Tvorevina društva kao ljudske zajednice i skupa društvenih uloga i položaja teče uporedo sa ljudskom istorijom. Menja se i doživljava različite transformacije i manifestacije. Sa sociološkog aspekta, promene u društvu i u društvenom poretku se odražavaju na čovečanstvo i razne kulture koje su prisutne u današnjem vremenu.
Pojam supkulture se donekle svrstava u društvene fenomene, čije realno značenje nije bilo poznato široj javnosti do pre nekoliko decenija. Iako živimo u vremenu gde je sloboda mišljenja i izražavanja itekako priznata u većini svetskih zemalja, postavlja se pitanje da li smo zapravo upoznati sa supkulturama i kakav odnos imamo prema njima?
ŠTA PODRAZUMEVAJU POTKULTURE?
Zdrav odnos prema supkulturama generalno podrazumeva detaljno upoznavanje supkulture kao tvorevine određenih društvenih skupina ljudi i razumevanje razloga njenog postojanja. Najčešća definicija pojma supkultura koja se navodi jeste da je to tzv. potkultura jedne kulture, odnosno da su ljudi koji pripadaju toj društvenoj grupi vođeni drugačijim i tačno zacrtanim ciljevima i interesima koje pokušavaju i žele da ostvaruju.
ČOVEKOVA SPOZNAJA O DRUGAČIJEM
Ljudi kao svesna bića imaju pravo da misle i da jasno generišu i razumevaju stvari oko sebe, usput spoznavajući vrednosti i interese koje žele da ih okružuju i koje žele da prate. Ljudskoj istoriji nisu nepoznate situacije kada je određena društvena tema ili poredak godinama imala epitet tabua, a da je vremenom prerasla u derivat određene kulture. Tehničke i tehnološke revolucije, mediji, kao i literatura koja ide u korak s vremenom nam pomažu da budemo više obavešteni i usmereni ka nekoj društvenoj temi, te da bar pokušamo da je razumemo i pridamo joj značaj.
ŠTA KARAKTERIŠE SUPKULTURE?
Elementi spajanja određene skupine ljudi u jednu zajedničku grupu mogu biti različiti, a najčešće se manifestuju u vidu umetnosti, kritičkog mišljenja, različitih društveno-političkih pokreta, kao i samog načina življenja i shvatanja okoline i sveta oko sebe. Direktno ili indirektno, svaka supkultura ili ogranak ljudske potrebe za izražavanjem različitih ideja, stavova ili mišljenja zahteva podršku auditorijuma i publike kojima je namenjena. Objektivno gledano, podrška i popularizacija od strane javnosti nije nužno presudna, ali nadasve može biti korisna kada je u pitanju rasprostranjenost supkultura i različitih uticaja koje one u datom vremenu uživaju.
KULTUROLOŠKE RAZLIKE DOVODE DO PROGRESA
Heterogenost celokupnog svetskog društva možemo da posmatramo i kroz različitosti i kritičke osvrte društvenih grupa o raznim temama koji će nam pomoći da uočimo i spoznamo širu sliku. Svi smo različiti; drugačije rasuđujemo i reagujemo na okruženje, i samim tim podstičemo svoju svest da proširi vidike kritičkog mišljenja. Zdrav odnos prema supkulturama svakako podrazumeva objektivnost u mišljenju i shvatanje da upravo kulturološke različitosti dovode do zajedničkog napretka i modernizacije društva.
TEKST: ANA PAVIĆEVIĆ
Ana Pavićević je studentkinja prve godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za medijske studije, smer Komunikologija i odnosi s javnošću. Od najranijih školskih dana se bavi čitanjem i pisanjem, zaljubljenik je u književnost i u pisanu reč. Želja joj je da u budućoj profesionalnoj karijeri objedini bavljenje pisanjem, medijima, komunikacijama i kreativnim marketingom.
