Samopouzdanje se najjednostavnije može odrediti kao osećaj vrednovanja sebe. Nivo samopouzdanja može se menjati u toku života, ali počinje da se gradi od samog detinjstva. Psiholozi smatraju da samopouzdanje kod dece predstavlja osećaj deteta da je sposobno i voljeno. Naime, dete koje je zadovoljno svojim dostignućima, ali se ne oseća voljenim, može osećati nisko samopouzdanje. Takođe, dete koje se oseća voljenim, ali nije sigurno u svoje mogućnosti, može pokazati nizak nivo samopouzdanja.
SAMOPOUZDANJE I OKOLINA
Roditelji u najvećoj meri doprinose podizanju nivoa samopouzdanja kod dece. Međutim, ponekad, okolina previdi pokazatelje niskog samopouzdanja. Deca sa niskim samopouzdanjem često izbegavaju da probaju nove stvari, negativno govore o sebi ili komentarišu svoj neuspeh rečenicama poput: Glup sam. Sa druge strane, deca koja imaju vere u svoje sposobnosti odvažiće se da probaju nove stvari, prihvatiće neuspeh i pokazati želju da ponovo pokušaju .
PRIHVATANJE GREŠAKA I NEUSPEHA
Ohrabrujte dete i pomozite mu da prihvati neuspeh. Kako bi dete napredovalo i osećalo da razumete i cenite proces učenja kroz koji ono prolazi, važno je da ga ohrabrujete. Deca često misle da roditelji vide samo rezultat. Misle i da su napori koje ulažu kako bi dostigli cilj mali i zanemarljivi. Tačno je da je iz ugla odraslih kontrolni iz matematike lak, ali važno je pokazati detetu da primećujete i cenite trud koji ulaže, kao i da verujete u njega.
U slučaju da se vaše dete suoči sa neuspehom, nemojte ga grditi i obeshrabriti. Objasnite mu da se greške dešavaju svima i da ih treba prihvatiti i učiti iz njih. Zajedno sa detetom iz svakog neuspeha izvucite lekciju. Psiholozi savetuju da deci na zabavan način prepričate svoje dogodovštine iz detinjstva. Na taj način, pomoći ćete detetu da se ne oseća lošim i da svoju grešku lakše prihvati.
IZBEGAVAJTE POREĐENJA
Psiholozi ističu da poređenje deteta sa drugom decom, bilo onom van porodice, bilo sa braćom ili sestrama, treba izbegavati. Deca poređenja, uglavnom, doživljavaju negativno, kao da ih se roditelji stide ili da bi radije imali drugo dete kraj sebe.
MIŠLJENJE DETETA JE VAŽNO
Pokažite im da je njihovo mišljenje važno i podstaknite ih na samostalno donošenje odluka. Dopustite detetu da izrazi svoje mišljenje i pažljivo ga saslušajte. Na ovaj način stavićete mu do znanja da je ono što misli i oseća važno. Nemojte prekidati dete izjavama poput: Nismo te pitali šta misliš o tome.
Dozvolite detetu da samo donose neke odluke. U procesu odlučivanja, pružite mu podršku, posavetujte ga, pohvalite i budite strpljivi. Ukoliko prepoznate pogrešna uverenja kod dece, bilo vezana za uspeh, izgled ili neku drugu temu, pomozite im da postave zdravije standarde i objektivnije posmatraju sebe i situaciju u kojoj se nalaze.
RAZGOVOR O OSEĆANJIMA
Podstaknite slobodno izražavanje osećanja. Podržite dete u izražavanju sopstvenih osećanja i stvorite atmosferu u kojoj će se osećati slobodno da to i čini. Razgovarajte o osećanjima i njihovim uzrocima. Dete koje je slobodno da iskaže svoje pozitivne i negativne emocije, naučiće da bolje kontroliše svoje ponašanje.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
