Šta našem mozgu čine neuroni ogledala?

Šta našem mozgu čine neuroni ogledala?

Priznali to ili ne, sigurno ste barem jednom pustili po koju suzu uz neki emotivni film ili seriju. Ili ste osetili iskrenu sreću dok ste slušali osobu kako priča o svom uspehu. Za takve situacije odgovorni su neuroni u mozgu koji deluju poput ogledala i  projektuju ono što oko vidi. Tako su dobili naziv neuroni ogledala.

 


 

OTKRIĆE NEURONA OGLEDALA

Raznim istraživanjima koja su se izvodila na majmunima, krajem devedesetih godina prošlog veka, italijanski naučnik Đakomo Rikolati sa svojim timom otkrio je nešto jako zanimljivo. Posmatrajući majmuna koji jede, u mozgu drugog majmuna aktiviraju se isti oni neuroni koji bi se aktivirali da i on jede. Tako je otkriveno da se grupa moždanih ćelija aktivira samo posmatranjem određene radnje na isti način kao i kada bi telo sprovodilo istu radnju. Zanimalo ih je da li se nešto slično dešava u mozgu ljudi i došli su do zaključka da je ljudska mreža neurona čak komplikovanija i složenija.

 

 

Jedna od uloga neurona ogledala je razumevanje namere. Posmatranjem neke radnje, zahvaljujući neuronima, možemo da razumemo nameru i kakve su posledice izvođenja te radnje, te možemo da je oponašamo. Smatra se da su ovi neuroni zaslužni za  mogućnost učenja govora, učenja po modelu odnosno putem imitacije, razvitak empatije… Kada razumemo namere mnogo bolje razumemo kako vlastite, tako i postupke i osećanja ljudi oko nas, pa tako učimo i da pokažemo saosećanje.

 

 

 

UROĐENA ILI STEČENA SPOSOBNOST?

Ako ste se nekada zapitali zašto se smejemo kada se neko oko nas smeje ili zašto smo tužni kada vidimo da neko plače, odgovor leži upravo ovde, za to su odgovorni neuroni ogledala. Naučnici su dugo diskutovali o tome da li je ovo urođena sposobnost ili se stiče tokom odrastanja. Došli su do zaključka da ne postoji biološka predispozicija za osećaj empatije prema drugome. Veruje se da se pokazivanje empatije razvija u ranom detinjstvu i da dosta zavisi od kulture, socijalizacije i ranih iskustva. U slučaju kada je majka deteta depresivna, a beba se svakodnevno susreće sa tužnim licem majke, posle određenog vremena i ona može početi da oponaša tužno lice i zapravo oseti tugu.

 

 

U borbi protiv bora na licu ljudi se odlučuju za ubrizgavanje botoksa. Tim postupkom sprečava se razmena nervnih impulsa sa mišićima. Drugim rečima, botoks ne dozvoljava licu da imitira izraze drugih lica i funkcija neurona ogledala je sprečena. U takvim situacijama, kada mišići lica ne mogu da se pokreću, ne samo da drugi ljudi ne mogu da prepoznaju emocije sa lica te osobe, već i ona teško prepoznaje tuđe.

 

 

S KIM SI TAKAV SI

Verovatno ste čuli za rečenicu S kim si takav si ili da pet osoba sa kojima provodite najviše vremena zapravo predstavljaju vas. Sigurno do sada niste previše obraćali pažnju na to, ali možda od sada hoćete. Prosto je, ako ste razumeli kako funkcionišu neuroni ogledala razumećete da ako ste okruženi negativnim ljudima kojima je jedina tema za razgovor neka tragedija, trač ili bilo šta što budi negativu, ubrzo ćete primetiti kako se sva ta negativa odražava i u vašem životu. Zato se bolje postarajte da u vašem okruženju budu pozitivni ljudi, optimiste, ljudi sa kojima se smejete i osećate voljeno i primetićete kako ćete se mnogo lepše osećati.

 

 

TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ

Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni