mogućnosti zvone na vaša vrata
Ulice su veoma živopisne, a svaka kuća predstvalja pravo istorijsko blago. Mnoge od njih su pod zaštitom države. Estetika grada veoma je upečatljiva, tako da ćete uživati u lepotama koje pruža. Na tvrđavi pružiće vam se nezaboravan pogled, a imaćete utisak da grad držite na dlanu.
U blizini sela Bešenovo na Fruškoj Gori, dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, nalazi se tirkizni biser poznat kao Bešenovačko jezero. Zovu ga još i Beli kamen, zbog njegovog dna. Ova fruškogorska oaza se brzo proslavila zbog svoje prozirne, čiste vode u kojoj mnogi pronalaze osveženje …
Kada su putovanja u pitanju, ljudi vam uglavnom savetuju da, ako idete u novu zemlju, posetite glavni grad. Ako ste već tamo bili onda je savet da obiđete neke manje poznate, kulturološki značajne gradove i slično. Često se onda dešava da, pri odlasku u glavni grad neke zemlje, naiđete na pregršt stvari koje treba videti i posetiti. Pritom, niste sigurni šta je zapravo važno, zanimljivo ili nešto što bi se uklopilo sa vašim interesovanjima. Većina gradova ima i podeljenost na stari i novi deo grada, pa i to treba znati pri odlasku. Svakako, različitih je varijanti, ali verovatno retko ko očekuje da naiđe na miran glavni grad zemlje. Teško je naići na grad bez haosa u saobraćaju, grad sa puno parkova i zvanično određenim vremenom za pauzu i odmor. Ovo je putopis iz Stokholma.
Dobrodošli u Stokholm! Glavni je i najveći grad kraljevine Švedske i jedno pravo kulturološko čudo. U urbanom delu grada živi oko dva miliona stanovnika, što čini petinu stanovništva cele Švedske. On je političko, privredno i upravno sedište Švedske. Drugi je po veličini grad, posle Kopenhagena, u oblasti Skandinavije. Nalazi se u istočnom delu poluostrva, ujedno i Švedske.
Njegova pozicija izuzetno je dobra za sve koji ne planiraju da se zadrže samo u Stokholmu ili žele da obiđu još koji grad u okolini. Nalazi se na sličnoj udaljenosti, u proseku između 500 i 600 kilometara, kopnom ili morem, od svih važnih gradova u okruženju. Blizu je Geteborga, koji je drugi po veličini grad Švedske. Blizu je Osla u Norveškoj, Helsinkija u Finskoj, Rige u Letoniji. Naravno, u blizini je i Malmea, koji je treći u švedskoj po veličini i Kopenhagena u Danskoj.
Da se u ovom gradu ima šta videti govori i činjenica da su tu smeštene razne ustanove od značaja. Stokholm je sedište Kraljevske švedske akademije nauka, Karolinskog instituta, Švedske akademije. Sedište je i ustanova koje određuju dobitnike Nobelove nagrade iz književnosti, ekonomije, medicine, fizike i hemije. Zato, u centru starog dela grada, na trgu Stortorget, možete i pronaći muzej Nobelove nagrade, koji govori o prethodnim dobitnicima nagrada, kao i osnivaču nagrade, Alfredu Nobelu.
Malo poznata činjenica je da, da li zbog prisustva velikog broja institucija ili nečega drugog, ovaj grad ima najviše muzeja u svetu. U preko 70 muzeja, sigurno je da svako može da pronađe nešto za sebe.
Ako ste ljubitelji vajarstva i slikarstva – Nacionalni muzej, koji je i nacionalna galerija Švedske, pravo je mesto za vas. U slučaju da volite istoriju države i stare, očuvane znamenitosti, definitivno treba da posetite Skansen. To je najstariji svetski muzej na otvorenom, ili Muzej srednjovekovnog Stokholma. Za istoriju novijeg datuma, tu je Nordijski muzej na Djurgordenu. Vasa muzej, kao pomorski muzej, može se priključiti prethodnima. On je specifičan na svoj način, jer prikazuje skoro potpuno očuvan brod Vasu, iz 17. veka. Na istom ostrvu nalazi se i Muzej vikinga, gde se mogu videti izloženi vikinški brodovi iz 9. veka.
