Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Šta predstavlja polarizacija?
Šta predstavlja polarizacija?

Šta predstavlja polarizacija?

Termin polarizacija (posmatrano sa etimološke strane) potiče od latinske reči polaris što označava pol ili polarni. Polarizacija je pojam sa varijacijom značenja, međutim najlakše se definiše kao usmeravanje u suprotne strane.


 

ELEKTRIČNA POLARIZACIJA

Ovaj termin se definiše kao indukovanje električnih dipola molekula pod uticajem električnih polja. U ovoj oblasti polarizacija služi kao alat za utvrđivanje napona elektronskog kola u cilju uspostavljanja adekvatnih uslova rada.

Učinak u dielektriku, odnosno izolatoru, odgovara razdvajanju površinskog električnog napona pod uticajem električnog polja. Vakuum predstavlja jedan od najboljih dielektričnih materijala.

 

ŠTA JE POLARIZACIJA SVETLOSTI?

Momenat oscilacije elektromagnetnih talasa na jednoj ravni rezultira polarizacijom svetlosti. Pojava refleksije svetla uslovljena je nastankom polarizovane svetlosti.

Veoma je važan pokazatelj talasne prirode svetlosti gde dodatno utvrđuje tezu da je svetlost transverzalni talas. Termin polarizacije odnosi se na transverzalne talase čije je krucijalno svojstvo i koje specifira geometrijsku orijentaciju oscilacija.

Pravac oscilacija u transverzalnom talasu je normalan na pravac kretanja talasa. Polarizovan transverzalni talas predstavlja vibracije i može se objasniti na primeru strune gitare.

U zavisnosti od pozicije prstiju i samog dodira žice, vibracije se mogu kretati kako u vertikalnom tako i horizontalnom smeru. Polarizacija svetlosti u atmosferi nastaje raspršivanjem svetlosti na česticama vazduha. Područje veoma moćne polarizacije nalazi se pod uglom od devedeset stepeni u odnosu na Sunce.

FENOMEN AURORE BOREALIS

Aurora Borealis ili polarna svetlost označava svetlost noćnog neba, pogotovo u polarnim zonama. Elektroni koji su ubrzani naponom prouzrokuju šaranje noćnog neba crvenkastim ili zelenkastim linijama nakon što dođe do sudara atoma u gornjim slojevima atmosfere.

U svetlu preovlađuje emisija atomskog kiseonika koja prouzrokuje tamnocrvene i zelenkaste linije, u zavisnosti od visine boja linija se menja. Obe linije potiču od zabranjenih prelaza atomskog kiseonika sa energijskih nivoa, koji su u odsustvu sudara stabilni, čime se objašnjava usporeno paljenje i gašenje zraka.

Iz svemira u ultraljubičastom delu spektra, zraci su posebno uočljivi, a svemirska sonda Polar registrovala je svetlost čak u području X zraka. Aurora borealis je uslovljena Zemljinim magnetskim poljem, ova teza se bazira na javljanju svetlosti kao difuznog osvetljenja. Sačinjena je od brojnih paralelnih zrakova koji su usmereni u pravcu lokalnog magnetnog polja.

Pojava polarne svetlosti vezana je za magnetne bure koje su povezane sa jedanaestogodišnjim ciklusom aktivnosti sunčevih pega. Do geomagnetnih bura najčešće dolazi u vreme ravnodnevnice, odnosno u proleće i jesen, što dovodi u pitanje validnosti činjenica , kao i aktivnosti polarne svetlosti na polovima, s obzirom na to da godišnja doba ne utiču na polove.

TEKST: HELENA PLAHĆINSKI

Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.