Poslednjih par decenija obeležilo je veliko interesovanje za razumevanje ljudske psihopatologije. U skladu sa tim, kao glavni motiv popularnih serija, filmova i knjiga često se sreće potreba za razumevanjem korena određenog ponašanja. Zbog čega poremećaj nastaje i zašto se ispoljava baš na određeni način? Može li se diskutovati o tome zbog čega osoba razvija psihopatske karakteristike ili antisocijalno ponašanje? U nastavku teksta govorićemo o tome šta je Frojdovsko opravdanje i na koji način može dati odgovore na neka od ovih pitanja.
IDEJA FROJDOVSKOG OPRAVDANJA
Ideja koja stoji iza ovog koncepta jeste da se povod za razvoj psihopatološkog stanja može tražiti u najranijim periodima života. U današnje vreme je opšte poznata povezanost traumatskog iskustva u detinjstvu sa psihopatologijom u odraslom dobu. Međutim, to nije uvek bilo tako.
Bitno je naglasiti da kad govorimo o traumatskom iskustvu, ne govorimo isključivo o traumatičnim događajima koji su se dogodili detetu. Govorimo i o sistematskom zanemarivanju njegovih potreba i ličnosti od najranijeg uzrasta.
LJUDSKA POTREBA ZA RAZUMEVANJEM
Ponekad psihopatološka stanja uključuju i ponašanja koja su visokorizična po druge ljude. Tada se čini da je naša glad za razumevanjem posebno snažna. Počinjemo da razmišljamo o tome koji problemi u detinjstvu bi mogli biti uzrok trenutnog ponašanja Tada smo zapravo na tragu Frojdovskog opravdanja.
U dokumentarnim filmovima koji obrađuju slučajeve teških krivičnih dela, neretko možemo videti relativno univerzalne pozadinske priče. Počinioci u detinjstvu i sami najčešće bili žrtve fizičkog ili seksualnog nasilja, ili da su rasli u izrazito problematičnim porodicama i bili žrtve zanemarivanja.
Međutim, opravdanje ne važi isključivo za teška krivična dela. O njemu možemo govoriti u kontekstu bilo kog disfunkcionalnog ponašanja.
IZMEĐU RAZUMEVANJA I OPRAVDANJA
Sigurni smo da već možete osetiti u čemu leži potencijalni problem. Linija između razumevanja i opravdavanja postupaka nije uvek jasna. U skladu s tim lako je razumeti zbog čega se kritike mnogih savremenih dela osvrću upravo na to pitanje – gde je granica?
O svemu ovome se može iscrpno diskutovati, međutim važno je imati na umu da razumeti nešto nije i ne sme biti isto što i opravdati.
GENERALIZACIJA MOŽE BITI PROBLEM
Kad govorimo o razvoju psihopatologije moramo biti svesni da ne postoje pravila koja apsolutno važe, već da uvek govorimo o pojedincu. Činjenica je i da postoje neke univerzalne pravilnosti – poput te da je iskustvo detinjstva od izuzetne važnosti za kasnije funkcionisanje.
Međutim nipošto ne smemo zanemariti i druge faktore poput pitanja temperamenta, rezilijentnosti, stila samog pojedinca i drugih važnih životnih iskustava.
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.