Muzej moderne umetnosti i Fotografiska su tu za sve umetničke duše. Ako kojim slučajem putujete s decom – Junibacken je prava prilika da svima bude zanimljivo. Ovaj muzej posvećen je svima poznatoj Astrid Lindgren, koja je kreirala Pipi Dugu Čarapu. Tu je i ABBA muzej, za sve koji i dalje slušaju i vole poznatu švedsku grupu. Ako imate slobodnog vremena i ceo dan da izdvojite za posetu nekim muzejima, možete otići do različitih muzeja koji su na oko sat vremena vožnje od Stokholma. To mogu biti različite palate i rezidencije, botaničke bašte. Takođe, možete posetiti obližnje gradove, Upsalu ili Vesteros. Oni su sami po sebi značajni i vredni za obilazak.
Stokholm je poznat po podeljenosti grada na stari i novi deo. Ono o čemu se ne priča dovoljno je koliko zelenih površina ima u gradu. Sve su izuzetno dobro sređene, očuvane i uređene. Bilo da volite park ili nešto nalik šumi, Stokholm ima to da ponudi.
Centar ovog glavnog grada čini odvojeno mini-ostrvo, koje je zapravo očuvano srednjovekovno gradsko jezgro. Stari grad, odnosno Gamla Stan, pravo je mesto gde se možete prošetati i odmoriti u bilo kom kafiću ili restoranu. Ima i pregršt prodavnica, suvenirnica, knjižara, od kojih je nezaobilazna Knjižara naučne fantastike, odnosno Science Fiction Bokhandeln. Ako ni zbog čega drugog, treba je obići zbog toga što ima tri sprata. Pored knjiga, prodaju i različite društvene igre, slagalice, postere, aksesoare i druge komade iz poznatih serija i filmova. Pogled s njihovog trećeg sprata nadole, ka centru knjižare, nešto je što nijedan ljubitelj knjiga ne sme da propusti.
U blizini Starog grada, kada se vratite na širi deo ostrva, možete naći Kraljevski vrt. Kungstradgarden je kolokvijalno poznat kao Kungsan. Njegova lokacija, u centralnom delu grada, kafići na otvorenom i sređenost – čine ga jednim od najpopularnijih mesta za okupljanja u gradu. Leti se ovde održavaju koncerti, a zimi se nudi klizalište. Park je podeljen u četiri dela: Trg Čarlsa XII, Molinova fontana, Trg Čarlsa XIII i Fontana Volodarskog. Ova fontana je najpoznatija po japanskim trešnjama kojima je okružena. Bićete oduševljeni energijom i lepotom ovog mesta ukoliko idete u Stokholm u vreme kada cvetaju trešnje. Možda budete imali i privilegiju da sretnete male patke koje plivaju u fontani i druže se sa turistima.
Naravno, glavni park, pa i nešto nalik šumi, jeste Djurgorden. To je celo zasebno ostrvo i na kome se nalazi najveći broj muzeja. Kraljevski park na ovom ostrvu je mesto gde možete provesti sate i sate, u šetnji, razgledanju ili napraviti piknik i uživati u zelenilu oko vas. Odavde lako možete doći i do poznatog zabavnog parka, starog preko 200 godina. Grona Lund ili Gronan, kolokvijalno, nije veliki, ali ima izuzetno zanimljive vožnje. Leti se tu održavaju i koncerti.
Stokholm ima četiri aerodroma u blizini grada, te letova ima iz celog sveta do njega. Kada stignete, do grada se dolazi lako – autobusom, koji je zadužen za vožnju od aerodroma do glavne stanice metroa u gradu. Prevoz je jeftin, a i, po dolasku u grad, metroom se izuzetno lako dolazi do bilo kog mesta. Gradski prevoz je odličan za obilazak grada. Ide često, brzo dovozi od mesta na drugo i usput se može i razgledati grad. Karte su jeftine, a vožnje se lako organizuju. Čak i do muzeja koji su udaljeni od Stokholma i do sat vremena vožnje možete doći gradskim prevozom.
Što se novca tiče – Stokholm je u rangu sa ostalim glavnim gradovima sveta. Za prevoz vam ne treba puno, ali za hranu prosečno koliko i u Beogradu. Piće i hrana mogu varirati u cenama u zavisnosti od toga gde jedete, ali i da li ste u starom ili novom delu grada. Svakako, mogućnosti je na pretek, pa tako i možete izabrati kafić i restoran u skladu sa svojim mogućnostima. Dobra stvar za sve ljubitelje kulture i oblizaka znamenitosti jeste da je veliki broj muzeja besplatan. Oni koji naplaćuju ulaz nisu skupi. Svakako, i nekoliko dana u ovom gradu može vas koštati puno. Ako ste tu turistički, pa želite da vidite sve za šta vam se pruži prilika, potrošićete više novca.
