Svet kao volja i predstava − Šopenhauer

Svet kao volja i predstava − Šopenhauer

Gledajući na život kao predstavu u kojoj smo mi glavni ili sporedni akteri ili kao nešto stvarno, nešto samo naše i nešto neponovljivo zauzimamo poseban ugao pod kojim ćemo posmatrati dešavanja koja se odigravaju pred našim očima. Otvarajući oči pri buđenju pravimo izbor kako ćemo nastaviti življenje, idejom da je život večita patnja ili neponovljiv dan koji treba iskoristiti. Kako su Šopenhauer i drugi gledali na ovaj problem, možete pročitati u nastavku.

 


 

VOLUNTARIZAM

Artur Šopenhauer je bio nemački filozof idealista, klasični predstavnik pesimizma. On je bio tvorac voluntarizma po kojem je volja osnova svega, pokretač svega, gospodar svih bića i stvari, suština sveta koji je samo predstava. On je smatrao da je ta volja uvek nezadovoljena, da uvek teži novim ciljevima i da je zato život večita patnja.

 

 

PESIMIZAM

Smatrao je da je život klaćenje između boli i dosade koja se pojavljuje kada ostvarimo neku težnju. Ovo shvatanje, njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848. u Evropi. U filozofiji i književnosti našla je odraz u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana.

 

 

ŠTA JE REKAO NIČE?

Niče je smatrao da svaka zrela osoba gledajući na svoj život može da konstatuje da je svet čoveka carstvo slučaja i zablude, koji njime bez milosti vladaju u velikim stvarima kao i u malim, te da pored njih nastupaju još i ludost i zloba, mašući bičevima. On je čitajući Šopenhauera otkrio šta je volja za životom, ali je nju optimistički shvatio, kao najviše svojstvo i afirmacija čoveka.

 

 

ŽIVOT KAO PREDSTAVA

Šopenhauerovo delo Svet kao volja i predstava i Ničeova Volja za moći pokazuju nam da sve što nam se pojavljuje treba shvatiti samo u odnosu na naš mehanizam spoznaje. Sve jeste kao što nam se prikazuje: predstava, mi smo takođe nekome predstava načinjena prema vremenu i prostoru. Tako smatraju da je život spolja viđen privid, a iznutra volja. Volja je, kako oni smatraju, jedina stvar stvarna po sebi, sama sebi cilj i razlog.

 

 

NAJGORI OD SVIH MOGUĆIH SVETOVA

Šopenhauer kaže: Živeti znači patiti. Bol je u nama osnovni element. Sreća, u najboljem slučaju, jeste odsustvo bola, a za život koji životari većina ljudi kaže da je beznačajan, besmislen, tup i da su ljudi šuplji, zli i zavidljivi.

 

 

Niče je godinama proučavao dela Šopenhauera, ali za njega je svet okean sila koje se bacaju jedna na drugu i ruše se, koje se večno menjaju, koje se večno vraćaju nazad u čudovišnim periodima vraćanja, u plimi i oseci uobličavanja… Taj svet jeste volja za moći.

 

 

TEKST: NATALIJA MITIĆ

Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.