Retki su oni srećnici koji deo svog radnog, a često i neradnog dana ne provode u gradskom prevozu. Čini se da saobraćaj generalno budi ono najgore u ljudima. Nije retkost da vozači trube jedni drugima tako da ih čuje cela ulica ili se nazivaju pogrdnim imenima. U autobusima niko ne trubi, ali svađe izbijaju mahom zbog jedne jedine stvari – ko ima pravo da sedi.
SUKOB U AUTOBUSU NE PITA ZA GODINE
Glavni izazivači ovakvih svađa su uglavnom starije žene koje se kao gladijatori bore da uđu u autobus. Čim se u njemu nađu, počinju da se ponašaju kao da su im i ruke i noge polomljene, a ravnotežu nikako ne mogu da održavaju. U ovaj mali autobuski sukob uključene su i trudnice i ljudi sa malom decom. Tu su i oni čiji je deo tela zaista povređen. Svi oni ulaze u krcat autobus kao da su u najmanju ruku kraljevi i kraljice i svi moraju da im se sklanjaju s puta.
MLADIM MOMCIMA NIKO NE PRILAZI
Njihov sledeći korak je da priđu mladoj, ženskoj osobi i kažu joj da ustane. Mladim momcima niko ne prilazi. Kao da se plaše da će im oni za isti postupak zaista zavijti udove u gips. Nikoga ne zanima da li neku ženu možda boli stomak ili je ceo dan provela na nogama.
APEL ZA VIŠE POŠTOVANJA PREMA MLADIMA
Ovo nije apel autorke teksta na starije ili bilo koje druge osobe da s mesta podižu mlade momke. To što je neko mlad, ne znači da je 24/7 u top formi. To se odnosi i na momke i na devojke. Ipak, ovo jeste apel da se prema mladima odnose sa više poštovanja jer se nikada ne zna šta se dešava u životu druge osobe i kako im dan prolazi.
ODLOŽIMO KAMEN I POŠTUJMO DRUGE
Mladi oba pola nisu nevina strana u ovoj priči. Naprotiv, lakše nam je da, poput noja koji zabija glavu u pesak, zabijemo slušalice u uši i odmorimo se od sedenja tako što još malo sedimo. Poštovanje prema drugima smo izgubili, a empatiju mahom nemamo. Tako se vrtimo u začaranom krugu u kome jedni druge gađamo kamenom, a hleb je ostao samo u izreci.
OBZIRONOST VAŽI ZA SVE
Ko je od nabrojanih u ovom tekstu kokoška, a ko jaje, više nije ni bitno. Bitno je da svi koji su uključeni u ovu priču postanu malo obzirniji. Da ne komentarišu tuđe ponašanje i sete se da lepa reč gvozdena vrata otvara. Na kraju krajeva, ako već moramo da se na putu do željene lokacije preznojavamo, truckamo i guramo, hajde da se barem ne svađamo.
TEKST: TIJANA DIMIĆ
Tijana Dimić je po zanimanju filolog Anglista, a u slobodno vreme se bavi pisanjem, glumom i modom. Najveći san joj je da vodi svoju autorsku emisiju na televiziji.
