Nova godina nije početak, a nije ni kraj, ona je, samo,
nastavak u koji ulazimo bogatiji za mnoga iskustva – Hal Borland.
U svim kulturama koje koriste godišnje kalendare, dolazak nove godine se proslavlja kao praznik. U današnje doba, većina zemalja sveta je prihvatila računanje vremena po gregorijanskom kalendaru i početak nove godine računaju od 1.januara, a dočekuje se 31.decembra. Slavljenje nove godine 1.januara je tipično za zapadnu kulturu.
OBIČAJI KOJI PRATE DOČEK NOVE GODINE
Kako se za Novu godinu većina počne spremati već početkom decembra, gde počinje da nas prožima praznična euforija i prave se planovi, u nekim drugim delovima planete nije isti slučaj. Za vreme dočeka Nove godine 31. decembra, običaj da je da se dočeka uz vatromet, da se u ponoć zamisle želje, razmenjuju pokloni, čestita ulazak u novu godinu, provodi vreme sa svojima najdražim ljudima. Kako je običaj da se okiti jelka, tradicija je i da se deci ostave pokloni ispod jelke.
U istočnim kulturama, praznična euforija odložena je za druge datume, poput kineske Nove godine, islamske, pa i naše pravoslavne, koju dočekujemo 13. januara.
KAKO SE TO RADI U KINI?
Doček i proslava kineske Nove godine je svake godine drugog datuma, međutim, dešavanje počinje od sredine januara i može trajati do kraja februara. Kako je Kina jedna od najmnogoljudnijih nacija, jasno je i da nju slavi veliki broj ljudi. Proslava kineske Nove godine poznata je i kao Praznik proleća i slavi se 40 dana. Koliko im je bitan praznik govori nam to što se za vreme proslave Nove godine, škole i preduzeća zatvaraju na najmanje nedelju dana. Kinezi za Novu godinu imaju karnevale, koji su neretko veoma veseli, prate je igre zmajeva uz ples i vatromet. Zmajevi su veoma bitni kao simbol u Kineskoj kulturu, te samim tim, zmaj u ovom slučaju, zauzima čelo na povorci karnevala.
IRANSKA NOVA GODINA
Persijska ili kako se danas takođe naziva iranska Nova godina, obeležava se prvog dana proleća i zove se Noruz. Vezuje se za svoje ranije korene, tj. dolazi nam od drevne moneteističke religije zoroastrizma i mazdaizma. Običaj slavljena i dočeka se odvija u postavljanju dekorativnih stolova pod nazivom Hafi, gde se stavljaju svećnjaci, postavljaju razna jela, zatim se zovu prijatelji i rođaci. Takođe, svako domaćinstvo postavlja sofru sedam sin koju čine zelenilo (kao pšenica koju mi imamo pred Božić), jabuka i saman. Zanimljivost je, da je običaj da se ide po ulicama i pevaju šaljive pesme.
U svetu imamo i slavljenje Novih godina i u ranoj jeseni, kada Jevreji praznuju Roš hašanu, svoju Novu godinu, koja bude između petog septembra i petog oktobra.
Na Tajlandu se praznuje Songkran u vidu festivala koji traje tri dana, od 13. do 15. aprila i bude na vodi. Imamo i Indoneziju koja praznuje dve Nove godine, zvaničnu koju praznuju 1.januara, ali kako je priznata i islamska, slave i nju.
PRAVOSLAVNA NOVA GODINA UZ NARODE IGRE
Pravoslavna Nova godina, praznuje se 13. na 14. januar i karakteristična je za balkanske zemlje, kao što je Srbija, Crna Gora, Bosna, a i za druge pravoslavne zemlje poput Rusije, Belorusije, Rumunije. Po narodnim običajima, za Novu godinu Srbi su se skupljali i igrali narodne igre.
Ovo je primer kako u svetu postoje razni običaji, kulture, tradicije, ali i to da im je zajedničko da svi proslave ulazak u Novu godinu, uz druženje, slavlje sa porodicom, prijateljima.
TEKST: MILAN PAROJČIĆ
Milan Parojčić je student master studija – sociologije i internet marketar.
