Među brojnim fenomenima nastalim na prelazu dva milenijuma nalazi se i brandalizam. Naziv je dobijen spajanjem reči brend i vandalizam. Danas ovaj pojam označava i pokret koji ulaže snage u borbi protiv masovnog konzumerizma (pleonazam?), čiji pripadnici i umetnici u prvi plan ističu pobunu protiv korporativne kontrole kulture i prostora.
ISTORIJAT
Pretežno mladi buntovnici organizovali su brojne supkulturne pokrete još sredinom dvadesetog veka. Taj trend je vremenom dobijao sve veću pažnju, a broj sličnih pokreta je bivao sve veći. Na svetskom nivou, devedesete su donele procvat brojnih oblasti, naročito na poljima nauke, tehnike i tehnologije.
Pojavom interneta uspostavljene su nesagledive razmere komunikacije, o čemu su govorili istaknuti teoretičari medija. Maršal Makluan živeo je svoje najbolje godine u vreme začetka najranijih supkulturnih pokreta. Slučajno ili ne, njegova vizionarska predviđanja ukazivala su na pojavu interneta i masovne komunikacije u globalnom selu (upravo je on autor ove kovanice).
Pored toga, iz ideja kanadskog teoretičara ostao je upamćen i zaključak da je medij(um) poruka. Vremenska distanca je presudila u njegovu korist, a njegove ideje uveliko zaživele i preko okeana. Tokom devedesetih godina, naporedo sa ekspanzijom upotrebe interneta, dolazi i do novih struja u alternativnim pokretima.
BENKSI – SIMBOL AKTIVIZMA
Andergraund umetnici su postajali sve bučniji u pobuni protiv svetskih brendova i korporacija, ali i kulturoloških stega. Bristol postaje centar novih dešavanja, a Benksi (eng. Banksy) ulični umetnik koji privlači sve veću pažnju. Njegovi subverzivni grafiti predstavljali su sve češću pojavu na bristolskoj arhitekturi. Koristio je satiru i crni humor da podvuče glavne poruke.
Njegov pravi identitet je ostao predmet nagađanja, a njegovi radovi često karakterisani kao nelegalni. Stoga je bio meta brojnih policijskih potera, zbog čega je želeo da omogući sebi što viši stepen anonimnosti. Prvi je koristio šablonske grafite, jer mu je to skraćivalo vreme za rad. Benksi je postao jedan od simbola artivizma, a javne površine platforma za komunikaciju vlastodršcima/andergraunda i mejnstrima. U njegovoj knjizi Cut it Out (2004) prvi put se pominje pojam brandalizma, zbog čega mu se pripisuje autorstvo nad ovim terminom.
“SUBVERTAJZING”
Brandalizam danas predstavlja artivistički pokret koji obuhvata brojne umetnike širom sveta. Njihove poruke idu u pravcu antikonzumerizma, antikapitalizma i antipropagande. Svojim subvertajzingom nastoje da kritikuju kampanje svetskih brendova i njihove marketinške poruke za koje smatraju da se baziraju na licemerju.
Brandalisti smatraju i da kampanje svetskih korporacija (svesno) utiče i na naše ponašanje, oblikujući ga prema svojim potrebama. Uspostavljanje tržišnih uslova koji pogoduju najboljoj valorizaciji poslovnih strategija direktno utiče i na percepciju potrošača. Time se menjaju potrebe čoveka, kome se nameću novi imperativi potrošačkog društva.
“ARTIVIZAM” (ART + ACTIVISM)
Akcije obuhvataju izvitoperavanje reklamnih slogana ili logotipa velikih korporacija, što se neretko tretira vandalizmom. Manipulacija se dešava bez pravnih i autorskih dozvola, zbog čega su umetnici posegli za alternativnim idejama, u vidu umetničkih performansa i izložbi. Tehnički, umetnici ovog pokreta su i svojevrsni art-direktori.
Skriveni iza umetničke slobode, u svetu u kome se ukidaju etičko-estetske norme, identitet većine ostaje nepoznat. Pripadnici ovog pokreta smatraju da je javni prostor preokupiran korporativnim porukama, čime
se pridaje značaj još jednoj materijalizovanoj Makluanovoj viziji.
Na taj način žele da ukažu na socio-ekonomske, ekološke i kulturološke probleme. Zbog toga brojni umetnici ulažu napore da se javni prostor oslobodi poruka koje pozivaju na masovnu potrošnju – što je i jedna od glavnih motiva njihovog Manifesta.
LONDON
Jedan od prvih većih projekata ovog pokreta realizovan je tokom Olimpijskih igara u Londonu, 2012. godine. Stečeni publicitet je iskorišćen za podizanje svesti o problemima pretrpanosti javnog prostora reklamnim porukama.
Pored toga, predstavljeni su i problemi zagađenja životne sredine. Umetnički radovi su ukazivali i na probleme koje stvara konzumerizam – promena percepcije slike o telu kroz medije, kao i iskrivljena percepcija kulturoloških vrednosti.
PARIZ
Druga kampanja koja se našla u žiži javnosti pokrenuta je 2015. godine, za vreme održavanja Konferencije UN o klimatskim promenama u Parizu. Dan pre sastanka, umetnici su imali pomoć preko 100 građana Pariza i uspeli da instaliraju 600 bilborda širom grada. Ukazivali su na hipokritstvo najvećih svetskih zagađivača, budući da se emisija štetnih gasova vremenom sve više povećavala.
Smatrali su da su interesi korporacija stavljeni iznad zaštite životne sredine, dok se u medijima stvarala drugačija slika. Pored statističkih podataka o zagađenju, svoje tvrdnje su potkrepili i spiskom sponzora, koji se visoko kotiraju na listi svetskih zagađivača.
AUSTRALIJA
Pored kampanja na teritoriji Velike Britanije, umetnici ovog pokreta se oglašavaju i povodom svetskih događaja. Početkom 2020. godine, za vreme velikih šumskih požara u Australiji, organizovali su najveću nedozvoljenju umetničku kampanju na tom kontinentu. Na ulicama Sidneja, Melburna i Brizbejna osvanuli su radovi u sklopu kampanje #BushfireBrandalism. P
reko 40 umetnika je iskoristilo javni prostor za izražavanje negodovanja zbog razornih požara. Ukazivali su na brojne propuste australijske vlade, odbijajući da prihvate tu situaciju kao poslovnu. Pored prirodne katastrofe, ovi umetnici su nastojali da podignu svest o neravnopravnoj upotrebi reklamnog prostora i medijskih sloboda u Australiji.
TEKST: DANIJEL SAVIĆ
Danijel Savić je apsolvent Fakulteta savremenih umetnosti. Voli umetnost, jer asocira na slobodu. Zanimaju ga priče i fotografija i nada se da će ih objaviti jednog dana. I priče i fotografije. U idealnom svetu piše, režira i igra u filmovima.