Na koliko god da odete, ne zaboravite da uživate. Kod Šveđana postoji izraz fika. On označava trenutak u kome usporite i zahvalite se na svim dobrim stvarima u životu, kao što je na primer kafa sa prijateljima. Šveđani izuzetno poštuju ovo i praktikuju svakodnevno, pa se i na poslu striktno određuje vreme za kafu. Fika je dobar način da uronite u švedsku kulturu i bolje razumete ovaj narod i njihov način života. Iskustvo na putovanju će vam, svakako, biti bolje. Shvatićete i kako putnici prerastu u ono što jesu od običnih turista!
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
Tema prijateljstva jedna je od najčešćih u filmskoj umjetnosti. Svi smo čuli za filmove poput Stand by me, Bucket List, The Breakfast Club itd, ali je lista ovih filmova mnogo duža. Zato vam mi ovaj put donosimo pet prijedloga za ne tako poznate, a u najmanju ruku jednako kvalitetne filmove.
Azija je oduvek privlačila turiste i izazivala divljenje. Kao mesto gde sunce izlazi, istočni deo najvećeg kontinenta je onaj koji zaslužije najveću pažnju. Tu se nalazi zemlja koja odiše svojevrsnim atrakcijama, vekovima starom tradicijom i kvalitetnom muzikom. Južna Koreja je zemlja koja ima mnogo toga …
Na svetu postoje mesta koja su više ili manje skrivena od ljudskih pogleda i koraka. Tek oni retki i znatiželjni osmesi zavire u njihove tajne odaje. Tada nastaju najlepše priče o skrivenim lepotama planete Zemlje, koje se vekovima kasnije prenose sa kolena na koleno. Predstavićemo vam Štramberk, maleni gradić u Češkoj Republici.
Na samo četrdeset šest kilometara od grada Ostrave nalazi se Štramberk, koji zbog svog šarma i snage atrakcija okuplja turiste na jednom mestu. Na neki način podseća na Kazimierz na Visli, ali ne zbog slikara i umetnika. To se dešava zbog akumulacije mnogih atrakcija na malom prostoru, atmosfere stambenih kuća i daha istorije. Upravo zbog svog intimnog karaktera, dobra je ideja za putovanje i odmor.
Od glavnog parkinga do trga ima oko osamsto metara. Na tom putu ima dosta atrakcija ali i mnogo slatkih suvenira. Lokalni specijaliteti su takozvane štramberske uši. Ove uši su ukusni medenjaci u obliku polusmotane cevi. To je bio prvi češki proizvod zaštićen geografskom oznakom. U Štramberku se na mnogim mestima mogu kupiti uši, ali priča se da su najbolje u Hezounovoj poslastičarnici. Tu se mesi testo za uši i od njega se seku krugovi koji se kasnije formiraju. U mnogim poslastičarnicama kolači za uši se sipaju u kalupe, što je, kako se kaže, suprotno tradicionalnoj recepturi.
Pećina nije preduga i nije niska, a zahvaljući velikom ulaznom otvoru lako možete istraživati njene lepote bez baterijske lampe. Ono na šta je poželjno obratiti pažnju jesu neravnine i kamenje sa puta. To je ostatak podzemne reke dugog toka.
Ono što možete primetiti na samom ulazu na trg je da je okružen pabovima i suvenirnicama. Postoji mali zoološki vrt, kao i muzej lutaka. Šetnja starim trgom vratiće vas u austrougarsko vreme. Ostaviće vas bez daha uređenost ovog malenog gradića. Okružen je kasnobaroknim i klasicističkim stambenim kućama. Ono što je takođe vredno pažnje jeste fontana iz 19. veka.
Interesantan podatak je da se odmah pored njega nalazio bunar gradske pivare, koji je zatrpan 1865. godine. Neobičnu atmosferu grada stvara grupa od oko osamdeset vikendica, izgrađenih u tehnici balvana. Potiču iz 17. i 18. veka. Seoski cvetni vrtovi i kapci obojeni su u bojama koje stvaraju slikovit pogled.
