Terapija ili lečenje zvukom predstavlja oblik vibracione medicine. Zasniva se na naučnim principima koji govore kako sve materije i zdrave ćelije u telu čoveka vibriraju na tačno određenoj frekvenciji. Suprotno, kada materije i ćelije vibriraju na disonantnoj frekvenciji, to znači da su one u neskladu, odnosno da su nezdrave. Ova vrsta terapije koristi se širom celog sveta, i ima za cilj da probudi, osvesti, i transformiše svest. S obzirom na to da smo mi po prirodi vibraciona bića, a zvuk proizvodi snažne vibracije, naša struktura se transformiše na osnovu kretanja tog zvuka.
Šta predstavlja Frojdovsko opravdanje?
Poslednjih par decenija obeležilo je veliko interesovanje za razumevanje ljudske psihopatologije. U skladu sa tim kao glavni motiv popularnih serija, filmova i knjiga često se sreće potreba za razumevanjem korena određenog ponašanja. Zbog čega poremećaj nastaje i zašto se ispoljava baš na određeni način? Može li se diskutovati o tome zbog čega osoba razvija psihopatske karakteristike ili antisocijalno ponašanje? U nastavku teksta govorićemo o tome šta je Frojdovsko opravdanje i na koji način može dati odgovore na neka od ovih pitanja.
Da li dobijamo ono što tolerišemo?
Da li ste se ikada zapitali zašto se često tako mnogo dajemo, a tako malo time dobijamo? Zašto nam se partnerski odnosi i prijateljstva svode na to da se jedna strana uvek više trudi? Zar ne bi bilo lakše da se izgradnja odnosa svodi na podjednak trud, pažnju i poštovanje? Umesto da krivce pronalazimo u partnerima i prijateljima, hajde da pođemo od sebe.
(Ne)ustajanje u gradskom prevozu
Retki su oni srećnici koji deo svog radnog, a često i neradnog dana ne provode u gradskom prevozu. Čini se da saobraćaj generalno budi ono najgore u ljudima. Nije retkost da vozači trube jedni drugima tako da ih čuje cela ulica ili se nazivaju pogrdnim imenima. U autobusima niko ne trubi, ali svađe izbijaju mahom zbog jedne jedine stvari – ko ima pravo da sedi.
“Davitelj protiv davitelja” – prava priča
Četrdesetih godina prošlog veka, Beograd je potresla serija brutalnih ubistava. Čovek koji će postati najveći serijski ubica Jugoslavije, danju je bio ugledan građanin, a noću neko ko će biti poznat kao Fantom i srpski Džekom Trbosek. Svi pamte ulogu Pere Mitića, beogradskog davitelja i infantilnog cvećara u kultnom filmu Davitelj protiv davitelja. Međutim, malo ko zna za priču čoveka koji je inspirisao jedan od svetski najpriznatijih domaćih filmova, a čiji je teror podigao čitavu Jugoslaviju na noge.
Mali vodič za čišćenje svih vrsta nakita
Važno je da naučimo kako da održavamo i čistimo nakit. Usled učestalog nošenja ili stajanja, nakit može izgubiti svoju prvobitnu boju ili sjaj. Ovo su neki od izdvojenih i zaista delotvornih saveta kako da efikasno očistite svoj nakit i povratite izgubljeni sjaj. Sigurni smo da će vam biti od koristi.
Šta je batch working i čemu služi?
Svaki posao koji podrazumeva poštovanje dinamičnih rokova zahteva temeljno planiranje kako bi sve bilo obavljeno na vreme. Kompleksni radni zadaci, ukoliko se ne grupišu i ne smeste u radni plan na pravi način, mogu ostati nedovršeni ili biti površno urađeni. To utiče i na produktivnost, i na kvalitet obavljenog posla. POMOĆ U ORGANIZOVANJU I SISTEMATIZOVANJU…
Sindrom varanja sebe- imposter
Svaki problem na ovom svetu ima svoje rešenje. Ove dve stvari idu u paru, ali ne dolaze u isto
vreme. Dakle, ukoliko imate problem i deluje vam da je nerešiv, grešite! Rešenje će se pojaviti
kad tad, na vama je da tragate za istim. Nadamo se da ćemo vam do kraja teksta približiti pojam
imposter sindrom, karakteristike istog i dati nadu da ćete doći do rešenja ukoliko ovde
pronađete svoje osobine.
Socijalna anksioznost
Pojam anksioznost označava jednostavno rečeno crne slutnje, neprijatnost, teskobu i strah.
Svi ovo ponekada osećamo, ali kod nekih osoba je učestalije, duže traje i nije u skladu sa
situacijom koja se dešava u tom trenutku. Za te ljude se stručno kaže da su anksiozni i ima
ih čak oko 30% u svetu. Najčešće postoje određene situacije koje su okidač za anksioznost.
Socijalno anksiozne su one osobe kod kojih je anksioznost povezana sa društvenim
situacijama.
Jezici koji se više ne upotrebljavaju
Unesko predviđa da će do kraja 21. veka da izumre oko polovine današnjih jezika. Jezik umre, kada više nema svojih govornika. Najčešći razlog za nestajanje jezika jeste zamenjivanjem dominatnim jezikom. SVEPRISUTNI LATINSKI Kada govorimo o jezicima koji se više ne upotrebljavaju u govoru, ali su prisutni, prvo nam pada na pamet latinski. Danas se pominje…