Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » “Doručak kod Tifanija” – književni klasik
Doručak kod Tifanija

“Doručak kod Tifanija” – književni klasik

Šta više volite – da se ušuškate uz dobru knjigu i šolju čaja ili uz primamljiv film i kokice? Verujemo da filmove birate kada želite kraće iskustvo, pretežno vizuelno, ali i bržu radnju. Nekima je fokus i na muzici, zvučnim efektima, dijalozima i toj dodatoj emotivnoj dimenziji, koju film pruža. Knjige, pak, biraju oni sa više slobodnog vremena (ili željom da ga izdvoje), kako bi duže istraživali likove i unutrašnji svet samog dela. Radnja je, svakako, detaljnije prikazana, pa je i mašti dato mnogo slobode da stvara mentalne slike, zamišlja likove, mesta i događaje. 


 

RAZLIČITE INTERPRETACIJE

Knjiga i film mogu imati različite interpretacije priče, naročito ako je film adaptiran po knjizi. Neko će zato preferirati knjige, jer omogućavaju veću kontrolu nad imaginacijom. Drugi mogu više da uživaju u filmskom iskustvu. Sve je zavisi od ličnih želja, trenutnog raspoloženja. Iskustvo, ipak, može biti obogaćeno kada se čita knjiga i gleda film, jer tako možete uroniti u priču na različite načine i doživeti je iz različitih perspektiva. Tu priliku daje vam i Doručak kod Tifanija.

 

 

ČUVENI KLASIK AMERIČKE KNJIŽEVNOSTI

Doručak kod Tifanija je prvenstveno roman Trumana Kapotea, objavljen 1958. godine. Knjiga prati priču mlade žene po imenu Holi Golajtli, koja živi u Njujorku i sanja o bogatom mužu i glamuroznom životnom stilu. Ona je nekonvencionalna i tajanstvena ličnost, često viđena u društvu različitih muškaraca. Glavni narator i protagonist priče je neimenovani pisac, koji postaje fasciniran njome i njihovim neobičnim prijateljstvom.

Roman prikazuje život u Njujorku sredinom 20. veka i bavi se kontrastom između fasade glamura i unutrašnje praznine. Truman Kapote u njemu istražuje teme ljubavi, identiteta, usamljenosti i snova. Stil njegovog pisanja odlikuje se bogatim opisima, preciznim dijalozima i emocionalnom dubinom. Majstorski je stvorio lik Holi Golajtli, koji je postao ikona popularne kulture.

Doručak kod Tifanija je zbog ovoga dobio pohvale za svoju slikovitost i atmosferu, kao i za Kapoteovu sposobnost da prenese kompleksnost ljudskih emocija. Knjiga je, nakon objavljivanja, postala izuzetno popularna i smatra se jednim od autorovih najpoznatijih dela. Ova knjiga je ostavila trajni utisak na književnost i kulturu. Kao bestseler, pridobila je i kritičare i čitaoce širom sveta. Doručak kod Tifanija je i danas često čitana i preporučuje se kao klasično delo američke književnosti. Adaptacija ovog romana u filmsko delo, 1961. godine, doprinela je njegovoj dodatnoj popularnosti.

 

 

KULTNI FILM I LEGENDARNA ODRI

Filmska adaptacija Doručka kod Tifanija postala je klasik u žanru romantike i komedije. Glavnu ulogu Holi Golajtli, ekscentrične i tajanstvene mlade žene, igra Odri Hepbern. Radnja filma prati Holi u Njujorku, dok se bori da pronađe bogatog muža koji će je finansijski izdržavati. Međutim, njeno srce počinje da se otapa kada upozna pisca Pola Varjaka, koga tumači Džordž Pepard.

Film je poznat po ikoničnoj sceni u kojoj Holi Golijatli stoji ispred izloga Tiffany & Co. prodavnice nakita, dok u pozadini ide pesma Moon River, komponovana od strane Henrija Mancinija. Ova scena postala je jedna od najpoznatijih i najromantičnijih scena u istoriji filma.

Doručak kod Tifanija postao je kultni film i ostao omiljen među filmskim ljubiteljima širom sveta zbog svoje romantične priče, prelepe glume Odri Hepbern i prepoznatljive muzike. Osim Odri Hepbern, glumačka postava uključuje i ostale talentovane glumce poput Džordža Peparda, Patriše Nil, Badija Ebsena i Mikija Runija. Režiju filma potpisuje Blejk Edvards. Ova njegova romantična komedija dobila je pet nominacija za Oskara, uključujući one za najbolji film, najbolju glavnu glumicu (Odri Hepbern) i najbolju originalnu pesmu. Film je osvojio dva Oskara – za najbolju originalnu pesmu i najbolji muzički aranžman.

