Danska je danas poznata kao jedna od najprivlačnijih zemalja za život. Razlog tome jesu visok životni standard i veliko zadovoljstvo ljudi kvalitetom života koji im se pruža u toj zemlji.
VELIKA EKONOMSKA KRIZA I NOVI OBLIK POSLOVANJA
Osamdesetih godina prošlog veka Danska se suočila sa velikom ekonomskom krizom u svojoj zemlji. To je bio početak implementacije promena u poslovanju same države. Promene su bile toliko korenite da su kao rezultat imale potpuno nov oblik poslovanja – model fleksigurnosti.
Model fleksigurnosti je najbolje opisao danski premijer Lars Loke Rasmusen, rekavši da je to model koji se uspešno prilagođava uslovima na tržištu. Sam model fleksigurnosti podrazumeva jednostavno zapošljavanje i otpuštanje radnika, ali uz jaku socijalnu sigurnost. Kao baza modela stoji veoma velika fleksibilnost kompanija u smislu zadovoljavanja potreba tržišta, što sa sobom povlači i prilagođavanje tim potrebama. Prilagođavanje potrebama tržišta podrazumeva i velike promene unutar kompanije.
Naime, ukoliko dođe do smanjenja potražnje za određenim proizvodom, cena tog proizvoda će se smanjiti da bi se time uticalo na povećanje potražnje, a troškovi proizvodnje će ostati isti. Ukupni troškovi kompanije će se povećati, što negativno utiče na profitabilnost kompanije. Jedan od načina za povećanje profitabilnosti jeste otpuštanje radnika koji više nisu potrebni kompaniji.
PRILAGOĐAVANJE RADNIKA TRŽIŠTU
U Danskoj otpuštanje radnika nije neuobičajeno. Često ljudi dobijaju otkaz, ali dobijaju odgovarajuću naknadu u periodu kada su nezaposleni. Naravno, Danska je taj sistem regulisala tako da se spreče moguće zloupotrebe, pa taj period isplate naknade nezaposlenima traje četiri do pet godina. Ljudi u Danskoj su spremni da se prekvalifikuju i time prilagode tržištu koje se danas brzo menja, pa ljudi više ne uče samo tokom školovanja već uče celog života. Time je Danska uspela da i kompanije, ali i radnike u potpunosti prilagodi tržištu.
Danski model fleksigurnosti se može primeniti u svim zemljama, ali mora se uzeti u obzir i mentalitet ljudi, kao i političke prilike. U skandinavskim zemljama vlada protestantska kultura – veruje se da je rad nešto najvrednije kod ljudi. Radne navike, poštenje, lična odgovornost i visok nivo poverenja u kolege i poslovne partnere u velikoj meri utiču na sam uspeh implementacije ovog modela. Pored toga, mora postojati i visok nivo sigurnosti u državne institucije kako bi ljudi, a i kompanije, postale fleksibilnije i povećali životni standard.
TEKST: ANA MILIĆEVIĆ
Ana Milićević je studentkinja Fakulteta organizacionih nauka, smera Menadžment.
