mogućnosti zvone na vaša vrata
Biodiverzitet predstavlja pojam postojanja različitih vrsta živih bića na planeti Zemlji. Što se tiče samog koncepta, on obuvata sveukupnu floru i faunu. Međutim, u poslednjih nekoliko godina dolazi do izumiranja sve više vrsta, tako da se danas smatra da svake godine zauvek nestane oko 10 …
Započinjemo novu godinu i praznična euforija se polako bliži kraju. Sabiramo utiske, pripremamo se za životne obaveze koje smo ovih dana stavili na pauzu i polako se vraćamo svojim rutinama. Dok nas još uvek drži osećaj da je vreme usporilo, pravi je trenutak da se …
Beograd je u poslednjih 12 godina izgubio četvrtinu svojih zelenih površina. Sa svega 20% ukupne površine grada pod zelenilom, što je duplo manje od evropskog proseka, kako navodi kolektiv Ministarstvo prostora, Beograd je pri dnu liste zelenih gradova. Zelenilo u urbanim zonama od velikog je značaja iz ekoloških, društvenih, psiholoških, ekonomskih, estetskih i mnogih drugih razloga. Ugrožavajući ga, direktno se ugrožava i kvalitet života stanovništva. Hajde da pričamo o tome.
Kvalitet vazduha je prva i najočiglednija stvar kada govorimo o zelenilu. Poznato je da drveće prečišćava vazduh i proizvodi kiseonik. Saobraćaj, industrijske zone, toplane, otpadi svih mogućih vrsta, sve su to urbani zagađivači. Lista je gotovo beskrajna i do sada nam je svima dobro poznata. Gradovi se na globalnom nivou sve brže razvijaju, a gradnja se širi u sve većim razmerama za potrebe rastuće gustine naseljenosti. S time se povećavaju i razmere zagađenja. Savremeni razvoj jednog grada podrazumeva da, u skladu sa novom izgradnjom, raste i procenat zelenih zona. To je važno da bi se održao balans i faktor zagađenja držao pod kontrolom.
Sa zagađenim vazduhom dolazi i porast temperature. Međutim, same popločane betonirane površine povećavaju temperaturu. Beton se u letnjem periodu brzo zagreva i emituje nazad toplotu, za razliku od travnate zemlje koja je prosto upija i ne vraća u okruženje. Hlad se s razlogom zove hlad, prema tome, krošnje drveća, takođe, štite od visokih temperatura i regulišu vremenske uslove. Svaki drvored je dragocen.
Poslednje i nimalo manje važne na ekološkom spisku jesu i poplave. Prilikom obilnih padavina višak vode, takođe, upijaju zelene površine. Ukoliko su one u nedostatku, često se dešavaju poplave jer kanalizacioni sistemi nemaju kapacitet za toliku količinu padavina. Ukoliko se izgrađuju objekti na obalama reka, kada dođe do visokih vodostaja, zelene površine su ključne u zaštiti obale od odrona.
U zimskim periodima obaramo svetske rekorde na listi zagađenih gradova. Istraživanja su pokazala da je beogradsko leto 2021. godine bilo treće najtoplije od kad postoje merenja. Svedoci smo i katastrofalnih poplava pri obilnijim padavinama. Kada se vratimo na pomenutu četvrtinu izgubljenih zelenih površina, računica je sasvim jasna. Ovo je samo ekološki ugao. Društvenog, psihološkog i drugih nismo se ni dotakli.
Beograd se polako guši i tone, preopterećenih kapaciteta, sve više siv, a sve manje zelen. Masovna privatizacija javnog prostora učinila je bogatim mnoge investitore, ali je znatno osiromašila budućnost Beograđana. Zemljište je ograničen resurs, podsećaju iz Ministarstva prostora. Beograde, Beograde, svi vole tvoje nasmejane ulice, ali da li ćeš sa nama preživeti ti? Možda, ukoliko skupimo hrabrost da se edukujemo i ne žmurimo na ozbiljne stvari koje se dešavaju ispred naših domova.
TEKST: JELENA VUJKOVIĆ
Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.
Prošle su hiljade godina otkako su džinovi u močvarnim predelima severne Mačve izvajali krivudave rečice od tokova Save i Drine, a moćni zmajevi prošli kroz rastresitu zemlju i proželi je snagom i plodnošću. Tako su makar priču o nastanku rečice Zasavice i prelepih mačvanskih meandra …
Trend ekološkog osvešćivanja se uspešno nastavlja, a mi ćemo se pridružiti čuvarima prirode i približiti vam sapune za kosu. KAKO SAPUNI ZA KOSU POMAŽU ČUVANJU PRIRODE? Svi znamo da je prvi veći trend smanjenja plastike počeo sa papirnim kesama. Jedni su to prihvatili, drugi su se …
Šume su oličenje zdravlja. Magična mesta u kojima je priroda netaknuta, u svojoj punoj moći, gde život vrvi i napreduje. Kao što pročišćavaju vazduh koji dišemo, šume pročišćavaju i psihu od stresa, anksioznosti i depresije. Boravak u njima pozitivno utiče i na krvni pritisak, pored toga, pružaju dom bezbrojnim vrstama flore i faune. Osamdeset odsto kopnenih životinja živi u njima. Upijaju gasove staklene bašte i održavaju povoljne klimatske uslove. Šume su pluća planete, a ugroženije su više nego ikad. U ovom tekstu ćemo pričati o tome zašto je važna borba za šume.
