Novi masovni mediji nisu načini povezivanja nas sa stvarnim svetom; oni su stvarni svet i po volji oblikuju ono što je ostalo od starog sveta. – Maršal Makluan
NASTANAK MASOVNIH MEDIJA
Put ka pojmu masovnih medija koji danas koristimo i razumemo obelodanio je Gutenberg svojim izumom štampe. Masovni mediji rađaju se kao odgovorna porast pismenosti.
Knjiga je prvi štampani medij u istoriji, pa tako između 1452. i 1455. godine Biblija biva prvi put odštampana na papiru od strane Gutenberga. Pre pojave štampane knjige, postojala je samo ručno pisana knjiga.
NOVINE KAO NAJDOMINANTNIJI MEDIJ
Sam pojam masovnih medija ustalio se dvadesetih godina prošlog veka sa pojavom radija, štampe i televizije. Prvi masovni mediji u Evropi bile su novine, koje su znatno dominirale tokom prošlog veka i tako osigurale svoju titulu najdominantnijeg medija.
Uprkos modernizaciji masovnog komuniciranja, novine još uvek igraju krucijalnu ulogu u pogledu izvora informacija. Potreba za kupovinom novina i danas je aktuelna.
Mediji u vidu novina predstavljaju veoma snažan instrument uticaja na kritičko mišljenje i stavove društva.
RADIO KAO PRVI ELEKTRONSKI MEDIJ
Do pojave radija došlo je dvadesetih godina prošlog veka. Svojim dolaskom radio je značio pojavu prvog elektronskog oblika masovnih medija. Ubrzo je postao veoma važan vid komunikacije i bio je dostupan svima.
U zemljama gde stepen obrazovanja nije ispunio kriterijume i gde je problem pismenosti prisutan, radio komunikacija bila je i više nego potrebna. Veliki broj nepismenih ljudi nije mogao da koristi štampane medije.
Radio se ubrzo stavlja u prvi plan medijske industrije. Međutim, radio je imao i važnu ulogu kao medij propagande. Radio ima visoku moć pridobijanja auditorijuma i zbog svoje selektivnosti moguće je emotiovanje samo programa koji su namenjeni određenom segmentu slušalaca.
TELEVIZIJA – ČUDO OD MEDIJA
1900. godine u Parizu na međunarodnom kongresu upotrebljena je kombinacija latinskih i grčkih reči koja označava gledanje na daljinu. Tada se rađa pojam televizija i biva prihvaćen svuda u svetu. Kombinacija slike i reči, mogućnost integracije zvuka stvorile su najmoćniji masovni medij.
Televizija je naslednica radija, što podrazumeva da je na sebe prenela i obeležje propagandnog medija. Međutim, u većini zemalja ova dva vida prenošenja informacija integrisani su pod jednom upravom.
Prvi redovni televizijski prenos započet je 1936. godine od strane BBC televizije, ali samo tri godine kasnije biva prekinut zbog izbijanja Drugog svetskog rata.
POJAVA INTERNETA KAO REVOLUCIJA
Naziv internet prvi put se pojavljuje 1983. godine, međutim tek deset godina kasnije postaje glavna senzacija pojavom sistema indeksiranja adresa WWW – World Wide Web. Sve ostalo je istorija.
Danas živimo u svetu društvenih mreža, i čini se kao da smo svi upleteni u tu mrežu iz koje ne možemo izaći. Internet je postao deo naše svakodnevnice, a mobilni telefon naš glavni aksesoar bez koga ne pravimo ni dva koraka dalje.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.
