Tamara Etera, žena je koja odiše snagom i nežnošću. Spustila se u naš svet suptilno, nakon što je bila u mnogim pohodima i završila sa borbama kao što su bulimija, partnerski odnosi i neosvešćena seksualnost. Čarobnica je tu da podeli znanja, oformi grupu oko Venere, govori o temama vezanim za muški i ženski princip, partnerske odnose, prepuštanje, rituale i sve to uz dopuštenje sebi i drugima da budu ono za šta su rođeni. Razgovor je prava sirova poslastica, vođena sa mnogo ljubavi i strpljenja, onako ženski – podržano, opipljivo i negujuće. Uživajte.
Kako se kalila Tamara Miladinović?
Kako je morala. 🙂
Zašto je važno da ispričamo svoju priču?
Važno je da ne bismo živeli tuđu. Važno je da bismo bili zdravi. Važno je zato što, ako je ne ispričamo, ona ostaje zarobljena u nama i umesto da služi nama i svetu – ona počne da radi protiv nas. Svi znamo da energiju nije moguće uništiti. Ako je potisnemo – ona se ispolji na neki nezdrav način.
Kada odemo kod šamana, prvo što nas pitaju jeste kada smo prestali da igramo i pevamo. Zašto si prestala i kako si krenula ponovo da igraš i pevaš?
Odrasla sam u okruženju gde ples i slične aktivnosti nisu imale nikakav značaj. Stidljivo sam mu se vraćala kroz džez balet još u srednjoj školi – ali povreda me je omela da nastavim. Pokušavala sam razne vidove plesa, ali prvi pravi povratak desio se na trbušnom. Odgovarao je mom telu, senzibilitetu, kukovima, duši, ranjenoj ženi u meni. Pored toga – počela sam ozbiljno da plešem na žurkama, festivalima, krajnje nesvesna toga koliko mi to znači i koliko mi se otvara put ka oslobođenju kroz ovu praksu. Pravi povratak plesu desio se 2014. godine kada sam krenula na radionice svesnog ples. Tada sam zaista u potpunosti prodisala. Pokret i ples su definitivno spasili moj život. Nema dileme. Oduvek su me zvali i vodili. Danas mogu da zaplešem gde god da sam, pred bilo kim, ako me atmosfera ponese. Toliko je jednostavno, kao disanje, a toliko smo se udaljili od toga.
Pevanje se otključavalo usput. Obožavam obe aktivnosti. Leče dušu i telo.
Na koji način možemo pomoći precima da se zacele tako što ćemo živeti sebe?
Kada se oslobodimo negativnog uticaja koji su njihove rane imale po naš život – oslobađamo i sebe i njih. Njihova povreda više ne teče u beskonačnost – isceljena je. Isceljujemo je mi, „u sebi“, i samim tim preokrećemo tokove energije – iz destrukcije u konstrukciju, iz laži u istinu, iz osuđivanja u ljubav. Suštinski, treba posmatrati energiju koja teče kroz generacije. Ako postoji neka bolest u našim venama i ako imamo priliku da je iscelimo – to radimo ne samo za sebe i za pretke, nego i za sve potomke. Kao i za ceo svet. Kao što jedna bolesna jabuka može da „razboli“ celu korpu – isto tako jedna isceljena duša može da isceli celo selo. I zdravlje je zarazno isto kao i bolest. 🙂 Važno je videti da su svi ti teški obrasci koje smo nasledili nama dati baš da bismo ih iscelili. Imamo privilegiju i priliku da počistimo i sredimo nešto. Umesto da kukamo što je prljavo – možemo reći – hvala ti univerzume na prilici da budem deo isceljenja. Promena percepcije menja sve. Preci su tu da ih prihvatimo takvi kakvi jesu i da sa energijom koju su nam dali – uradimo najbolje za sebe, za potomke, za ceo svet a samim tim i za njih.
Postoje li pogrešni izbori? Postoje li promašeni životi?
Sve zavisi od ugla gledanja. U suštini – veoma jasno postoje ljudi koji nisu živeli svoju svrhu, nisu odradili svoju darmu i nisu se ostvarili. Njihov potencijal ostaje neostvaren. Neostvaren potencijal je sam po sebi – šteta. S druge strane, možemo reći – sve je onako kako treba da bude. Iz nekog razloga toj duši u toj inkarnaciji nije dato, ili se nije izborila, za svoje ostvarenje. Ne vredi očajavati, patiti, kukati, oplakivati ili osuđivati. Mnogi naši preci nisu se ostvarili, nisu nikada okusili ljubav, nisu se nikada predali Bogu i istini. Ne znači da treba da ih sažaljevamo ili da se previše bavimo njima. Na nama je da svoje izbore i odluke pravimo svesno i odgovorno. Na nama je da širimo svoju svest, da postanemo ludački zainteresovani za svoj život, svoju inkarnaciju, svoju istinu, svoju svrhu. Na nama je da pravimo izbore utemeljene u širini svesti, posvećenosti ljubavi i istini. Ni to nam ništa ne garantuje – i nije stvar toga da se mi „osiguramo“, stvar je toga da se posvetimo vrednostima koje su za nas vrhovne. Da na kraju svog života znamo zašto smo pravili izbore kako smo ih pravili i da u miru živimo sa njima i svime što su nam doneli.
S druge strane – ima onih kojima ove vrednosti ništa ne znače. Iz moje zemaljske perspektive – to jesu promašeni životi. Iz njihove perspektive – verovatno je moj promašen. Treba ostati otvoren i radoznao, znati svoju svrhu i zašto smo mi tu. Bavljenje drugima neće nam pomoći. Krajnji odgovor na pitanje – svoj fokus i energiju unosim u to da moj ne bude promašen. Drugi će znati za sebe. 😉
Kada si znala da je došlo vreme da živiš glasno i počneš da deliš svoje darove?
