Tag: beograd

Beograd – grad koji vredi posetiti

Beograd – grad koji vredi posetiti

Beograd, glavni grad Srbije, prepun je istorije, uspomena i događaja koji su se desili na mestima koja su kasnije postala obeležja ovog grada. Geografska pozicija, zamršena prošlost, ali i duga istorija, predstavljaju garanciju da Beograd ima šta da ponudi turistima i posetiocima.   KALEMEGDAN Kalegemegdan 

Prva diskoteka na Balkanu

Prva diskoteka na Balkanu

Veruje se da je najbolji provod upravo na Balkanu, a da je za to zaslužan niko drugi neko Beograd. Grad u kojem provod počinje već u kasnim popodnevnim časovima, a kako veče odmiče sve više deluje da se pretvara u najuzbudljiviji grad na Balkanu. Ukoliko 

Šta posetiti u Srbiji?

Šta posetiti u Srbiji?

Naša zemlja je puna neotkrivenih blaga. Svako mesto u Srbiji krije nešto što je svojstveno samo njemu, nešto unikatno i prelepo, a veoma često neotkriveno ili zapušteno. Međutim, uprkos tome, postoje mnoge stvari koje su sjajne, a pristupačne, i danas ćemo pisati upravo o njima.

 


 

NOVI SAD – PRESTONICA KULTURE

Zasigurno jedan od najlepših gradova u Srbiji, koji svojim vojvođanskim šarmom nudi mnogo više nego što se, možda, od njega očekuje. Sem što je duh samog grada drugačiji od svega što ste do sad videli, Novi Sad je pun sjajnih mogućnosti, koje se definitivno ne mogu iskoristiti za jedan dan. Tako da preporučujemo da izdvojite nekoliko dana i uživate u lepotama Petrovaradinske tvrđave, Srpskog narodnog pozorišta, a i samog centra grada gde uvek vrvi od nasmejanih lica. Dok ste tamo, ne libite se da obiđete i Sremske Karlovce, ali i Deliblatsku peščaru.

 

 

 

BEOGRADSKI NARODNI MUZEJ

Narodni muzej u Beogradu je jedno sasvim unikatno iskustvo. On se  nalazi se na Trgu republike, u samom centru grada. Unutra ćete pronaći tri sprata puna istorijski i kulturno značajnih predmeta, slika, ali i mnoštvo informacija kojima ćete obogatiti svoj um i duh. Mir i tišina i pogled na prošlost je nešto što će učiniti vaš dan mnogo boljim, pogotovo tokom toplih i bučnih letnjih dana.  U slučaju da niste znali, ulaz u muzej se ne naplaćuje nedeljom. Za ostale informacije, proverite njihov vebsajt, ali i od veoma ljubaznih ljudi koji tamo rade.

 

 

 

ĐAVOOLJA VAROŠ

Ovaj neverovatni prirodni fenomen je definitivno nešto što se ne viđa svaki dan. Ove veoma visoke kamene figure veoma su postojane i dugotrajne, za razliku od sličnih koje se mogu pronaći u Evropi. Ovaj fenomen bio je u trci za sedam svetskih čuda, do poslednjeg glasanja 2010. godine, ali ipak nije uvršten tu. Znajući da se ovakvo blago, a u isto vreme i čudo, nalazi baš u našoj zemlji, ne biste trebali gubiti vreme. Đavolja varoš nalazi se na planini Radan, u blizini Kuršumlije. Pored veličanstvenog pogleda, tamo možete popiti mineralnu đavolju vodu i obići brojne crkve i manastire.

 

 

 

SPOMEN- PARK U KRAGUJEVCU

Continue reading Šta posetiti u Srbiji?

