Većina nas je barem jednom u životu pomislila kako zaista ličimo na svoje ime, i kako ljudima iz naše okoline zaista pristaje ime koje im je dato. Kada pomislimo na neko ime, u glavi već možemo stvoriti sliku te osobe, čak joj i dati osobine. Poslednjih godina se internetom šire šale na račun Karen, stereotipične privilegovane belkinje iz Amerike koja maltretira konobare i prodavce. Ali, postoji li iza ovoga dokaz i nauka, ili su u pitanju samo puke predrasude? Možda oba? Grupa naučnika iz Izraela i Francuske je našla interesantan odgovor na ovo pitanje.
EFEKAT DORIJANA GREJA
2017. godine grupa naučnika iz Izraela počela je da istražuje efekat Dorijana Greja. Fenomen je nazvan po poznatom romanu Oskara Vajlda, Portret Dorijana Greja. Kako Dorijan sve više ispoljava svoje ružne osobine, tako i njegov portret sve više gubi svoju prvobitnu lepotu.
Naučnici su sproveli čak osam studija u Izraelu i Francuskoj i došli do neverovatnih rezultata. Ispitanicima su tražili da slike ljudi povežu sa nekim od datih imena. Procenili su da će najviše dvadeset pet odsto uspešno spojiti lice i ime. Međutim, dobili su neočekivan, ali oduševljavajući rezultat. Čak čеtrdeset jedan odsto ispitanika je uspešno spojilo ime sa licem koje im je dato.
REZULTATI
Istraživanja su ustanovila da društvo za nekoga ko se zove Bob smatra da ima okruglasto lice i figuru, kao i veseliji karakter. Suprotno tome, Tim bi bio neko povučeniji sa oštrijim crtama lica. Meri je moralna, a Katarina nezavisna i ozbiljna. Sva ova socijalna očekivanja mogu uticati na to kako će se naše fizičke i karakterne crte razvijati tokom života. Jedan od profesora koji su sproveli istraživanja, doktor Jonat Žvebner, potvrdio je da veruje da stereotipi o izgledu i ponašanju na osnovu imena mogu zaista da imaju efekat na izgled nečijeg lica.
ŠTA KAŽE DOKTOR ŽVEBNER?
Naše ime je naša prva društvena etiketa. Svako ime na svetu se asocira sa određenim karakteristikama, ponašanjima i izgledom. Vremenom, ova stereotipna očekivanja o tome kako bi trebalo da izgledamo i da se ponašamo mogu i da se manifestuju kroz naše crte lica. Jednostavno razvijemo ličnost koju društvo od nas očekuje. Ovo istraživanje implicira da se ljudi prilagođavaju svom imenu. Šansa da naše ime na nas može da utiče, pa makar i na najmanji mogući način, je jako intrigantna, zaključio je on. Kolega doktor Rut Majo dodaje: Ljudi su izloženi društvenim očekivanjima od momenta kada su rođeni, i to ne samo onim očekivanjima koja se odnose na pol, etnicitet i društveno ekonomski status, već i onima koja se odnose na nešto toliko jednostavno, a neko drugi bira umesto nas, kao što je ime.
KOLIKO SU OVA ISTRAŽIVANJA LEGITIMNA?
Bitno je napomenuti da su svi ispitanici bili u dvadesetim i pogađali imena ispitanika iz iste uzrasne grupe. Druge studije su pokazale da će ispitanici uvek imati bolje rezultate kada pogađaju imena iz liste koja im je prethodno data nego nasumično iz glave.
Takođe, bitno je uzeti u obzir i iz koje kulture ispitanik dolazi. Ime Ana nije vezano uz iste stereotipe u Srbiji i, primera radi, Nemačkoj. Kako je autorka Žin-Loren Kaseli napisala za francuski Slejt, Vreme metaforički brusi naše lice, kao što more brusi kamen. Na male načine prilagođavamo svoj izgled tako da odgovara nekom nematerijalnom, apstraktnom arhetipu koji postoji unutar naše kulture, izjavila je ona.
TEKST: MARINA MILENTIJEVIĆ
Marina Milentijević je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
