Živimo u vremenu u kome je preseljenje u drugu zemlju postalo moderno. Nemačka? Francuska? Italija? Španija? Engleska? Norveška? Švajcarska? Poljska, zbog svoje loše ekonomske situacije koja je pratila u prošlosti, duži vremenski period se borila da se izdigne sa dna i povrati ugled naizgled stabilne zemlje, zemlje u kojoj se može živeti i raditi normalno. Trenutna zvanična statistika pokazuje, da sve više stranaca vidi Poljsku, kao zemlju u kojoj žele legalno da žive i rade.
OSNOVNE PREDNOSTI
Poljski jezik je za većinu težak, teško se uči i potrebno je dosta vremena da bi se gramatika savladala. Široko shvaćena poljska kultura ima veliki odjek širom Evrope. Krasi je bogata i lepa istorija. Pored toga, tu je i iritirajuća klima, Baltičko more, Mazurija i pogled sa planina koji oduzima dah. Tu se mogu dodati i spomenici i celokupno bogato kulturno nasleđe. Za mlade postoji dobar nivo obrazovanja po evropskim standardima.
POLJSKA KUHINJA
Jednom prilikom je Rene Redzepi, jedan od najznačajnijih kuvara na svetu, izjavio da će Poljska postati Meka svetske gastronomije. Poljaci neguju tradiciju kuvanja kod kuće. Prenose recepte s generacije na generaciju. Mnogi Poljaci ne mogu da zamisle jesen bez branja pečuraka. Poljski sirevi porede se sa najboljim, pored Italije i Francuske. Poljska se smatra jednom od najvećih proizvođača jabuka na svetu. Uprkos velikoj opsesiji glutenom, koja preovladava među ljudima, poljska pekara posluje veoma dobro.
ISTORIJA POLJSKE KUHINJE
Nema druge kuhinje u kojoj su ukrajinski boršč, mađarski gulaš ili ruske pieroge nacionalni hitovi. Osnovu ishrane poljskih predaka činili su proso, ječam, med, pečurke i divljač. U staropoljskoj kuhinji korišćeni su kim, kleka, majoran, ruzmarin, žalfija, nana i biber. U 16. veku, usled italijanskih uticaja, u Poljskoj se pojavljuju komorač, šafran i cimet. Tako su se pojavila mesna jela, prelivena gustim sosovima, začinjena šećerom, cimetom, biberom i muškatnim oraščićem. U 17. veku Poljaci su upoznali đumbir, karanfilić i mak.
Ono što malo ko zna, jeste da krakovski galart ili poznanjske hladne noge, zasluga su francuskim kuvarima kralja Stanislava Leščinskog. U njegovo vreme, u Poljskoj su se prvi put pojavili krompir i paprika. U 19.veku, poljski kuvari upoznali su paradajz, tikvice i spanać.
PRIRODA
Poljska priroda je neverovatna u evropskim razmerama. Imaju najznačajnije vrste životinja: bizone, jelene, losove, srne, divlje svinje kao i medvede, risove i vukove. Poljaci imaju lep odnos prema prirodi – udružuju se oko nje. Tokom borbe za dolinu Rospuda, pokazalo se da čak četrdeset posto Poljaka ne želi da pravi puteve ako ugrožavaju prirodu. Lepo iznenađenje. U zemlji sa nedostatkom puteva, većina ne želi da se oni grade po svaku cenu. Jedini problem poljske prirode su političari. Na sreću, od njih je zaštićena propisima EU.
LUBLIN
Stari grad u Lublinu zasigurno ćе ostviti jak utisak na vas. Stambene kuće u Starom gradu su poprilično interesantne – okružene vremenom, mnoge nedovršene. Veoma su autentične. Uske ulice kriju mnoge tajne. O njima su pisani citati i pesme. Posebno je potrebno obratiti pažnju na stambene kuće sa starim fotografijama u prozorima, koje se nalazi na samom trgu. Ove fotografije prikazuju stanovnike.
Pored kuće Andrzeja Kota, ukoliko ste ljubitelji mačaka, ne možete proći ravnodušno. Unutra ima mnogo mačaka. To aludira na Andrzeja Kota, (kot na poljskom znači mačka), popularnog lublinskog grafičara i ilustratora.
STAMBENA KUĆA S ĐAVOLJOM ŠAPOM
Ime se odnosi na legendu o đavoljoj šapi. Prema legendi, đavoli su delili pravdu u sporu između bogatog magnata i siromašne udovice, jer su potkupljene sudije Krunskog suda presudile u korist bogataša. Šapom su zapečatili kaznu – ostavivši na stolu zapaljen trag. Šetajući između lublinskih stambenih kuća, vredi pronaći svoje mesto, mirne uglove, zastati, sanjati, razmisliti.
ULICA KU FARZE U LUBLINU
Ovo je šarmantna ulica, poput tajnog prolaza, koju morate posetiti. Prostire se od Grodzka pa sve do Trga Riba. U 18.veku je dograđena, a 1954. godine prolaz je ponovo obnovljen. Tada je ulica dobila ime – Ku Farze. U ovoj ulici često se održavaju foto sesije.
