Kratak i tužan život sestara Bronte, kao i nedaće koje su ih zadesile, uspele su da stvore novo blago u književnosti. Pišući o intrigantnim temama, sestre Bronte su pokazale da su žene u nezavidnom položaju i praktično su otvorile put feiminizmu. Kontrastom njihove hrabre književnosti i njihovih povučenih i tihih života, dokazale su da nije neophodan uzbudljiv život kako bi štivo bilo vanvremensko. Džordžijanska Engleska nije pružala mnogo prilika ženama, pa su tako sestre Bronte mislile da će bolje proći ako pišu pod pseudonimima. Koristeći muška imena Karer, Akton i Elis Bel, sestre su objavile zbirku pesama koja ipak nije imala mnogo uspeha. S početkom Viktorijanske ere, otkrivaju se i prava imena iza Bel pseudonima.
TUŽNA PORODIČNA PRIČA
Porodica Bronte je živela u siromaštvu i doživela je vrlo tužnu i nesrećnu porodičnu priču. Dok su još bile deca, preminule su im majka i dve sestre. Ostavši sam sa tri ćerke i sinom, nemajući novca da im pruži nešto više, otac je morao da ih pošalje u najlošiji internat kako bi stekle bar neko obrazovanje.
ŠARLOT BRONTE
Kako je bila najstarija i najsvesnija sebe i svog okruženja, od tri sestre, nju je najviše pogodio život u internatu. Ona je svoj roman Džejn Ejr iskoristila kako bi ispričala svoju priču. Odvažna Šarlot, pisala je o tabu temama tadašnjeg vremena, o statusu i poštovanju žena.
EMILI BRONTE
Emili je iskoristila svoje neverovatne umne sposobnosti kako bi pisala o dubokim osećanjima, koje nije mogla da iskusi za života. Iako je napisala samo jedan roman, Emili se smatra genijem književnosti u porodici Bronte. Verovatno je i najpopularnija od tri sestre. Danas su, zahvaljujući Emili, Orkanski visovi ušli u romantičarsku istoriju i lik Hitklifa se spominje uz ostale romantičarske likove poput Romea.
EN BRONTE
Najmlađa En, imala je vrlo moderno razmišljanje. Ona se usudila da piše o stvarima o kojima se u njeno vreme nije govorilo ni šapatom. U svom prvom romanu, Agnes Grej, En je po sopstvenom primeru, opisala tadašnji život guvernanti. Njen drugi roman, Stanarka napuštenog zamka, napisan je u feminističkom duhu. Time je roman bio mnogo ispred svog vremena.
TEKST: NAĐA TODOROVIĆ
Nađa je studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smer Komunikologija i odnosi sa javnošću. U slobodno vreme bavi se fotografijom, čitanjem i pisanjem. Kako je od malih nogu u sportu, želja joj je da jednog dana njena karijera spaja odnose sa javnošću i sport.