Nazivi i žargoni koji se koriste za beogradske toponime

Nazivi i žargoni koji se koriste za beogradske toponime

Ako ste se skoro doselili u prestonicu Srbije ili ste brucoš iz drugog grada koji još uvek nije naučio žargone Beograđana, ovo je prilika da naučite nešto novo.     KOD KONJA Ovaj izraz je čest u svakodnevnom govoru i često je mesto sastajanja. Odnosi 

Vladika Nikolaj Velimirović i Rabindranat Tagor

Vladika Nikolaj Velimirović i Rabindranat Tagor

Priličan dio oblika komunikacija između dvaju suštinski različitih kultura iscrpšće se, dobrim dijelom, u stavovima ekstremnih krajnosti; s jedne strane, tu je negativan sud ksenofobije i nepovjerenja koji se temelji na nerazumijevanju i predrasudama. S druge strane, nailazimo na slijepo, gotovo autošovinističko odbacivanje sopstvene kulture 

Majski dani posvećeni muzejima

Majski dani posvećeni muzejima

Sa dolaskom lepog vremena Beograd je oživeo. Kulturni i sportski događaji, koncerti, kao i druge manifestacije okupirali su maj mesec. Jedan od događaja, koji je sa nestrpeljivošću čekan, jeste i Noć muzeja, odnosno ceo program pod nazivom „Muzeji za 10“, koji je trajao u periodu od 14. do 20. maja 2022. godine, dok je program Noć muzeja bio predviđen za 14. maj. U skladu sa Međunarodnim danom muzeja, koji se obeležava 18. maja, celokupan događaj pripisan je maju mesecu. Izuzev ove manifestacije, kultura u muzejima i umetnosti nije toliko aktuelna.

 


 

BUDE LI MUZEJI  ZAINTERESOVANOST?

 Čini nam se kao da je danas malo vremena, interesovanja, ali i podrške, kako finansijske, tako i kulturne, posvećeno muzejima. Kada su to mesta koja čuvaju umetnost i nauku postala manje važna? Ili se samo o njima dovoljno ne piše. Naime, ovakve manifestacije više ne zauzimaju glavno mesto u novinama, na televiziji, u online vestima… Razlog tome je upravo manjak interesovanja. Baš to je jedan od razloga zašto je i organizovan ovakav vid manifestacije. Više od deset godina, uz mnogo rada i posvećenosti, traje ovaj projekat. Podsticanje, razvijanje i afirmisanje, kao i učenje o kulturi i značajnosti muzeja spakovano je u jednu nedelju. U kombinaciji sa drugim zanimljivim radionicama – fotografskim, radionicama crtanja za decu, prezentacijama, video projekcijama ili koncertima, dobija se jedan skladan oblik pravog događaja. Različitos priutna u jednom događaju izazvala je veći broj posetilaca, gde se našlo za svakoga po nešto..

 

 

 

MUZEJI SU ŠIROKI VIDICI

Evropska priredba, odvija se, kao što sam naziv kaže, u nekoliko zemalja Evrope. Kod nas, ovaj tip događaja, prvi put se pojavio 2005. godine. Ulaz je besplatan, a sve u cilju širenja kulturoloških i tradicijskih elemenata. Svi su dobrodošli – od dece, pa do onih u penziji. Teži se pronalasku kopče sa svakim, pa ovaj događaj, bivajući za nijansu bolji, svake godine osvoji neko novo lice. Pored publike, važno ulogu imaju upravu muzeji, zajedno sa svojim organizatorima i predstavnicima. Tako je i formirana nagrada, pod nazivom Muzej za 10, koja biva dodeljena najboljima, koji se istaknu svojim predstavljanjem i angažovanjem. Važno bi bilo, kako turistički, tako i radi opšte informisanosti, svakome strancu predložiti posetu bar nekim od naših muzeja. Muzeji pružaju široke vidike za upoznavanje jednog grada, njegovog nastanka, civilizacije, istorijskih elemenata, znamenitosti, nauke, duhovonosti, književnosti i filozofije.

 

 

 

ENCIKLOPEDIJA ZNANJA

Continue reading Majski dani posvećeni muzejima

Kulturna dešavanja u maju

Kulturna dešavanja u maju

Vodimo vas putem Novog Sada, preko Beograda i sve do Niša u obilazak kulturnih manifestacija za vreme carskog meseca.     KULTURNI DOGAĐAJI U NOVOM SADU Krenuvši iz središta kulture unikatnog Novog Sada obradovaćemo ljubitelje glume i sve one koji vole iznova da istražuju i 

