kombinacija ova dva metoda je najefikasnija. Preporučuje se da se antidepresivi koriste u skladu sa uputsvom upotrebe koji je naveo psihijatar.
Za one koji u neposrednom okruženju imaju slučaj osobe koja ispoljava navedene simptome, savetuje se da razgovarate sa tom osobom o njihovim osećanjima, mislima i interesovanjima. Nastojite da im stavite do znanja da imaju vas, da mogu računati na vas i da nisu sami. Ukažite im na to koliko vrede i koliko je njihovo bivstvovanje u svetu važno.
TEKST: ANA ADAMOVIĆ
Ana Adamović je studentkinja žurnalistike, ljubitelj antičke filozofije i zaljubljenik u književnost. Inspirisana Platonovim mislima i filmovima Grejs Keli, preko knjiga Justejna Gordera i muzike Brusa Springstina, prenosi vam svoje ideale, savete i razmišljanja.
