Naravno da je svako zdravlje razlog za slavlje. Međutim, ovom prilikom želimo da se osvrnemo na ovu vrstu zdravlja jer je nevidljiva u odnosu na fizičko zdravlje.
NIZ PITANJA KOJA SEBI POSTAVLJAMO
Fizička bol nam mnogo lakše stavlja do znanja kada treba da se obratimo za pomoć. Kada je mentalno zdravlje u pitanju, kako znati gde je ta granica koja nam signalizira da treba potražiti pomoć? Kada plačemo uz doručak? Šta se dešava, te toliko snage i energije trošimo da nađemo dobre razloge za sve što nam se dešava u životu? Otkud nam iracionalni strahovi koje sebi možemo objasniti? Mada, ako se usudimo da ih izgovorimo pred nekim, shvatimo koliko su daleko od objašnjivih. Kada reagujemo preteranim besom na nešto sitno jer smo toliko puta pre toga potisnuli bes?
POMOĆI SEBI MOŽE IMATI KONTRAEFEKAT
Primera je mnogo. Sve ovo najčešće prati osećaj sramote i strah da će nas svi gledati čudno ili odbaciti zbog ovakve vrste lečenja. Zato je jasno da se veliki broj ljudi u svom domu bori sa sobom. Mnogo ljudi se oslanja na samopomoć koja, pogotovo u današnje vreme ekspanizije iste, može da ima kontraefekat.
NEKA OPTEREĆENJA SE VUKU OD DETINJSTVA
Na primer, postoje osobe koje od detinjstva nose osećaj krivice. Tu krivicu su gajile dok nisu znale šta se dešava između roditelja. Kasnija tumačenja nekih modernih teorija da sami kreiramo svoj svet, pokazuju da one to doživljavaju kao još jedan novi sloj krivice. Takođe, nekada pojedine osobe doživljavaju pritisak da, u nekim situacijama u životu, treba da budu odrasle. Pri tom nisu završile procese iz detinjstva koji daju potrebne alate za snalaženje u odraslom dobu. Tada dolazi do mentalnog bola, do samouništavajućeg procesa.
SVAČIJE MENTALNO ZDRAVLJE JE RANJIVO
Jasno je koliko je mentalno zdravlje krhko. Očigledno je koliko je neophodno da nivo svesti naraste do tog nivoa da preventiva bude zastupljenija od traženja pomoći. Za neke profesije je dodatno otežano traženje pomoći jer je veliki rizik od gubitka posla. Uzmimo primer samih psihologa ili psihoterapeuta. Kako da leče druge ako je i njima potrebna pomoć? Uostalom, i oni su samo ljudi. Lako je videti tuđe procese i rešenja. Međutim, da bi videli svoje potrebno im je da neko spolja ukaže na ono što sami ne mogu da vide.
LEKOVI NAM NE GOVORE DA SMO LUDI
Kada je neophodno da se u proces lečenja uključe i lekovi, pojvaljuje se strah da smo ludi. Bojimo se da se do kraja života nećemo izlečiti. To dodatno utiče na jačanje mentalnih problema. Naravno, u slučaju da imamo barem jednu blisku osobu kojoj možemo da se otvorimo i koja će biti uz nas, ceo proces postaje lakši. Nažalost, često se dešava da su problemi i nastali jer se osećamo usamljeno, izolovano i da nas niko ne razume. Tada je iz začaranog kruga mnogo teže izaći.
KLJUČNI FAKTOR – LJUBAV PREMA SEBI
Srećom, tehnologija nam pomaže da dobijemo pomoć direktno u svoje domove, pa čak i uz pomoć nekih aplikacija – besplatno. Imati volje za bolje je prvi preduslov za traženje pomoći. Čak i kad to nemamo, možemo tražiti pomoć kako da do te volje dođemo. Ključni faktor za oporavak je ljubav prema sebi. U to spada svako razumevanje za sebe, ali i one korake koji su nas do ovog stanja, potencijalno, doveli.
POZITIVNE MISLI LEČE
Setimo izreka naših mama i baka: Nije svako zlo za zlo. Povežimo sa tim i sliku jin i janga. Tada će nam biti jasno da i u ovim bolestima ima nešto što je potencijal za naše dobro. Nešto što nam duša kroz tu bolest šapuće. Možemo se setiti i toga da i posle tamne noći duše, ponovo dolazi svanuće.
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