VARŠAVA
Glavni grad Poljske oduvek je bio interesantan stranim turistima koji bi ga posetili. Jedno od zanimljivih mesta u Varšavi je Žolibor, sa atmosferskim ulicima i drugim zanimljivim atrakcijama.
Varšavski Žolibor je najmanji kvart u glavnom gradu, koji je najmanje oštećen tokom Drugog svetskog rata. Osnovan je u 18.veku, a ime mu potiče od francuskog jezika Joli Bord – što znači Lepa obala. Žolibor karakteriše prijatna atmosfera. To je zbog činjenice da su mnoge ulice izgrađene u stilu dvorca. Zahvaljujući tome, on je atmosferski i sa dušom. Mnogi umetnici su upravo zbog toga izabrali ovo mesto za život.
Žolibor je podeljen na tri regiona: Merimont – Potok, Sad Žoliborske, Stari Žolibor. U okrugu Starog Žolibora, naći ćete vile i dvorske kuće. Najživopisnije ulice Starog Žolibora su: Czarneckiego, Wieniawskiego, Brodzińskiego, Śmiała. Preporučujemo da prošetate ovim ulicama, jer ćete upravo u njima osetiti atmosferu ovog varšavskog okruga.
U navedenim ulicama možete se diviti kućama po kojima se penje loza. Zgrade nemaju ograde. Takođe, vredi obratiti pažnju na detalje: stare poštanske sandučiće, retro automobile, kapije, vrata, prozore. Sve ovo je okruženo drevnim drvećem. Ovde je, naizgled, najlepša zlatna poljska jesen i proleće, kada sve cveta.
RESTORANI
Odlično mesto za zdrav veganski ili vegetarijanski obrok je restoran Osma Kolonija u ulici Słowackiego 15/19. Svaki dan se servira drugačiji meni – kratak je i napravljen za datu nedelju. Za popodnevnu kafu i kolače preporuka je Fawory.
VISLA
Visla se godinama vezuje za jedno prezime, a to je prezime Mališ. Pre nego što je Adam Mališ osvojio svetska brda, postojao je istraživač narodne kulture, koji je Vislu otkrio široj zajednici turista. U pitanju je Bogumil Hof, koji je promovisao prednosti grada u štampi i među prijateljima. Glavni trg u centru Visle dobio je ime po Hofu. Na trgu Hofa nalazi se Avenija sportskih zvezda, koja je nastala na talasu popularnosti skakača Adama Mališa.
Sa trga Hofa savršeno se vidi zelenilo parka gde se nalazi Afiteatar Stanislava Hadina. Zelenilo parka krase zbirke minijaturnih poljskih zamkova, koji su izgrađeni duž reke Visle koja protiče u samom podnožju planine Visle. Kula, koja se vidi u centru, pripada evangalističko-augzburškoj crkvi Svetog Petra i Pavla. Hram je podignut u prvoj polovini devetnaestog veka. Pri poseti ovom hramu, vredi obratiti pažnju na vitraž koji prikazuje apostole.
Ukoliko Vislu niste posetili sopstvenim prevozom, morate se osloniti na javni prevoz do Ustronja. U ovoj regiji Vispol je prevoznik koji caruje na putevima regiona. Put od Visle do Ustronja traje oko dvadeset minuta i košta nekoliko zlota.
USTRONJ
Ustronj je počeo da dobija banjski karakter u 17.veku. Tada su ovde dolazili, između ostalog, zbog tretmana surutke za ublažavanje anemije. Reumu su lečili vodom zagrejanom šljakom iz železare. Danas je to lečilište, koje se oslanja na savremene metode lečenja. Brojni sanatorijumski centri obezbeđuju brz oporavak u opuštajućoj atmosferi.
U okrugu Neirodzim nalazi se jedina drvena građevina u gradu – crkva Svete Ane iz 1769. godine. Unutra se nalazi kasnobarokni glavni oltar. Sam centar Ustronja nalazi se kod kružnog toka. Krasi ga gradska većnica napravljena krajem 19. veka i amfiteatar sa istorijskim fotografijama Ustronja. Na trgu se nalazi biblioteka, na koju se ne bi obraćala pažnja, da nije neobičnog murala.
Upravo zbog toga, čini se da je jedna od najvećih u Poljskoj. Deo slike prikazuje unutrašnjost biblioteke u Dablinu, dok se slika na susednom zidu odnosi na unutrašnjost biblioteke u Edinburgu. Kroz Ustronj takođe protiče reka Visla.
TEKST I FOTOGRAFIJE: BOJANA KWIEK
Bojana Kwiek – rođena 30.01.1986, u Jagodini, profesionalno se bavi pisanjem poezije i proze, copywriter, content writer, SEO writer, NLP praktičar, social menadžer. Živi u Poljskoj. Njena poezija krasi mnogobrojne zbirke poezije. Za sebe kaže da je večiti sanjar, zaljubljenik u more i svoju inspiraciju za pisanjem upravo pronalazi pored vode, u prirodi.
Neguje ljubav prema pisanju svakodnevno i želja joj je da i do drugih dođe magičnost pisanog dela. Smatra da je čitanje i pisanje jedan od lekova protiv depresije i preporučuje svima da svoje sumorne dane oboje dobrom knjigom, nekim časopisom, kafom ili koktelom i osmeh na licu je zagarantovan.