Kulturni događaji u februaru

Kulturni događaji u februaru

U Srpskoj prestonici kulture i ovog februara, iako najkraćeg meseca, ne manjka turbulentnih kulturno-umetničkih dešavanja! Mnoštvo izložbi, filmskih projekcija, kao i dešavanja na otvorenom, krasiće ovaj mesec.     Ako ste u prethodnih mesec i po dana propustili izložbu Petra Lubarde u Galeriji Doma Vojske 

Istorija bioskopskih sala u Beogradu

Istorija bioskopskih sala u Beogradu

Budući da živimo u takvom vremenu i da smo donekle nesvesno navikli da nam je sve na dohvat ruke, odlazak u bioskop, ne predstavlja nam toliki doživljaj kao ranije. Bioskopi su sada u svakom tržnom centru, tako da bi mogli da se prisetimo kako je to ranije izgledalo, dok su još uvek bioskopi, kao i filmovi, bili manje dostupni.

 


Prva filmska projekcija, u svetu, održana je 1895. godine u restoranu Gran kafe, u Parizu. Braća Limijer su organizovala ovu projekciju i prikazani su kratki filmovi, a dvadeset i osmi decembar predstavlja dan kada je nastala filmska umetnost. Teško je uopšte zamisliti šok gledalaca, koji su prilikom prikaza filma Ulazak voza u stanicu, koji su, kako legenda kaže, skočili uplašeni sa svojih sedišta.  

 

 

U Srpskoj prestonici, prva filmska premijera nije mnogo kaskala za svetskom. Šestog juna 1896. godine, nepunih šest meseci kasnije, na Terazijama, u gostionici Zlatni krst, održana je prva Beogradska filmska projekcija.

 

 

Nakon prve Beogradske premijere, desetak godina kasnije, tačnije 1908 godine, otvoren je prvi Beogradski bioskop, koji se nalazio u hotelu Pariz. Ime ovog bioskopa je bilo Grand. Vlasnik hotela, Svetozar Botorić, kasnije je postao prvi srpski producent. Zanimljivo je što je ovaj prvi beogradski stalni bioskop bio u sali restorana i da je filmsko platno  pre prikazivanja polivano vodom, kako bi gledaoci mogli da uživaju sa obe strane, a čak je bio prisutan i sinhronizator, koji je publici prevodio titlove stranih filmova. To možda deluje apsurdno, ali kako su Srbi oduvek bili praktičan narod, budući da je platno bilo na sredini, publika je mogla tokom projekcije i da se počasti i da uživa u hrani i piću.

 

 

Prva namenski građena zgrada, nazvana Moderni bioskop, izgrađena je dvadeset i sedmog novebra 1910. godine. Naravno ni u ovom bioskopu nije manjkalo u oblasti posluženja, u to vreme bilo je popularno gledati filmove za stolom uz piće i meze, što je danas zamenjeno naćosima. Moderni bioskop, takođe je dobio i letnju baštu za prikazivanje filmova, koja je čak imala i zaštitu od kiše.

 

 

U sklopu hotela Kasina  pojavio se još jedan bioskop, gde je njegova sala napravljena uz hotel, kasnije će ovaj bioskopi dobiti naziv  Kozara. Na suprotnoj strani ovog bioskopa, pojaviće se, kako nam je sada poznat bioskop Zvezda,  a tada ga je krasio naziv  Koloseum. Popularnost bioskopa je sa godinama rasla, tako da je čak do 1914. godine, Beograd dobio, čak četrnaest bioskopa.

 

 

Širom Beograda, kao i Srbije, interesovanje za filmsku umetnost je od samog njenog nastajanja raslo, mnogi bioskopi su nažalost zatvarani i bore se za svoj opstanak, budući da su digitalizacijom istisnuti iz svetla javnosti. Postoji šačica bioskopa u koje mladi, makar leti odlaze na projekcije, kao što je bioskop Zvezda.

 

 

TEKST: NADA ANTIĆ

Nada Antić je student Fakulteta dramskih umetnosti, kao i Filološkog fakulteta, u Beogradu. Potpuno zaljubljena u umetnost i sve oblike stvaralaštva, teži ka tome da i na subjektivni i objektivni način isprati sva nova dešavanja u pogledu umetnosti. Opijena kreativnošću, ponekad teško određuje svoje prioritete, bacajući se s jednog projekta na drugi, ali od malena još zna da je u umetnosti spas!