Tag: zanimljivosti

Dive srpskog glumišta 

Dive srpskog glumišta 

Naša zemlja jedna je od retkih  bogatih zemalja talentovanim glumcima i glumicama. Nove generacije glumaca koji se pronalaze u svetu glume takođe su dokaz da su i mlađe generacije itekako talentovane za ovu vrstu umetnosti. Ipak ona ,,stara garda“ koja je ispratila odrastanje mnogih starijih generacija, i dan danas deo je odrastanja nekih novih klinaca.  

Kako naše ime utiče na naše lice?

Kako naše ime utiče na naše lice?

Većina nas je barem jednom u životu pomislila kako zaista ličimo na svoje ime, i kako ljudima iz naše okoline zaista pristaje ime koje im je dato. Kada pomislimo na neko ime, u glavi već možemo stvoriti sliku te osobe, čak joj i dati osobine.

Šta je suština uspešnog trika na rolerima ili skejtbordu?

Šta je suština uspešnog trika na rolerima ili skejtbordu?

Umeće skejtera već decenijama ne prestaje da nas fascinira. Ono što iz naše perspekrive deluje kao savršeno povezan pokret zapravo je rezultat dugotrajnog treninga. Trikovi se uglavnom sastoje iz više sekvenci koje je neophodno spojiti u celinu. Osim dela koji se tiče samog uvežbavanja pokreta neophodno je obratiti pažnju na još nekoliko stavki. U nastavku teksta govorićemo upravo o njima.


NA PRVOM MESTU JE UVEK SIGURNOST

Izvođenje trikova na skejtbordu ili rolerima nosi rizik od ozbiljnih povreda. Ponekad one budu takve da trajno onemoguće dalje bavljenje ovim sportom. Zbog toga je važno razumeti da štitnici i kaciga mogu prevenirati ozbiljnije povrede – naročito kad sportista ima u planu vežbanje zahtevnijih i opasnijih pokreta.

TELO PAMTI POKRETE KOJE IZVODI

Nije svaki trening prilika za izvođenje nečeg novog. Ponekad je neophodno iznova uvežbavati jednostavne pokrete. Doterivanje finesa u pokret unosi lakoću. Samim tim, smanjuje se verovatnoća povrede pri narednom izvođenju. Osim toga, priprema se i podloga za naredni, kompleksniji pokret. Česta pojava u ovom sportu, kao i plesu jeste da koliko god nešto pokušavali ponekad samo neće ići. Međutim, već narednog dana se može desiti da pokret dođe sam od sebe. Tajna je, verovatno, u konsolidaciji svega prethodno uvežbavanog.

BES NE TREBA TRAJNO DA NAS OBUZME

Povrede se najčešće dešavaju zbog umora i iscrpljenosti. Kad ne slušamo telesne signale koji pokušavaju da nas upozore da smo iscrpljeni, dešavaju se povrede zglobova, istegnuća i prelomi. Međutim, ponekada se dešavaju i povrede iz besa. Kako do njih dolazi? Naročito frustrirajuća okolnost je ona u kojoj vežbamo a deluje nam da rezultati izostaju. Tada se u besu odlučujemo
da preskačemo korake i da se bacimo u vatru. Međutim, u kombinaciji sa umorom ishod je češća povreda nego uspešno izveden trik. U želji da pomeramo sosptvene granice, neophodno je da umemo da prepoznamo kad nam sopstveni ego nanosi više štete nego koristi. Nije uvek dan za probijanje limita.

NAJBOLJE SE UČI OD DRUGIH

Saveti iskusnijih mogu biti prečica do uspeha. Nismo uvek u prilici da posmatramo sebe dok izvodimo nešto, zbog toga može biti značajno ako to radi neko drugi. Na taj način možemo obratiti pažnju na ono što, do sad nismo i time značajno unaprediti svoje veštine.

MOTIVACIJA VARIRA

Povremena želja za odustanjem nije nešto što treba da bude trajna prepreka. Kao i u svakom sportu, povremeno se dešava period zasićenosti i demotivisanosti. Suština je u upornosti, osluškivanju svojih ritmova i beskompromisnoj veri u sebe.

TEKST: ANJA MARJANOVIĆ

Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.

ŠTA JE ARAHNOFOBIJA?

ŠTA JE ARAHNOFOBIJA?

Arahnofobija predstavlja strah od pauka i bilo čega što podseća na njih, na primer paukove mreže ili paukolikih stvari. Može da izazove značajne tegobe koje mogu uticati na kvalitet života pojedinca. Kada su u kontaktu sa paukovima ili vide paučinu ili samo razmišljaju o njima, pojedinci sa arahnofobijom će verovatno osetiti strah i skoro odmah osetiti simptome anksioznosti.

Zašto nas mljackanje nervira?

Zašto nas mljackanje nervira?

Misofonija ili mizofonija, reč je grčkog porekla koja u prevodu znači, mržnja prema zvuku. Ona se razlikuje od fonofobije, koja predstavlja strah od određenih zvukova i ne klasifikuje se kao dijagnoza. O ovom stanju i dalje ne postoji dovoljno istraživanja, ali ona koja jesu odrađena imaju veoma zanimljive rezultate.

Kako su nastale prve selfi fotke?

Kako su nastale prve selfi fotke?

