Jedinstvena tradicija koja krasni naš narod, jeste slavljenje slave. Iako Srbi nisu jedini pravoslavci (pravoslavne veroispovesti su i Grci, Rusi, Bugari, Rumuni), jedini je narod koji slavi slavu, dok drugi pravoslavci imaju imendan. Slava se kroz vekove prenosi sa koleno na koleno, od oca na sina, sa deda na unuka, sa brata na brata ili neudatu ćerku, i do danas je ostala jedina neprekinuta tradicija kod Srba. Od novembra pa do kraja januara, srpski narod najviše slavi i praznuje.
ISTORIJA SLAVE
Sa istorijskog aspekta uvaženo je uverenje da su Srbi, pre nego što su prešli u hrišćanstvo bili mnogobošci. Naši preci su bili mnogobošci i delili su se u plemena, a svako pleme je imalo svoje božanstvo. To božanstvo se poštovalo i smatralo se za zaštinika. Pre prihvatanja hrišćanstva, Srbi su verovali u Boga Svetovida, Peruna, Triglava i druge.
Kako pisani tragovi sugerišu, između 642 i 731 godine, a pod uticajem Vizantije, počeo je period pokrštavanja srpskog naroda. Tada su se latinski sveštenici obratili Srbima i oni tada iz, višebožačkog naroda, postaju monoteisti. Međutim, proces hristanizacije je bio dugačak, dok paganska vera nije tako lako nestala i usvojila nova načela.
Srbi su se veoma teško odricali uvržene tradicije i običaja, međutim, vremenom je došlo do usaglašavanja različitih i raznolikih religijiskih svetova, gde su se prethodno slavljeni Bogovi mnogoboštva, preobraćali u hrišćanske svece.
ZAŠTO SLAVIMO SLAVE?
U za zamenu paganske običaje, poput slavljenja božanstva kao zaštitnika kuće, Srbi su prihvatili da slave jednog hrišćanskog sveca.
Krsna slava, kao porodični praznik, zadržala se samo kod Srba. Razlog tome je, što su Srbi jako držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada, a i danas, održavala i održava vezu sa precima i poreklom. Slavljenjem i obeležavanjem slave, porodice su prenosle kulturno nasleđe, sa kolena na kolena, a svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom. Zahvaljujući kontinuiranom prenošenju sa predaka na potomke, slava nepogrešivo identifikuje srodničke odnose i veze.
Koliko je slava bitna u Srbiji, pokazatelj je da Srbi nisu prekidali ovu svoju tradiciju, ni kad su bili pod turskim ropstvom, niti u brojim ratovima. Razlog tome je što se u slavljenju slave pokazala prilika, da se očuva porodica, jedinstvo i zajednica. Međutim, sa dolaskom komunizma, od 20.veka, Srbi su prestali da slave slave, jer se komunizam smatrao, između ostalog, totalitarnim režimom.
SLAVLJENJE SLAVE U 21. VEKU
Na slavu se gosti zovu samo prvi put, a nakon toga se dolaskom ili nedolaskom, nastavlja ili prekida krug. Slava se slavi tri dana, prvog dana je podvečerje – tada se okupi porodica, kumovi i najbliža rodbina, preseca se slavski kolač u obliku krsta i posipa se crveno vino, uz molitvu i slavsku sveću, dok se kuća okadi tamjanom.
Ono što je zajedničko svim Srbima koji slave slavu su kuvano žito ili koljivo, slavski kolač, sveća i vino.
Zanimljivo je tumačenje, da zahvaljući slavama u Srbiji, nikada se nije gladovalo. To predanje važi, zato što su slave vrlo česte, kako kod pojedinačnih porodica, isto tako i kod različitih društvenih tvorevina, te se mogu slaviti i seoske slave, gradske slave, slave crkve, vojske.
TEKST: MILAN PAROJČIĆ
Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.