Parohijska crkva Svetog Jovana Nepomuka je zanimljiva građevina. Osnovana je 1721. godine. Kula joj je dograđena 1908. godine. Ukrasi koji se nalaze unutar crkve delo su Jana Kelera. Zanimljivo je da se na oltaru nalazi kopija slike Gospe od Čenstohove.
Iz daljine se vidi kula zvana Istina. Nalazi se na Dvorskom brdu sa visinom od četiristo osamnaest metara nadmorske visine. Ova kula je ostatak zamka koji je postojao pre 13.veka, a najpoznatiji vlasnici bili su Benešovići. Zamak je počeo da propada već sredinom 16.veka. U kasnijim godinama, neke od zgrada su se srušile i korišćene su kao građevinski kamen. Tek 1903. godine preostala kula je pokrivena i pretvorena u kulu za posmatranje. Moguće je popeti se na njen vrh.
Smeštena u istorijskoj stambenoj kući, pivara Štramberk pravi svetlo kiselo pivo Trubač koje je dostupno samo u Štramberku. Pivara radi od 2005. godine posle sto pedeset godina pauze.
Okolina samog grada je prelepa! Vreme u ovom malenom gradiću je stalo i vredi to lično doživeti. Zanimljivo okruženje, prelep pogled i ukusne uši čine Štramberk mestom koje svakako vredi posetiti!
TEKST I FOTOGRAFIJE: BOJANA KWIEK
Bojana Kwiek – rođena 30.01.1986, u Jagodini, profesionalno se bavi pisanjem poezije i proze, copywriter, content writer, SEO writer, NLP praktičar, social menadžer. Živi u Poljskoj. Njena poezija krasi mnogobrojne zbirke poezije. Za sebe kaže da je večiti sanjar, zaljubljenik u more i svoju inspiraciju za pisanjem upravo pronalazi pored vode, u prirodi.
Neguje ljubav prema pisanju svakodnevno i želja joj je da i do drugih dođe magičnost pisanog dela. Smatra da je čitanje i pisanje jedan od lekova protiv depresije i preporučuje svima da svoje sumorne dane oboje dobrom knjigom, nekim časopisom, kafom ili koktelom i osmeh na licu je zagarantovan.
Evropa je kontinent poznat po nestvarrno lepim gradovima sa dugim istorijama iza sebe. Ukoliko ste ljubitelj istorije u nastavku teksta možete proširiti svoje znanje o istoriji nekih od najvećih evropskih gradova.
Hrvatska, koja se nalazi na Jadranskom moru, je zemlja sa velikim turističkim, storijskim i prirodnim vrednostima. Ljubitelj ste istorije, avanturista, volite da uživate u prelepom pogledu pored mora? Uživate u jedrenju, riba sa dodatkom belog ili crvenog vina vam je omiljeno jelo? Lagana muzika u …
Živimo u vremenu u kome je preseljenje u drugu zemlju postalo moderno. Nemačka? Francuska? Italija? Španija? Engleska? Norveška? Švajcarska? Poljska, zbog svoje loše ekonomske situacije koja je pratila u prošlosti, duži vremenski period se borila da se izdigne sa dna i povrati ugled naizgled stabilne zemlje, zemlje u kojoj se može živeti i raditi normalno. Trenutna zvanična statistika pokazuje, da sve više stranaca vidi Poljsku, kao zemlju u kojoj žele legalno da žive i rade.
Poljski jezik je za većinu težak, teško se uči i potrebno je dosta vremena da bi se gramatika savladala. Široko shvaćena poljska kultura ima veliki odjek širom Evrope. Krasi je bogata i lepa istorija. Pored toga, tu je i iritirajuća klima, Baltičko more, Mazurija i pogled sa planina koji oduzima dah. Tu se mogu dodati i spomenici i celokupno bogato kulturno nasleđe. Za mlade postoji dobar nivo obrazovanja po evropskim standardima.
Jednom prilikom je Rene Redzepi, jedan od najznačajnijih kuvara na svetu, izjavio da će Poljska postati Meka svetske gastronomije. Poljaci neguju tradiciju kuvanja kod kuće. Prenose recepte s generacije na generaciju. Mnogi Poljaci ne mogu da zamisle jesen bez branja pečuraka. Poljski sirevi porede se sa najboljim, pored Italije i Francuske. Poljska se smatra jednom od najvećih proizvođača jabuka na svetu. Uprkos velikoj opsesiji glutenom, koja preovladava među ljudima, poljska pekara posluje veoma dobro.
