Tatjana Šešum je sve samo ne obična žena − knjigoterapeut, homeopata, psihoterapeut. Sve njene težnje na ličnom i profesionalnom planu ogledaju se u jednom. Življenje života po holističkom principu i približavanje njega drugim ljudima, kako bi im život bio lepši i lakši, nešto je čime se vodi Tatjana Šešum.
Za naš portal, Tatjana Šešum govori o tome kako pronaći smisao života i ostvariti holističku ravnotežu. Stavlja do znanja da li postoje razlike između klasične i integrativne medicine, kao i to da li su smeh i knjiga jedini pravi univerzalni lekovi za svakog. Tatjana Šešum odgovorila je na deset pitanja, a njene odgovore možete pročitati u nastavku teksta.
MOŽETE LI NAM REĆI NEŠTO O VAŠEM ODRASTANJU, POREKLU I PORODICI? KO JE UTICAO NA FORMIRANJE VAS KAO OSOBE I KASNIJEG PROFESIONALCA I NA KOJI NAČIN STE STASAVALI?
Odrastala sam bezbrižno u manjem mestu, Ćupriji, na Moravi. Zbog toga sada ne mogu da zamislim život bez reke. Majka kao medicinski radnik poslužila mi je kao primer kako ne treba shvatati sopstveno zdravlje, a otac kako pravilni životni stav predstavlja preduslov celokupnog zdravlja organizma. Danas sebe smatram holističkim terapeutom, koji neprestano istražuje nove načine održavanja i vraćanja holističkog zdravlja u sopstveni, kao i u živote svojih klijenata.
U DANAŠNJE VREME ZAVLADALA JE EPIDEMIJA BESMISLA. KAKO OTKRITI ISKRU POSTOJANJA I KRENUTI NAPRED U POTRAGU ZA SMISLOM?
Potraga za smislom jedinstvena je za svakog pojedinca . Smisao je inherentan element naše duše, i kada dođe do pobede besmisla, to u stvari govori da je pojedinac na pogrešnom životnom putu i da je potrebno prestrukturisati se u skladu sa sopstvenim interesovanjima i vrednostima. Najbolji način predstavlja psihoterapija egzistencijalističkog pravca. Pošto sam knjigoterapeut, za početak mogu da preporučim da pročitaju bilo koju knjigu Viktora Frankla, a posebno Zašto se niste ubili? i Potraga za smislom.
POZNATO JE DA STE STRASTVENI LJUBITELJ PISANE REČI. KOJA KNJIGA IZ KOG ŽANRA JE NA VAS NAJVIŠE UTICALA? KAKO STE OTKRILI LEKOVITOST NAJBOLJEG PAPIRNOG PRIJATELJA?
Ne postoji samo jedna knjiga koja je na mene najviše uticala, pre bismo mogli reći da su u pitanju brojne knjige. Ali za ovu svrhu mogu da istaknem dve. Žene i njihove majke, Viktorije Sekunde i Boginje u svakoj ženi Džin Šinode Bolen. Obe spadaju u knjige samopomoći iz popularne psihologije. Lekovitost knjige otkrila sam kroz lično iskustvo, jer sam brojne lične promene započela i sprovela do kraja uz pomoć knjiga. Kada su transformacione moći knjiga u pitanju, ne pravim razliku između popularne psihologije i beletristike. Tek kasnije, u svojim tridesetim godinama saznala sam da mogu da završim edukaciju iz biblioterapije i da budem kvalitetan mentor ili vodič drugim ljudima kroz taj proces.
ZAŠTO JE ZA VEĆINU LJUDI LAKŠE GURATI STVARI POD TEPIH NEGO UHVATITI SE UKOŠTAC SA PROBLEMIMA KOJI NAS MUČE?
Promena nije laka niti trenutna. I pored svega ako stvari sagledamo sa energetske tačke gledišta, zahteva dosta energije i vremena. Tako da je mnogim pojedincima lakše i komfornije da ostanu u starom i poznatom, pa makar to bilo loše i problematično, nego da se menjaju. Drugi razlog je taj što svako rešavanje većih životnih izazova podrazumeva prihvatanje odgovornosti za sebe, svoj život, sopstvene izbore i odluke, zavirivanje u sebe. Onda to biva praćeno negativnim osećanjima koja ugrožavaju osobni doživljaj identiteta. Svi se borimo protiv toga da sagledamo sebe u negativnom svetlu. Posledica toga je često korišćenje mehanizma odbrane. Potiskivanje Uživotu dovodi do toga da se problemi guraju pod tepih i da se njihovo rešavanje odlaže dokle god je to moguće.
U KOJIM TAČKAMA SE INTEGRATIVNA I KLASIČNA MEDICINA SPAJAJU, A U KOJIM RAZDVAJAJU I DA LI POSTOJI OŠTAR PRELAZ IZMEĐU NJIH? KADA ZNAMO DA JE ČOVEK VEČITA TAJNA I ZAGONETKA?