Pojam fotografije se koristi slobodnije s obzirom na to da se kroz istoriju fotografija raznoliko tumačila. Fotografija kao vrsta medijuma stara je 200 godina i za vreme tog perioda, naglo se razvijao proces razvijanja fotografija, od glomaznih foto-aparata odnosno kamera, do najpraktičnijeg načina slikanja – mobilnih telefona. No, koreni fotografije sežu čak od četvrtog veka pre nove ere, u vreme Aristotela. Naime, čuveni grčki filozof se služio principima kamere opskure, a na taj način se slika projektuje kroz malu rupu. Slika sveta je često obrnuta naopačke i iskrivljena kroz takvu kameru. Dakle, pretečom fotografije se može smatrati opskura.

 


ISTORIJA FOTOGRAFIJE

Pronalazačima fotografije i foto-aparata kakve danas poznajemo smatraju se Džozef Nisefor Nijeps i Luis Dager. Oni su eksperimentisali prvo sa fotografijom srebrnog hlorida i halogenida. Prva fotografija pejzaža je upravo napravljena od strane njih, a nastala je 1826. godine, a da bi se sprečilo potamnjenje pri izlaganju svetlosti, strpljivo su čekali osam sati da bi se mutna slika pojavila na papiru.

 

 

Pejzaž je predstavljao selo na istoku Francuske. Nakon pejzaža, jedan od prvih vrsta fotografije je dagerotipija – slika koja se dobija direktno na srebrnoj ploči, a nosi ime upravo po izumitelju Luisu Dageru. Prvi selfi ikada napravljen je konstruisan 1839. godine od strane Roberta Kornelijusa korišćenjem dagerotipije. Ovo otkriće predstavljeno je 19. avgusta 1839. godine, a ovaj datum je izuzetno važan jer je to dan kada se obeležava rođendan fotografije, a proslavlja se širom sveta.

 

 

Nekoliko godina kasnije, Vilijam Henri Foks Talbot osmislio je proces kalotipije – proces koji omogućava fotografima da naprave negative za stvaranje više otisaka odnosno pozitiva. To je činio postavljanjem papira prekrivenim srebrnim hloridom u opskuru. Jednu od ključnih tačaka u razvoju moderne fotografije ima godina 1851. kada je Frederik Skot Arčer izumeo kolodijum mokre ploče koji daje negativnu sliku na providnoj ploči od stakla. Kolodijski proces koristio se za portrete od kalaja u štamparskoj industriji sve do početka 20. veka. Džejms Klerk Maksvel uspeo je da održi fotografiju na papiru što duže bez straha da će izbledeti, tako da je prva fotografija u boji nastala 1861. godine. Kodak, poznata američka kompanija, razvila je prvu kameru za širu upotrebu, a kasnije u saradnji sa kompanijom Agfa, razvija prvi film u boji 1935. godine.

 

 

 

FOTOGRAFIJA DANAS

Fotografija se uzima i kao umetnički poduhvat ili alat i danas je sopstvena umetnička forma, a predstavljala je inferiornu konkurenciju slikarstvu i slikarima. Slikari su nekada bili zaduženi za portrete ljudi, ali pojavom fotografije, ova delatnost je bila zamenjena, tako da su mnogi slikari u svoj repertoar uveli i kamere. Zanimljivost vezana za fotografiju jeste portfelje u vidu umetničkog akta odnosno erotskih fotografija koje su se pravile kako sredinom 19. veka, tako i danas. Malo fotografa je danas u stanju da pravilno hoda uskom linijom između estetike i erotike kada su u pitanju slike.

 

 

Instant fotografiju izumeo je Edvin Herbert Land. Godine 1948. je predstavljena prva polaroid kamera za instant film – Land Camera 95. Kasnije ova korporacija radi na poboljšanju crno-belog filma i sofisticiranih, jeftinih i brzih kamera. Polaroid je 1963. godine predstavio film u boji, a potom stvorio kultnu kameru na sklapanje 1972. godine – SX-70. Slede kamere sa dizajnom kliznih kutija. Objektiv je postavljen u prednju kutiju, a manja kutija je kliznula u zadnju kutiju. Ploča sa senzorima se stavlja u kameru, poklopac ploče se uklanja i kreće ekspozicija. Tako dolazimo do sredine osamdesetih godina prošlog veka kada su nekoliko kompanija radile na izradi digitalnih foto-aparata. Kanon je prvi ostvario uspeh i demonstrirao je digitalni foto-aparat 1984. iako nikada nije komercijalno prodavan. Danas je sve jednostavnije jer većina mobilnih uređaja ima ugrađene kamere.

 

 

Duga istorija fotografije od Aristotela i opskure, preko negativa, do mini-kamera u telefonima, pokazuje koliko je fotografija zapravo revolucionaran izum.

 

 

TEKST: ANA ADAMOVIĆ

Ana Adamović je studentkinja žurnalistike, ljubitelj antičke filozofije i zaljubljenik u književnost. Inspirisana Platonovim mislima i filmovima Grejs Keli, preko knjiga Justejna Gordera i muzike Brusa Springstina, prenosi vam svoje ideale, savete i razmišljanja.

Zašto slavimo Srpsku Novu godinu?

Zašto slavimo Srpsku Novu godinu?

Srpska Nova godina je praznik koji se slavi 14. januara po gregorijanskom kalendaru. Pored naziva Srpska Nova godina, koji je ustaljen kod nas, još se naziva i Pravoslavna Nova godina i Stara Nova godina. Srpska Nova godina nije zvanična Nova godina, a kod nas se 

Kina – kolektiv i individua

Kina – kolektiv i individua

Ružnjikav i krupan, ali blag i dobronamjeran, „Učitelj Kong“, kako su ga nazivali savremenici, svojim životom prati stereotip priče o uspijehu; o mladom momku iz naroda koji se, nadahnut nebeskim blagoslovom, a vođen čudnovatim oštroumljem, uzdigao još za života do najveće političke i kulturne prominencije,