Nema druge kuhinje u kojoj su ukrajinski boršč, mađarski gulaš ili ruske pieroge nacionalni hitovi. Osnovu ishrane poljskih predaka činili su proso, ječam, med, pečurke i divljač. U staropoljskoj kuhinji korišćeni su kim, kleka, majoran, ruzmarin, žalfija, nana i biber. U 16. veku, usled italijanskih uticaja, u Poljskoj se pojavljuju komorač, šafran i cimet. Tako su se pojavila mesna jela, prelivena gustim sosovima, začinjena šećerom, cimetom, biberom i muškatnim oraščićem. U 17. veku Poljaci su upoznali đumbir, karanfilić i mak.
Ono što malo ko zna, jeste da krakovski galart ili poznanjske hladne noge, zasluga su francuskim kuvarima kralja Stanislava Leščinskog. U njegovo vreme, u Poljskoj su se prvi put pojavili krompir i paprika. U 19.veku, poljski kuvari upoznali su paradajz, tikvice i spanać.
Poljska priroda je neverovatna u evropskim razmerama. Imaju najznačajnije vrste životinja: bizone, jelene, losove, srne, divlje svinje kao i medvede, risove i vukove. Poljaci imaju lep odnos prema prirodi – udružuju se oko nje. Tokom borbe za dolinu Rospuda, pokazalo se da čak četrdeset posto Poljaka ne želi da pravi puteve ako ugrožavaju prirodu. Lepo iznenađenje. U zemlji sa nedostatkom puteva, većina ne želi da se oni grade po svaku cenu. Jedini problem poljske prirode su političari. Na sreću, od njih je zaštićena propisima EU.
Stari grad u Lublinu zasigurno ćе ostviti jak utisak na vas. Stambene kuće u Starom gradu su poprilično interesantne – okružene vremenom, mnoge nedovršene. Veoma su autentične. Uske ulice kriju mnoge tajne. O njima su pisani citati i pesme. Posebno je potrebno obratiti pažnju na stambene kuće sa starim fotografijama u prozorima, koje se nalazi na samom trgu. Ove fotografije prikazuju stanovnike.
Pored kuće Andrzeja Kota, ukoliko ste ljubitelji mačaka, ne možete proći ravnodušno. Unutra ima mnogo mačaka. To aludira na Andrzeja Kota, (kot na poljskom znači mačka), popularnog lublinskog grafičara i ilustratora.
Ime se odnosi na legendu o đavoljoj šapi. Prema legendi, đavoli su delili pravdu u sporu između bogatog magnata i siromašne udovice, jer su potkupljene sudije Krunskog suda presudile u korist bogataša. Šapom su zapečatili kaznu – ostavivši na stolu zapaljen trag. Šetajući između lublinskih stambenih kuća, vredi pronaći svoje mesto, mirne uglove, zastati, sanjati, razmisliti.
Ovo je šarmantna ulica, poput tajnog prolaza, koju morate posetiti. Prostire se od Grodzka pa sve do Trga Riba. U 18.veku je dograđena, a 1954. godine prolaz je ponovo obnovljen. Tada je ulica dobila ime – Ku Farze. U ovoj ulici često se održavaju foto sesije.
Glavni grad Poljske oduvek je bio interesantan stranim turistima koji bi ga posetili. Jedno od zanimljivih mesta u Varšavi je Žolibor, sa atmosferskim ulicima i drugim zanimljivim atrakcijama.
Varšavski Žolibor je najmanji kvart u glavnom gradu, koji je najmanje oštećen tokom Drugog svetskog rata. Osnovan je u 18.veku, a ime mu potiče od francuskog jezika Joli Bord – što znači Lepa obala. Žolibor karakteriše prijatna atmosfera. To je zbog činjenice da su mnoge ulice izgrađene u stilu dvorca. Zahvaljujući tome, on je atmosferski i sa dušom. Mnogi umetnici su upravo zbog toga izabrali ovo mesto za život.
Žolibor je podeljen na tri regiona: Merimont – Potok, Sad Žoliborske, Stari Žolibor. U okrugu Starog Žolibora, naći ćete vile i dvorske kuće. Najživopisnije ulice Starog Žolibora su: Czarneckiego, Wieniawskiego, Brodzińskiego, Śmiała. Preporučujemo da prošetate ovim ulicama, jer ćete upravo u njima osetiti atmosferu ovog varšavskog okruga.