Najveća i najpoznatija borba za šume jeste borba za Amazon, najveću prašumu sveta. Dve trećine ove prašume nalaze se u Brazilu. Usled nedovoljno dobrih zakona, regulative i ilegalnih seča u ovoj zemlji, prašuma je izgubila značajan deo svoje površine. Amazon je dom za skoro trideset miliona ljudi, a deset odsto od celokupnog biodiverziteta na Zemlji nalazi se upravo u njemu.
Svi oni su sada ugroženi. Manji, siromašniji poljoprivrednici krče šumu kako bi obrađivalji zemlju i tako prehranili svoje porodice. Velike korporacije agresivno eksploatišu zemljište rudarenjem. Sade se velike plantaže, a industrija mesa mora obezbediti prostor za ispašu stoke. Ovakvim ljudskim delovanjem, Amazonska prašuma, kako potvrđuju naučnici, emituje više ugljendioksida nego što apsorbuje. S obzirom na njenu veličinu, ovo je problem čitave planete. Nažalost, Amazon nije jedina šuma koja pokušava da preživi. Deforestacija je postala pandemija.
Sa jedne strane siromaštvo, a sa druge ogroman profit. Sve se lomi na leđima prirode. Ni naša zemlja nije izuzetak. Kako navodi Centar za istraživačko novinarstvo, u Srbiji nestane hiljade hektara šuma usled ilegalne seče. Skoro polovina šumskih površina u našoj zemlji je u privatnom posedu.
Nedovoljno dobrom regulativom, značajno se otežava pronalaženje krivca i sprečavanje krađe, kada je u pitanju privatno zemljište. Ali ni druga polovina u državnom posedu ne prolazi bolje. Prošle godine ilegalno je posečeno oko devetnaest hiljada kubika drveta za potrebe ogreva u okviru državnih šuma. Potrebne su i stotine godina da drvo dostigne svoju punu veličinu. Ljudskoj ruci dovoljni su minuti da isto to drvo poseče. Posledice su trajne i utiču na čitavu budućnost ekosistema.
TEKST: JELENA VUJKOVIĆ
Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.
U svetu trenutno gladuje oko osamsto dvadeset devet miliona ljudi. Isti taj svet proizvodi toliko hrane da može nahraniti čitavu populaciju bez problema. Ipak, na godišnjem nivou otpisuje se 1.3 milijarde tona jestivih namirnica i to kao nepotrebni višak, koji uglavnom završava na deponijama. Glad …
Ukoliko imamo bilo kakvu nadu za uspešnu planetu, a kamoli biznis, biće potrebno da svi uradimo ono što možemo sredstvima kojima raspolažemo. Ovo je ono što mi možemo da uradimo – rekao je u pismu 14. septembra ove godine osnivač i vlasnik brenda Patagonija, Ivon …
Otpad mora da je magična reč. Kada prestanu da nam služe iz ovih ili onih razloga, stvari se odjednom pretvaraju u nešto što više nije naša briga, nije naša odgovornost, pretvaraju se u otpad. Da li smo ikada razmišljali o stvarima nakon što smo ih bacili u smeće? Tim magičnim činom, one za nas prestaju da postoje. Ali, samo za nas.
Leto je, vrućina postaje nepodnošljiva, vanredno je stanje. Izašli ste napolje i u prvoj samoposluzi kupujete sebi vodu. Gasite svoju žeđ brzo i efikasno, prazna flaša ispunjava svoju ulogu, a vaš put se nastavlja. Sve se odvija gotovo automatski, bez prevelikog razmišljanja.
Međutim, ova razmena se ne završava ovde. Možda je sada nepotrebna, ali i flaša nastavlja svoj put. Ova je završila u kanti, ali neka druga je ostala pored puta, a neka na travnjaku. Sve one sa milionima tona svojih plastičnih rođaka putuju ka rekama. Reke ih odvode u mora, a mora u okeane. Krug života se nastavlja. Sve te vode, zatrpane stvarima koje za nas više ne postoje, tole našu žeđ i pune naše gladne stomake. Naša je voda, naša je hrana, ali otpad nije naš, on ne postoji. Da li ćemo se isto osećati i prema vodi kada ona ne bude postojala zbog otpada?
Stručnjaci predviđaju da će se do 2040. godine količina plastike koja se uliva u more utrostručiti na skoro 29 miliona tona godišnje, kako navodi časopis Nacionalna Geografija u jednom od skorašnjih članaka. Čovek ima neverovatnu moć da ignoriše svoju odgovornost, a ona postaje 29 miliona tona teška. I ne samo to, sva naša plastika koju iz dana u dan sve više umnožavamo nadživeće nas za hiljade godina. Naši daleki potomci biće svedoci našeg zapostavljanja.
Globalno zagrevanje predstavlja povećanje temperature Zemlje. Predstavlja dugogodišnji proces u kojem se temperatura povećava malo po malo, a uzrok tome jesu ljudske delatnosti. Glavni uzroci zagrevanja Zemlje jesu korišćenje fosilnih foriva (nafta, ulje) i ispuštanje ugljen- dioksida. EFEKAT STAKLENE BAŠTE Kada Sunčevi zraci …
