Da li je nekada bolje prećutati?

Da li je nekada bolje prećutati?

Ćutati može samo onaj ko zna da govori. – Žan-Pol Sartr

 


 

O ČEMU TREBA  ĆUTATI?

Sigurno smo se svi do sad našli u situaciji kada smo se pokajali zbog nekih izgovorenih reči, a sa druge strane, tu su i momenti kada žalimo što nismo rekli ono što smo mislili i osećali. Elena Špundra, ruski psiholog, istakla je o kojim stvarima treba i da . Tvrdi da ne treba diskutovati sa majkama o njihovoj deci, prihvatljivo je ukoliko pita za savet ili mišljenje pružiti podršku i razumevanje. Nije poželjno deliti sa partnerom detalje iz prošle veze, to bi značilo ne vraćati se previše u prošlost kako ne bi udaljili svog partnera i pružili mu otpor time što ćemo se ispovedati o bivšem odnosu.

 

 

 

POHVALA PRE KRITIKE

Psiholozi koji se bave ovim pitanjem naglasak stavljaju na tome da ne bi trebalo započinjati mišljenje kritikom, kažu da je bitno u na početku pohvaliti osobu, istaći ono dobro u određenoj situaciji, jer usmeravanjem na greške sagovornik neće biti kasnije motivisan pohvalama.

 

 

 

NE LJUTITE DRUGE

Elena još ističe ne odgovaranje na pitanja koja nisu nama direktno postavljena i ćutanje o tajnama koje smo slučajno, spletom okolinosti otkrili. Ono što smo osetili na svojoj koži I kao deca, a sigurno i u odraslom dobu, to je da ne treba govoriti ono što će naljutiti drugu osobu, ovo se više odnosi na našu povratnu informaciju o nečijoj tvrdnji, dilemi, problemu, gde se radije preporučuje afirmacija, a ne prigovor. Kada pričamo samo da bismo pričali, bolje je da ćutimo, jer nećemo reći apsolutno ništa.

 

 

 

PASIVNO-AGRESIVNA TIŠINA

Istraživanja su pokazala da tzv. “silent treatment” pokreće onaj deo mozga koji detektuje fizičku bol. Dakle, pasivno-agresivna tišina zaista boli. Pri interakciji dve zrele, stabilne ličnosti, u jednom trenutku bi takva tišina trebala da se izgubi, međutim ako se pojavi u bliskim odnosima gde je drugoj osobi pasivno- agresivna tišina oružje, trebalo bi ćutati i polako se povlačiti iz tog odnosa.

 

 

 

NE ISPRAVLJAJTE TUĐE GREŠKE

Ono što se još spominje kroz psihološke analize i teze, to je da ne treba razgovarati onda kada smo u lošem raspoloženju, već sačekati da se popravi ili u najboljem slučaju odložiti razgovor. Nekada možemo iz dobre namere izvući deblji kraj, kako se kod nas kaže. Za ovo se konkretno vezuje ispravljanje tuđih grešaka, koje ne treba raditi. Kada smo u situaciji komentarisanja drugih, najpametnije je samo ćutati i pokušati razumeti tu osobu, možda ćemo tada potiskivati razne stvari koje bismo hteli reći, i osećati se loše zbog toga, ali nakon nekog vremena osećaćemo se daleko bolje nego da smo se pridružili neprijatnoj diskusiji.

 

 

TEKST: ANA MILUTINOVIĆ

Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima.