Beograd je u poslednjih 12 godina izgubio četvrtinu svojih zelenih površina. Sa svega 20% ukupne površine grada pod zelenilom, što je duplo manje od evropskog proseka, kako navodi kolektiv Ministarstvo prostora, Beograd je pri dnu liste zelenih gradova. Zelenilo u urbanim zonama od velikog je značaja iz ekoloških, društvenih, psiholoških, ekonomskih, estetskih i mnogih drugih razloga. Ugrožavajući ga, direktno se ugrožava i kvalitet života stanovništva. Hajde da pričamo o tome.
KVALITET VAZDUHA
Kvalitet vazduha je prva i najočiglednija stvar kada govorimo o zelenilu. Poznato je da drveće prečišćava vazduh i proizvodi kiseonik. Saobraćaj, industrijske zone, toplane, otpadi svih mogućih vrsta, sve su to urbani zagađivači. Lista je gotovo beskrajna i do sada nam je svima dobro poznata. Gradovi se na globalnom nivou sve brže razvijaju, a gradnja se širi u sve većim razmerama za potrebe rastuće gustine naseljenosti. S time se povećavaju i razmere zagađenja. Savremeni razvoj jednog grada podrazumeva da, u skladu sa novom izgradnjom, raste i procenat zelenih zona. To je važno da bi se održao balans i faktor zagađenja držao pod kontrolom.
PORAST TEMPERATURE
Sa zagađenim vazduhom dolazi i porast temperature. Međutim, same popločane betonirane površine povećavaju temperaturu. Beton se u letnjem periodu brzo zagreva i emituje nazad toplotu, za razliku od travnate zemlje koja je prosto upija i ne vraća u okruženje. Hlad se s razlogom zove hlad, prema tome, krošnje drveća, takođe, štite od visokih temperatura i regulišu vremenske uslove. Svaki drvored je dragocen.
POPLAVE I PRIRODNE KATASTROFE
Poslednje i nimalo manje važne na ekološkom spisku jesu i poplave. Prilikom obilnih padavina višak vode, takođe, upijaju zelene površine. Ukoliko su one u nedostatku, često se dešavaju poplave jer kanalizacioni sistemi nemaju kapacitet za toliku količinu padavina. Ukoliko se izgrađuju objekti na obalama reka, kada dođe do visokih vodostaja, zelene površine su ključne u zaštiti obale od odrona.
KAKAV JE KVALITET ŽIVOTA U BEOGRADU?
U zimskim periodima obaramo svetske rekorde na listi zagađenih gradova. Istraživanja su pokazala da je beogradsko leto 2021. godine bilo treće najtoplije od kad postoje merenja. Svedoci smo i katastrofalnih poplava pri obilnijim padavinama. Kada se vratimo na pomenutu četvrtinu izgubljenih zelenih površina, računica je sasvim jasna. Ovo je samo ekološki ugao. Društvenog, psihološkog i drugih nismo se ni dotakli.
Beograd se polako guši i tone, preopterećenih kapaciteta, sve više siv, a sve manje zelen. Masovna privatizacija javnog prostora učinila je bogatim mnoge investitore, ali je znatno osiromašila budućnost Beograđana. Zemljište je ograničen resurs, podsećaju iz Ministarstva prostora. Beograde, Beograde, svi vole tvoje nasmejane ulice, ali da li ćeš sa nama preživeti ti? Možda, ukoliko skupimo hrabrost da se edukujemo i ne žmurimo na ozbiljne stvari koje se dešavaju ispred naših domova.
TEKST: JELENA VUJKOVIĆ
Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.
