Miris božićnih medenjaka i sveže pečenih kiflica iz rerne zaista su neodoljivi, vraćaju u detinjstvo i teraju nas da se poput male dečice prikrademo i uzmemo „još samo malo” čak i kada znamo da smo previše toga pojeli i naneli štetu organizmu. Zatim danima nakon toga kreće žaljenje kako smo dodali višak kilograma, kako moramo da gladujemo kako bi se kilaža vratila u „pretpraznično stanje”. Ukoliko to želite potrebno je da radite detoks vašeg organizma i nije potrebno gladovati, već pridržavati se malo drugačijeg načina ishrane kako bi nestali svi toksini i masnoća koja se nataložila. U nastavku možete pročitati na koje sve načine možete sprovesti detoks organizma i učiniti ga svežim i zdravim!
ŠTA JE DETOKSIKACIJA?
Detoksikacija je proces otklanjanja štetnih materija koje se godinama talože u organizmu. Organizam je dodatno opterećen tokom perioda praznika i baš tada može da dovede do preterane kiselosti organizma PH i direktno ugrozi zdravlje. Kod ljudi sa slabijim imunitetom se mogu javiti simptomi poput umora, pospanosti, malaksalosti, glavobolja, apatije, neurednih probava, čireva… Organizam nije sposoban da eliminiše nakupljene toksine.
Organizam sadrži sisteme za detoksikaciju, da nema njih otrovao bi se toksinima i raznim produktima za metabolizam. Za početak treba povećati unos tečnosti. S obzirom na to da je zimski period i organizam je više podložan prehladama, njemu bi odgovaralo sveže ceđeno voće, pogotovo vitamin C. Čajevi bez zaslađivača, na primer zeleni čaj koji ima antioksidativnu ulogu ili čaj od kukuruzne svile koji ima diuretsku ulogu, čorbice koje su nutritivno bogate i lako se vare, predstavljaju pun pogodak za organizam koji se nakon praznika bori sa teškom hranom. Možete napraviti i čaj od korena ili lista maslačka, jer maslačak čisti organizam. Unos vlakana je bitan, mahunarke koje obiluju dijetnim vlaknima i olakšavajuju pražnjenje creva imaju važnu ulogu po pitanju izbacivanja toksina.
Alge, a naročito hlorela, prema jednom istraživanju može da apsorbuje oko 40 odsto teških metala u roku od sedam dana. Poslednja istraživanja na životinjama pokazala su njenu sposobnost da podrži procese detoksikacije, te iz organizma izbaci toksične metale i hemikalije, kao što je živa. Razmislite o dodavanju kašičice hlorele u jutarnji smuti.
U svaki obrok možete uvrstiti sveže povrće. Tamnozeleno lisnato povrće poput rukole, spanaća, matovilca, bejbi miksa, ajsberg salate i kelja, sadrži hlorofil koji pomaže u detoksikaciji, uklanjanju hemikalija, pesticida i teških metala iz tela. Istraživanja su pokazala da hlorofil može smanjiti rizik od oštećenja jetre prouzrokovana aflatoksinima (opasna jedinjenja koja proizvode gljivice, a mogu biti prisutna u raznim namirnicama, uključujući kikiriki) povećanjem aktivnosti određenih enzima i uklanjanjem toksina. Celer, šargarepa, kelj, karfiol, brokoli su odlični za organizam i njegovo osveženje. Ako imate problema sa probavom, razmislite o dodavanju peršuna svojoj ishrani. Ova biljka deluje kao prirodni diuretik, te sprečava nadimanje. Takođe sadrži protivupalni vitamin C. Osim toga, dokazano je da podstiče izlučivanje teških metala i tela, poput žive i olova.
ŠTA AKO NE MOŽEMO DA KAŽEMO „NE” SLATKOM?
Ukoliko žudite za dezertima dok praktikujete detoks, odaberite bobičasto voće kao što su borovnice, kupine, maline, jagode… One imaju nizak nivo ugljenih hidrata, velike količine biljnih vlakana, i to će pomoći da očuvate stabilan nivo šećera u krvi. Takođe sadrže antocijanine, koji, zahvaljujući svojim moćnim antioksidativnim svojstvima, umanjuju aktivnost slobodnih radikala i poboljšavaju celokupno zdravlje. Voće bogato antioksidantima su i citrusi, ananas, jabuka… Orašasti plodovi i semenke, posebno konoplja, lan i čia, bogati su vlaknima i antioksidansima koji pospešuju optimalnu probavu, te pomaže u uklanjanju toksina. Orasi su posebno korisni, jer sadrže velike količine omega-3 masnih kiselina, koje pomažu u smanjenju upala, te mogu poboljšati kognitivnu funkciju mozga.
Kada je u pitanju broj obroka, najbolje je da to bude do pet dnevno, što su manji obroci to više ubrzavaju metabolizam i olakšavaju otpuštanje masnih naslaga. Ukoliko se preskaču obroci, može doći do veće potrebe za hranom koja baš tako može naneti više štete nego koristi.
TEKST: MAGDALENA KOSTIĆ
Magdalena Kostić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