U navedenim ulicama možete se diviti kućama po kojima se penje loza. Zgrade nemaju ograde. Takođe, vredi obratiti pažnju na detalje: stare poštanske sandučiće, retro automobile, kapije, vrata, prozore. Sve ovo je okruženo drevnim drvećem. Ovde je, naizgled, najlepša zlatna poljska jesen i proleće, kada sve cveta.
Odlično mesto za zdrav veganski ili vegetarijanski obrok je restoran Osma Kolonija u ulici Słowackiego 15/19. Svaki dan se servira drugačiji meni – kratak je i napravljen za datu nedelju. Za popodnevnu kafu i kolače preporuka je Fawory.
Visla se godinama vezuje za jedno prezime, a to je prezime Mališ. Pre nego što je Adam Mališ osvojio svetska brda, postojao je istraživač narodne kulture, koji je Vislu otkrio široj zajednici turista. U pitanju je Bogumil Hof, koji je promovisao prednosti grada u štampi i među prijateljima. Glavni trg u centru Visle dobio je ime po Hofu. Na trgu Hofa nalazi se Avenija sportskih zvezda, koja je nastala na talasu popularnosti skakača Adama Mališa.
Sa trga Hofa savršeno se vidi zelenilo parka gde se nalazi Afiteatar Stanislava Hadina. Zelenilo parka krase zbirke minijaturnih poljskih zamkova, koji su izgrađeni duž reke Visle koja protiče u samom podnožju planine Visle. Kula, koja se vidi u centru, pripada evangalističko-augzburškoj crkvi Svetog Petra i Pavla. Hram je podignut u prvoj polovini devetnaestog veka. Pri poseti ovom hramu, vredi obratiti pažnju na vitraž koji prikazuje apostole.
Ukoliko Vislu niste posetili sopstvenim prevozom, morate se osloniti na javni prevoz do Ustronja. U ovoj regiji Vispol je prevoznik koji caruje na putevima regiona. Put od Visle do Ustronja traje oko dvadeset minuta i košta nekoliko zlota.
Ustronj je počeo da dobija banjski karakter u 17.veku. Tada su ovde dolazili, između ostalog, zbog tretmana surutke za ublažavanje anemije. Reumu su lečili vodom zagrejanom šljakom iz železare. Danas je to lečilište, koje se oslanja na savremene metode lečenja. Brojni sanatorijumski centri obezbeđuju brz oporavak u opuštajućoj atmosferi.
U okrugu Neirodzim nalazi se jedina drvena građevina u gradu – crkva Svete Ane iz 1769. godine. Unutra se nalazi kasnobarokni glavni oltar. Sam centar Ustronja nalazi se kod kružnog toka. Krasi ga gradska većnica napravljena krajem 19. veka i amfiteatar sa istorijskim fotografijama Ustronja. Na trgu se nalazi biblioteka, na koju se ne bi obraćala pažnja, da nije neobičnog murala.
Upravo zbog toga, čini se da je jedna od najvećih u Poljskoj. Deo slike prikazuje unutrašnjost biblioteke u Dablinu, dok se slika na susednom zidu odnosi na unutrašnjost biblioteke u Edinburgu. Kroz Ustronj takođe protiče reka Visla.
TEKST I FOTOGRAFIJE: BOJANA KWIEK
Bojana Kwiek – rođena 30.01.1986, u Jagodini, profesionalno se bavi pisanjem poezije i proze, copywriter, content writer, SEO writer, NLP praktičar, social menadžer. Živi u Poljskoj. Njena poezija krasi mnogobrojne zbirke poezije. Za sebe kaže da je večiti sanjar, zaljubljenik u more i svoju inspiraciju za pisanjem upravo pronalazi pored vode, u prirodi.
Neguje ljubav prema pisanju svakodnevno i želja joj je da i do drugih dođe magičnost pisanog dela. Smatra da je čitanje i pisanje jedan od lekova protiv depresije i preporučuje svima da svoje sumorne dane oboje dobrom knjigom, nekim časopisom, kafom ili koktelom i osmeh na licu je zagarantovan.
Elizabeta Bavarska živela je i vladala u 19.veku, ali je i dan danas prava zvezda u Austriji. Njen lik sveprisutan je po bečkim suvenirnicama, a turističke ture koje nose njeno ime su najposećenije. Danas smo mi vaši vodiči i donosimo vam priču o preteči princeze …