Kad mi je telo bolešću poslalo jasan signal da nema više vremena za odlaganje.
Osim što praviš nakit, takođe se baviš i osvetljavanjem ženske seksualnosti, muškog i ženskog principa, naše jedinstvene darme. Zbog čega su ti ove teme značajne?
Nema zdravlja bez celovitosti, nema celovitosti bez širenja svesti. Raznim uslovljavanjima koja su dolazila kako kroz odrastanje tako i kroz kolektivno svesno i nesvesno – mi smo zaključili da neki delovi nas nisu dobri, lepi, zdravi, korisni, prihvatljivi. Za nekoga to je seksualnost, za nekoga njegova ili njena svrha, za nekoga nešto treće. Žene u ovoj eri najviše muči odnos sa telom i seksualnošću i zato ja radim direktno sa tim aspektima. Dokle god smatramo da je neki deo nas potrebno odbaciti ili ubiti – nećemo biti zdravi. Odbacivanjem svoje seksualnosti i svog tela mi direktno odbacujemo Majku Zemlju i buduću generaciju čiji potencijal postojanja živi u našoj materici. Stvar je mnogo veća, šira i dublja od samo mene i tebe i našeg „seksualnog“ uživanja. Ovde se bavimo kolektivnim isceljenjem i zaštitom svetog muškog i ženskog principa koji su osnova svega u prirodi. Dakle, bavim se ovim jer sam na ogromnoj misiji isceljenja naše drage planete Zemlje i svih njenih stanovnika. Za mene – ne postoji ništa važnije od toga.
Da li postoji veza između seksualne i kreativne blokade?
Apsolutno, to je ista vrsta energije. Ako osuđujemo svoju seksualnost ili je upražnjavamo samo da bi „drugi uživali u njoj“ – tako ćemo tretirati i svoje darove i potencijalne kreativne izraze ili projekte. Potrebno je proširiti svoju svest i razumeti da je nemoguće potisnuti jedan deo sebe a da to ne napravi disbalans u celom sistemu.
Na koji način se postaje ne samo seksuelno oslobođen, već i osvešćen?
Osvešćeni postajemo tako što širimo svoju svest. Prvenstveno – meditiranje, zatim bivanje u prisustvu ljudi koji imaju širu svest od naše. Bivanje sa sobom u sadašnjem trenutku sa namerom prihvatanja umesto osude. Svestan ples. Naravno, tu su i knjige i literatura, ali jako je važno da to znanje postane živo, da ga otelotvorimo. Zato je bivanje u prisustvu ljudi sa širom svešću od velikog značaja – to može biti i samo naš terapeut, a može biti i duhovni učitelj ili homeopata. Na kraju – samo zvanje te osobe nije toliko važno koliko kvalitet svesti koji nosi. To može biti i član naše porodice ili prijatelj ili čak profil na instagramu. Kao što sam rekla – zdravlje je zarazno – i bivanje u zdravom okruženju vuče nas ka tome da budemo zdraviji i svesniji. Pravo životno i seksualno oslobođenje dolazi uvek kroz istinu, kroz prihvatanje istine i saživljavanje sa njom. Sve drugo je gluma. 🙂
Kako možemo da razvijamo ženski princip u nama?
Potrebno je otkloniti blokade i uverenja da je ženski princip nepotreban, nevažan, slab, manipulativan, ili šta god da se nalepilo na njega. Svako od nas u sebi ima ženski princip – problem je što smo ga potisnuli. To je kao neka divna biljčica koju su napali razni korovi. Potrebno je ukloniti korove i dozvoliti joj da nežno i polako isklija, izraste, probudi se. Nežnost i strpljenje su aspekti ženskog principa. Za početak – to je sasvim dovoljno. 🙂 Kada bi nežnost i strpljenje proželi svaki tvoj dah – postala bi lek ne samo za sebe nego i za sve oko sebe. Lučila bi eliksir ljubavi. Sve ostalo su formalnosti. 🙂
Kako možemo da razvijamo muški princip u nama?
Zaštitom ženskog principa. Muškarac je najviše muškarac u onom trenutku kada štiti ženu. Oplevi onaj korov i zaštiti svoju biljčicu. Kad po inerciji kreneš da je kritikuješ – pozovi svog unutrašnjeg viteza da je zaštiti. Muški princip je tu da štiti i da postavlja granice.
Koje rituale praktikuješ tokom dana i nedelje koje možemo i mi inkorporirati u sopstveni život?
Svakodnevna meditacija i ujutru i uveče. Yoga, ples, istezanje, šetnja, vođenje ljubavi – neka od ovih aktivnosti koje angažuju i telo i duh svaki dan. Kanalisanje kreativnosti i svoje svrhe – kroz pisanje, stvaranje nakita, spremanje hrane, uređenje doma, ili šta god da tvoja svrha ište – nešto od ovoga – svaki dan. Zatim, odmor bez krivice. 🙂 I uživanje u „malim“ stvarima.
TEKST: SOFIJA BORKOVIĆ, AUTORKA BLOGA ŽIVETI GLASNO
Sofija Borković je heroina obučena u telo bezbrojnih mogućnosti. Može sve, a ne mora ništa. Master komunikologije i životnih zavrzlama. Živi glasno svoj život, prikazujući sopstvene šizike kroz filozofske rasprave na blogu Živeti glasno.
