Briga o mentalnom zdravlju svakog dana postaje sve popularnija tema na internet platformama. Posle viševekovnog perioda stigmatizacije mentalnog zdravlja, ova tema nikada nije bila globalniji trend. Zbog čega je to dobro, a zbog čega i ne baš? U nastavku teksta, predstavićemo neke od najčešćih zamki popularne psihologije.
KORISTIMO SVOJE KRITIČKO MIŠLJENJE
Psihoterapija, alatke za lični rast i razvoj generalno, nisu nešto što treba reklamirati na isti način na koji se reklamiraju potrošački proizvodi. Ono što danas često možemo da vidimo na društvenim mrežama jesu opcije raznih kurseva, njuzletera i podkasta na mnogobrojne teme. Informacije naravno, same po sebi neće škoditi, kao ni popularnost ovih tema u široj zajednici. Međutim, nestručno i banalizovano baratanje tim informacijama može naneti više štete nego koristi. Zato uvek gledamo ko i po kojoj osnovi nešto propagira, piše ili reklamira.
NIJE VAŽNO SAMO BITI ISKREN, VEĆ BITI TO U PRAVOM TRENUTKU
U psihologiji postoji pojam uvremenjenosti koji se odnosi na pravi trenutak u kojem nešto nekome saopštavamo. Stoga, sedam brutalnih istina svedenih na jedan instagram post neće mnogo značiti nekome ko je duboko opasan mehanizmima odbrane, već će pre rezultirati još izraženijim otporom. Većina mehanizama odbrane je nastala rano. Sve je to kao vid zaštite, u trenutku kad nismo znali kako da razvijemo funkcionalniju odbranu. Možda nam više ne služe i zaista ih je potrebno menjati, međutim, postoje načini kako se to radi, iz razloga kako i to ne bi bio samo još jedan, novi traumatski doživljaj.
RAZMIŠLJATI ISKLJUČIVO POZITIVNO
Život nosi teške izazove i emocije koje ih prate. Gubici, smrt i strahovi su kao i radost, njegov sastavni deo. Celovito biće je zdravo i funkcionalno biće koje sebi daje dozvolu da oseti pun spektar emocija. Čovek koji je uvek samo pozitivan i nasmejan ne može biti celovit, iz razloga što mu fali čitav set osećanja u iskustvu. To nikako ne znači da ne treba težiti samoohrabrivanju i pozitivnom gledištu u životu, ali znači da ne treba uvek forsirati posmatranje kroz prizmu lekcije i pozitivne tačke gledišta.
NE POSTOJI JEDNA KRAJNJA TAČKA UČENJA
Kad učimo, obično najviše pažnje usmeravamo na kognitivni deo učenja. Ono što previdimo jeste da postoje i emocionalna i ponašanja komponentna. Da bismo nešto što pročitamo mogli da primenimo, neophodno je da istinski razumemo kako se to oslikava na naš telesni nivo i emocionalni doživljaj. Ukoliko je reč o manjku samopouzdanja i lošoj slici o sebi, rad na ograničavajućim uverenjima je sjajan. Međutim, važno je osvestiti koliko duboko ta uverenja sežu i koje sve aspekte funkcionisanja obuhvataju. Zato nije dovoljno reći nekome da jednostavno mora voleti sebe. Pre toga je neophodno razumeti usled kakvih prethodnih životnih okolnosti je osoba razvila dominantno negativnu sliku o sebi. Osim toga, razumljivo je zašto neko ko je preživeo značajan deo života na opisani način ne može preko noći postati neko ko voli sebe. Promena nije linearna.
ETIKA NA PRVOM MESTU
Sve gorenavedeno može biti značajno za osobe različitih preferencija. Međutim, važno je imati svest o tome da ništa od toga ne bi trebalo da postane komercijalizovani trend koji prioritizira zaradu naspram suštine iz koje nastaje.
TEKST: ANJA MARJANOVIĆ
Anja Marjanović, rođena je 1999. godine. Diplomirani psiholog, sticajem okolnosti pesnikinja. U slobodno vreme voli da vozi rolere i lovi zalaske sunca po Beogradu.
