Arheolog Ser Leonard Vuli prilikom iskopavanja drevnog grada Ur u Mesopotamiji pronašao je disk sa imenom prvog autora. Na poleđini belog diska od alabastera pisalo je ime Enheduana. Ona je prva poznata autorka sumerskih pesama i himni koje datiraju iz Akadskog perioda. Pesnikinja komponovala je 42 hramske himne i tri samostalne pesme koje se smatraju važnim delom književnog nasleđa Mesopotamije. Enheduana je kroz svoje pesme približila bogove narodu zemlje, sintetišući sumerska i akadska verovanja.
VRHOVNA SVEŠTENICA SUMERSKOG BOGA MESECA
Enheduana je bila ćerka kralja Sargona Akadskog, koji je oko 2300. godine p.n.e. ujedinio Mesopotamiju i stvorio prvo poznato carstvo po imenu – Akadsko carstvo. Ubrzo nakon toga svoju ćerku je imenovao za vrhovnu sveštenicu sumerskog boga meseca u gradu Uru, kao deo svojih napora da konsoliduje carstvo i dodeljena joj je odgovornost spajanja sumerskih i akadskih bogova.
Kao visoka sveštenica i predstavnik oca, bila je veoma značajna i uticajna žena Mesopotamije. Vešto je baratala rečima I oprobala se u poeziji koja joj je ubrzo prirasla za srce, zaslužna je i za stvaranje poetskih paradigmi tog doba I na taj način postavila standarde za poeziju.
DISK OD ALABASTERA
Savremeni svet je prvi put saznao za Enheduanu nakon otkrića diska od alabastera 1927. godine, tokom iskopavanja drevnog grada. Disk od alabastera danas se čuva u Pen muzeju u Filadelfiji i prikazuje Enheduanu na prednjoj strani, dok se na poleđini nalazi njeno ime i posveta boginji Inani. Nastanak njenih dela vezuje se za Akadsko carstvo (oko 2350–2150. godine p.n.e.). Ime prvog autora pojavljuje se na belom disku od alabastera koji liči na mesec.
Disk je ukrašen reljefom koji prikazuje četiri figure okrenute prema oltaru. Prikazano je učešće u svetom obredu. Jedna od figura, žena koja nosi pokrivalo za glavu i višeslojnu haljinu, veća je od ostalih i izgleda da je zadužena za obred. Natpis je identifikuje kao Enheduanu, sveštenicu boga meseca Nane, slugu boginje Inane i ćerku Sargona, kralja sveta, odnosno autorku.
Ona je prva koja nam govori o tome kako je stvarala svoje pesme. – Bendžamin Foster
VELIKI KULTURNI UTICAJ
Njen dubok uticaj na kulturu utisnut je u drevnom dobu i prisutan je i danas. Njeno ime se još uvek pamti i odaje joj se počast.
Pesme savremenog doba se i dalje sastavljaju po modelu koji je ona uspostavila pre više od 4 000 godina.
Za veći deo mesopotamske književnosti ne znamo ko ju je napisao, ali ona je izuzetak. – Asirolog Bendžamin Foster
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
