Šivenje je jedan od najstarijih zanata čovečanstva, koji vuče korene još iz kamenog doba. Hiljadama godina ranije, zime su bile jako kobne, a ljudi su vođeni potrebom za egzistencijom postajali samouki. Pored lova, javila se i potreba za šivenjem, stvaranjem sopstvene odeće. Ljudi su uspevali da sami kreiraju i sašiju odeću od životinjske kože i krzna, pravljenjem igle i konca od kostiju i drugih životinjskih delova, poput tetiva i vena.
ŠIVENJE I VEŽENJE NA DVORU
Nekoliko milenijuma kasnije, civilizacija se unapredila, te je ovo zanimanje postalo jako cenjeno i traženo. Na srednjovekovnim dvorovima uvek je postojao mali broj ljudi koji su dobro poznavali ovaj zanat. Takve zanatlije su služile kralju i aristokratama. Postajale bi svedoci toga da samo plemstvo može priuštiti krojača i lepe kreacije. Materijali su bili jako skupi. Zato, kada bi jedna strana postala bleda, onda bi se materijal okrenuo i tako ponovo oživeo.
Pored šivenja, i veženje je bilo popularno i visoko kvalifikovano. Ovaj zanat zahtevao je posebne veštine i tehniku, pa su se devojke godinama obučavale. Zato su igle za veženje i šivenje, špenadle i sva šivaća oprema bile u to vreme deo miraza mnogih nevesta.
PRVE MAŠINE ZA ŠIVENJE
Sa dolaskom industrijalizacije, pojavila se prva mašina za šivenje kože, koju je izumeo Tomas Seint, u Londonu krajem 18. veka. Pedeset godina kasnije, nastala je mašina za šivenje sa papučicom. Pomoću nje može se kontolisati brzina šivenja, jačina pritiska igle na tkaninu, kao i smer i brzina šivenja. Ovakva mašina bila je unapređivana od strane Elijasa Haua. Međutim, ovaj Njujorčanin nije uspeo da proslavi svoj izum na odgovarajući način. Singer kompanija počela je da proizvodi ove mašine ne poštujući autorska prava. Tako je ova kompanija postala najveći proizvođač mašina na tržištu.
FAZE ŠIVENJA
Međutim, pre nego što pružimo sebi šansu da se pretvorimo u majstore za mašinom, treba postati i dobar poznavalac materijala. Ipak, pored svega toga, moramo biti upućeni i u osnovne faze šivenja.
Prva faza obuhvata krojenje. U ovoj fazi biramo željeni model, a zatim i odgovarajuću tkaninu. Sledeći korak je uzimanje tačnih mera koje prenosimo kredom na materijal. Kada se obave sve pripreme, sledi druga faza – šivenje, gde je u prvom planu manipulisanje tkaninom. Ako odevni predmet ima više delova, poput rukava ili kaiša, koristimo špenadle da spojimo delove međusobno, a zatim šijemo koncem, ručno. Nakon toga, sledi proba kreacije, kada procenjujemo naše delo. Mašinski završavamo profircani deo i možemo reći da je komad gotov.
DA LI ŠIVENJE IZUMIRE?
Danas je ovo zanimanje, kao samostalno pomalo zapostavljeno. Ponegde se prepoznaju obrisi jedinstvenih kreacija napravljenih po tačnoj meri i sopstvenom ukusu. Još više je zapostavljeno kao hobi, iz kojeg proizilaze sve lepe i unikatne haljine. Kada sednemo za mašinu, uz dosta vežbe, možemo postati dobri majstori zanata, koji stvaraju pravu umetnost.
TEKST: JELENA RADOVANOVIĆ
Jelena smatra da je skromnost najveća vrlina. Inspiraciju pronalazi u muzici, slikarstvu i detektivskim romanima.