 

KNJIGA ILI FILM – ŠTA IZABRATI?

Film zasigurno zadržava osnovnu priču i neke ključne elemente knjige, ali postoje i neke značajne razlike u odnosu na knjigu. U knjizi je Holi Golajtli prikazana kao kompleksniji i manje romantičan lik. Ona je nekonvencionalna, često se ponaša sebično i manipulativno, a ima i tamnu prošlost koja nije tako istaknuta u filmu. U njemu je prikazana kao romantična i šarmantna ličnost, čime je stvoren lik koji je postao ikoničan, a zahvaljujući i samoj Odri koja glumi Holi. Takođe, film je fokusiran više na Holi Golajtli i smanjio je ulogu pripovedača.

Izostavljeno je i nekoliko priča o drugim likovima koje se nalaze u knjizi. Reditelj Blejk Edvards doneo je neke izmene i u toku priče i promenio ton. Film ima romantičniju i optimističniju atmosferu, dok knjiga ima više mračnih elemenata i bavi se temama usamljenosti i gubitka identiteta na intenzivniji način.

Ipak, najupečatljivija razlika je u tome što knjiga Trumana Kapotea ima drugačiji završetak u odnosu na film Blejka Edvardsa. Bez otkrivanja detalja, može se reći da film ima nešto srećniji i optimističniji završetak u poređenju sa knjigom.

 

 

SVI VOLE ODRI

Film ima veliki broj obožavatelja koji vole ikoničnu izvedbu Odri Hepbern kao Holi Golajtli i smatraju da je ona ključni faktor koji je doprineo uspehu filma. Isto tako, estetski elementi filma – poput prelepe scenografije, kostima i muzike – često se ističu kao velika prednost. Atmosfera i ton filma, uz njegovu romantičnu priču, često se smatraju za nešto posebno.

Ipak, i knjiga ima brojne obožavatelje koji cene stil pisanja Trumana Kapotea i njegovu sposobnost da prenese kompleksnost likova i emocija. Dublje istraživanje likova i njihovih unutrašnjih monologa, ali i više detalja u radnji, često se ističu kao prednosti knjige. Fanovi knjige ponekad preferiraju originalnu viziju priče koju je Kapote stvorio i smatraju da knjiga pruža jedinstveno iskustvo. Mračnije, ali prelepo samo za sebe.

 

ISKUSTVO SAMO PO SEBI

Odgovor na pitanje o tome šta je bolje – gledati film Doručak kod Tifanija ili čitati istoimenu knjigu, zavisi samo od vas samih. Ukoliko volite vizuelno iskustvo i želite da vidite prelepe kostime, scenografiju i glumačke izvedbe na ekranu, film je za vas. Takođe, ako ste nepopravljivi romantik, uživate u filmskoj muzici ili preferirate dinamičan tempo priče, to će vam pružiti Edvardsov film. U obzir ulazi i vaša želja za upoznavanjem sa ikoničnim izvođenjem Odri kao Holi, koje je postalo ključno za ovaj film.

Ako ste melanholični ili raspoloženi za takvo delo, originalna vizija Kapoteove priče je za vas. Upoznali biste se s drugom stranom Holi Golajtli, dublje istražili likove, njihove unutrašnje monologe i kompleksnosti koje knjiga može pružiti. Potrebno bi bilo da sami osmislite i zamislite kako će ko od likova izgledati, kao i prostor u kome se radnja dešava, ali u tome ima i dosta prednosti. Šta ako, na primer, Odri nije bila najbolji izbor za Holi i vi smislite nekog boljeg, adekvatnijeg za tu ulogu? Mogućnosti je pregršt kad je mašta u pitanju.

 

 

I KNJIGA I FILM NOSE SVOJU PRIČU

I knjiga i film definitivno imaju svoje jedinstvene kvalitete i interpretacije priče. Gledanje filma može biti vizuelno spektakularno iskustvo s ikoničnom izvedbom, dok čitanje knjige pruža dublji uvid u priču i likove. Možete razmotriti i mogućnost da pročitate knjigu, pa pogledate film kako biste dobili celovitiju sliku o priči i uživali u oba umetnička dela. Zanimljivo je, svakako, uporediti i iskusiti oba umetnička dela kako bi se u potpunosti razumela njihova različitost i posebnost.

 

TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ

Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme. Pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.

Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.