Mnogima je već poznato da su, u slučaju da niste alergični na njihovu dlaku, mačke dobre po vaše zdravlje. Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju mačke, imaju i manju šansu od srčanog udara. Razlog je taj što pozitivno utiču na naše mentalno zdravlje, te nam umanjuju stres i snižavaju krvni pritisak. Frekvencije mačijeg predenja su, takođe, dobre po naše kosti i mišiće. Deca koja su odrasla sa mačkama, imaju jači imunitet i znatno manje šanse da obole od raznih alergija, ne samo na kućne ljubimce, već i biljke i prašinu.
MAČKE I MOREPLOVCI
Poznato je da su najrazvijenija društva kroz istoriju bila moreplovačka. Putovanja brodom su sa sobom uvek nosila određene zdravstvene i bezbednosne rizike. Tu su stari Egipćani shvatili da su im mačke najbolji zaštitnik. One su na brodovima ubijale štetočine poput pacova, koji bi prenosili bolest i grizli konopce. Pored toga su mornarima pravile društvo, a oni bi ih usvajali iz svih delova sveta na koje bi isplovili i čuvali kao uspomenu na svoje avanture. Ova tradicija duga je milion godina, a u Velikom Ratu je čak pola miliona mačaka bilo raspoređeno po brodovima i rovovima da lovi štetočine i detektuje otrov i pokvarenu hranu i vodu za piće.
MAČKE KAO PACIFISTI
Prednost koju su mačke imale na bojnom polju je ta što su mogle sasvim slobodno da se kreću, pa samim tim i uđu u neprijateljsku zonu. To je vojnicima zasićenim ratom dalo ideju. Na mačije ogrlice bi kačili poruke mira i želje za okončavanjem rata, pa bi ih pustili da obiđu neprijatelja. Ovi bi im često uzvraćali poruke na isti način, pa su protivnički vojnici tako jedni drugima uzdizali moral, i sve to putem mačaka. No, ovaj način komunikacije se nije svideo svakome. Mačora Feliksa, koji je došao da prenese poruku mira u zamenu za poslasticu ili dve, su francuski vojnici zarobili i stavili na suđenje. Mačak je na suđenju proglašen za izdajnika i streljan. Priča ove mačke se našla u francuskoj istorijskoj drami Srećan Božić iz 2005. i anti ratnoj poemi Hitkota Vilijamsa:
,,…mačka mira koja se gotovo ni ne spomnje ali čiji su krvavi otisci šapa usamljeni mačiji testament Apsurda rata’’
MAČOR PITUĆI – BELGIJSKI HEROJ
Jedne noći je belgijski oficir Lekuk naišao na grupu mačića koja su ostala bez mame. Udomio ih je i čuvao, ali je samo jedna preživela. Lekuk ju je nazvao Pitući. Pitući i oficir su bili nerazdvojni, mačak ga je pratio svuda i sedeo mu na ramenu kad god bi rovovi bili mokri. Jedne noći, dok je Lekuk pokušavao da locira nemačku vojsku, neprijatelji su ga čuli i opkolili mu sklonište. Pitući mu je skočio sa ramena i izašao napolje, a Nemci počeli da pucaju. Ubeđeni da je mačka razlog buke koju su čuli, Nemci su se povukli, a Petući je ostao nepovređen. Lekuk se potom vratio nazad sa Petućijem na ramenu i mapom nemačkog vojnog skloništa.
ODANI I VERNI LJUBIMCI
U belgijskim vojnim arhivama se mogu naći fotografije ovog neustrašivog tandema, koji je nastavio da se druži još dugo nakon rata i čija priča služi kao pokazatelj da su i mačke odani i verni ljubimci, iako ih ponekad nervira naša ljubav i pažnja, pa odluče da nam polome omiljenu šolju za kafu.
TEKST: MARINA MILENTIJEVIĆ
Marina Milentijević je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