Postoji povezanost integrativne i konvencionalne medicine. Povezanost je u tome što se obe bave zdravljem čoveka, ali na dva različita načina. Sem toga, neke grane klasične medicine su nezamenljive kao što su, na primer, hirurgija, ortopedija, bar kada govorimo o homeopatiji kao integrativnoj medicini. Čovek je jako složeno biće, ali mislim da svakim danom sve više upoznajemo ljudski univerzum. Lično se nadam da će uskoro doći dan kada će nam njegove tajne biti mnogo jasnije. Samim tim i da ćemo se na taj način približiti idealu svih ljudi koji se bave lečenjem na svim nivoima. Budućnost bez neizlečivih bolesti ili bi bolje bilo reći bez bolesti.
BEZ ČEGA NE BI TREBALO DA NAM POČNE ILI DA SE ZAVRŠI DAN (MEDITACIJA, JOGA, PISANJE DNEVNIKA)?
Nijedan dan ne bi trebalo da se završi bez kontakta sa samim sobom. Da li će to biti meditacija, joga, pisanje dnevnika, čitanje ili nešto peto, sasvim je nevažno. U današnje vreme, kada smo toliko primorani da budemo spolja, van sebe samih, to je potrebnije nego ikada. Nije važno zbog čega je to tako. Važno je shvatiti da nemanje kontakta sa svojim unutrašnjim svetom, telom, dušom ima svoju cenu. To je cena koju svi želimo da izbegnemo (bolest, depresija, apatija, umor…).
KOJA JE TERAPEUTSKA ŠKOLA IZ KOJE STE NAJVIŠE NAUČILI I PRIMENJIVALI TEHNIKE U SVOM RADU?
Vrsta psihoterapije koja je meni najviše značila je kognitivno bihejvioralna psihoterapija. Naravno, to ne znači da je ona idealna za sve ljude, ali ona najviše odgovara mojoj strukturi ličnosti i najviše mi je pomogla u radu na sebi, kao i u nameri da budem celovitija i srećnija osoba.
KOJA JE VAŠA ŽIVOTNA FILOZOFIJA?
Moju životnu filozofiju možete odslušati u klipu na mom Jutjub kanalu. Naziv klipa je Preporuke za život i na samom kraju nalaze se moji saveti, to jest, folozofija po kojoj živim.
ZA SVAKU BOLEST POSTOJI LEK, ALI JE POTREBNO DA GA NA VREME PRONAĐEMO. GDE JE NAJVEĆA ŠANSA ZA TO I DA LI JE OSMEH UNIVERZALNI LEK ZA SVE BOLJKE?
Velika je banalizacija fenomena bolesti reći da je osmeh univerzalni lek za sve boljke. Naravno da je uz osmeh sve bolje, ali nije realno očekivati da sa osmehom prihvatimo bolest. Pre bih rekla da je, kada nam se desi bolest, najvažnije da sebi postavimo pitanje: Šta ova bolest hoće da mi poruči ili da me nauči? Obično kada dođemo do pravog odgovora možemo da prihvatimo tu bolest sa većim stepenom smirenosti i da, radeći na promenama koje je neophodno napraviti, dođemo do isceljenja.
DA LI SMATRATE DA NEKI SVOJ CILJ ILI ŽELJU NISTE OSTVARILI? DA LI NAM MOŽETE OTKRITI NEKE POSLOVE NA KOJIMA TRENUTNO RADITE?
Ima dosta ciljeva i želja koje još nisam ostvarila, ali bih izdvojila dugogodišnju želju da napišem knjigu iz popularne psihologije koja će biti bestseller (pa makar i za srpske uslove). Trenutno radim na pisanju autobiografije i na prevodu knjige iz oblasti psihologije genetskih ključeva koja je moja nova fascinacija.
Došli smo do kraja razgovora, ali se nadamo da će za vas ovo biti jedan novi, svež početak i da ćete se voditi nekim stvarima koje je navela Tatjana Šešum.
TEKST: KATARINA MATIĆ
Katarina Matić svoje formalno obrazovanje završava diplomom strukovnog farmaceuta. Voli da pomaže ljudima da zaštite i unaprede najveće nematerijalno bogatstvo na svetu – svoje zdravlje. Na taj način doprinosi da njena zajednica i svet budu lepše i bolje mesto za život. Trudi se da neguje ljubav prema čitanju i pisanju, kako bi što više ljudi saznalo za lekovitost i magičnost pisane reči, pa se na osnovu toga više družilo sa knjigom u ruci, a samim tim, lepo usmeno i pismeno izražavalo, negujući i čuvajući književni bonton, a što je još važnije, upoznajući druge ljude i njihove priče smeštene među koricama, bolje razumeju sebe. Volontira u Biblioteci šabačkoj na Odeljenju za odrasle, uređujući Kutak za biblioterapiju. Zaposlena je u poljoprivrednoj apoteci.
