mogućnosti zvone na vaša vrata
Među brojnim fenomenima nastalim na prelazu dva milenijuma nalazi se i brandalizam. Naziv je dobijen spajanjem reči brend i vandalizam. Danas ovaj pojam označava i pokret koji ulaže snage u borbi protiv masovnog konzumerizma (pleonazam?), čiji pripadnici i umetnici u prvi plan ističu pobunu protiv …
Kako je mart mesec posvećen ženama, tako će i ovaj tekst u tom duhu biti posvećen jednoj važnoj i pomalo zaboravljenoj ženi – Mitri Mitrović. Za Mitru se može reći da je bila mnogo toga – književnica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe, feministkinja, aktivistkinja i borac. Takođe, …
Aktivizam podrazumeva planirano delovanje pojedinca ili grupe da bi se postigli socijalni ili politički ciljevi kroz aktivnosti. To uključuje podizanje svesti, sprečavanje nasilja i rešavanje problema. Nosioci aktivizma – aktivisti/kinje su nosioci društvenih promena i heroji našeg društva. Među njima, posebno su važni mladi aktivisti/kinje.
Omladinski aktivizam ili aktivizam mladih podrazumeva aktivno učestvovanje i angažovanje mladih ljudi u rešavanju, za njih važnih, društvenih problema. Moglo bi se reći da je omladinski aktivizam zapravo glas mladih ljudi oko društveno važnih tema.
Aktivizam mladih je značajan iz više razloga. Pre svega, kao što i jedna izreka govori: Na mladima ostaje sve. S obzirom na to, oni su ti koji moraju biti glavni nosioci pozitivnih društvenih promena. Tako, boreći se za bolje sutra, doprinose poboljšanju društva, ali se istovremeno bore i za sopstvena prava, stavove i vrednosti.
Da li su nekada mladi bili više društveno aktivni? Danas se često može čuti kako su mladi ljudi pasivni, nezainteresovani i lenji u svemu, a posebno u borbi za društvene promene. Međutim, iako vlada takva klima razmišljanja, ona je pogrešna. Da, možda smo pre mogli češće da ih vidimo na ulicama kako nose transparente i neumorno se bore za svoja prava. Međutim, to ne znači da ih danas nema, ili da ih ima manje.
Postoji mnogo aktivnih, edukovanih i entuzijastičnih mladih ljudi koji se svakodnevno bore i trude da ovaj svet učine boljim mestom. Oni su svuda oko nas. Sa druge strane, tu su, naravno, i oni koji smatraju da niko ne želi da čuje njihovo mišljenje. Zaprvo nisu ni svesni koliko je njihov glas važan, ponekad čak i presudan. Zato ih treba stalno ohrabrivati, a ne dodatno sputavati, što često radimo.
Dvadeset prvi vek i ubrzani razvoj društva, kao i tehnologije, sa sobom su doneli određene promene u ponašanju svih ljudi, pa i mladih. Danas se njihov aktivizam i borba sve više ispoljavaju kroz digitalni aktivizam. Odnosno kroz borbu za promene u društvu putem interneta, pre svega društvenih mreža. Na taj način, umesto na ulice, mladi ljudi izlaze na društvene mreže, objavljuju i dele video snimke, slike i vesti. Na taj način postaju članovi grupa putem kojih stupaju u kontakt sa drugih aktivistima. Upravo zato ponekad pomislimo da ih nema, a zapravo su oni tu, samo su promenili mesto borbe.
TEKST: MAGDALENA STOJKOVIĆ
Magdalena Stojković je studentkinja sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Voli pse, psihološke trilere, leto i putovanja. Slobodno vreme provodi sa porodicom i prijateljima. Interesuju je rodna ravnopravnost, društveni aktivizam i mentalno zdravlje.
Dobro došli u epizodu sa arhitektom, stvaraocem i kreatorom, Andrejem Josifovskim Pijanistom, koji kroz performanse, uličnu umetnost i lično zalaganje pruža drugačiju perspektivu i poziva na akciju.
