Koža je najveći organ na našem telu. Samim tim što je izložena svim spoljašnjim faktorima rizika, zahteva negu i spolja i iznutra. U letnjem periodu je izloženost štetnim zracima pojačana. Bez obzira na čari dnevnog spavanja na plaži između odlazaka u vodu ili sunčanja na terasi uz knjigu ili film, treba obratiti pažnju na očuvanje kože. Opekotine od sunca mogu biti rizične na više načina.
RIZIK TOKOM CELE GODINE
Problemi koji se javljaju posledično neadekvatnoj brizi o koži su jako neprijatni i bolni u najblažem slučaju. Koža je izložena ultraljubičastim zracima (UVA, UVB, UVC). UVA i UVB zraci su pristuni tokom cele godine kada je tu i dnevna svetlost. Leto se, kao manje ili više rizično za kožu, ne razlikuje od ostalih godišnjih doba. Zimi je, takođe, stepen zračenja povećan, jer sneg reflektuje svetlost.
KAKO PRIMETITI PRETERANU IZLOŽENOST SUNCU?
Stepen verovatnoće za dobijanje raka kože je znatno povećan kod osoba koje su zadobile opekotine od sunca do svoje dvadesete godine. Razlog je što, u tom periodu, ćelije kože se najviše regenerišu i mutiraju. Vidljive promene koje se jave nakon preterane izloženosti suncu su razne. To su: crvenilo, uz neprijatan osećaj peckanja ili svraba, bol, otečenost, plikovi. Sunčanica se manifestuje temperaturom, glavoboljom i malaksalošću.
SAVETI ZA OČUVANJE KOŽE
Čak 90 odsto znakova starenja kože potiče od neadekvatne brige o koži. To mogu biti: površinske i duboke bore, hiperpigmentacija, gubitak elastičnosti kože, staračke pege, melazimi. Fenomen fotostarenje označava upravo ovo, a evo i najboljih načina kako se zaštititi od neželjenih posledica.
Zaboravite na preterano izlaganje suncu, pogotovo u periodu od 11 do 17 časova.
Nosite odeću koja pokriva najveći deo tela, koja je gustog vlaknastog materijala i nepokvašena. Mokra odeća propušta UV zrake.
Nosite šešir sa širokim obodom, kako bi se zaštitio i vrat.
Nosite naočare koje štite od štetnih zračenja.
Koristite kreme sa SPF-om i nanosite je pola sata pre izlaska iz kuće.
Budite obazrivi i posavetujte se sa svojim lekarom oko odabira lekova koje koristite. Neki od njih su fotosenzitivni, tako da postoji veća mogućnost da izgorite na suncu.
Nemojte misliti da je sunce iza oblaka milosrdnije i pitomije, jer oblaci propuštaju čak 80 odsto sunčevih zraka.
Ukoliko je senka pod vama kraća od vaše visine, to je pokazatelj da ne treba da budete izloženi suncu.
AKO VAM KOŽA IPAK BUDE IZLOŽENA SUNCU
Ukoliko ipak dođete u situaciju da vam se pojave opekotine od sunca, svojoj koži možete pomoći na nekoliko načina.
Rashlađivanje. Tuširanje ili kupka bez korišćenja sapuna i kozmetičkih preparata kao i nanošenje hladnih obloga.
Hidrirajte se. Koži, ali i vašem telu, u tim trenucima je potrebna što veća količina vode, kako bi se i iznutra regenerisala. Voda se nalazi u krastavcima, lubenici, dinji i tikvicama. Sem pijenja vode, možete sebe počastiti i ukusnom salatom.
Izbegavajte nanošenje kantarionovog ulja. Uprkos svojim blagotvornim dejstvima, ono greje kožu. Umesto ulja i masnih krema, nanesite proizvod prirodnog porekla, koji omogućava koži da diše.
Na bolna i iziritirana mesta možete naneti jogurt, kiselo mleko, ovsenu kašu, jabukovo sirće, krastavac, unutrašnjost listova biljke aloe vera ili rendani sveži krompir. Sve ove namirnice su saveznici u vraćanju vlažnosti koži. Pored toga što prijaju i čine da se osećamo lagodnije, omekšavaju i hrane kožu.
Birajte laganu i široku odeću. I sami znate da biste u tom trenutku najradije svukli kožu sa sebe, a zamislite tek da je kaznite uskim šortsem!
Ukoliko imate bolove, popijte lek. Neke stvari je suvišno trpeti.
Plikovi, iako pozivaju na bušenje, moraju sami od sebe da nestanu. Ne dirajte ih, jer je od bušenja moguć razvitak infekcije, koja vam najmanje treba u tom stanju!
ČUVAJTE SE
Sunce, naš najveći prijatelj, može postati veoma opasno, ukoliko se ne pričuvamo i ne edukujemo o njegovim štetnim svojstima po nas. Zato, pre nego što vas ponese da izađete i uživate u danu, ne zaboravite da koža pamti i trpi čak i onda kada ne osećamo. Tretirajte je s ljubavlju i neka vam sunce bude samo saveznik.
TEKST: NINA ZEČEVIĆ
Nina Zečević je rođena u maju 1998. godine. Studentkinja je završne godine glume, poeziju piše od šeste godine, i do sada ima objavljene dve zbirke pesama. Filozofija, travarstvo, psihologija, gluma i pokret su njena inspiracija za svakodnevni rast i stvaranje.
