Stresan period, depresija ili osećaj praznine, pa čak i dosada i vi automatski krećete ka frižideru. Obično noću, kada vas niko ne vidi krijući se prejedate, a potom usledi osećaj krivice, zgroženosti prema samom sebi ili ponovna depresivna epizoda. Ukoliko se pronalazite u ovim rečenicama u nastavku teksta možete saznati nešto više o emotivnom prejedanju i kako ga sprečiti.
ŠTA JE EMOTIVNO PREJEDANJE
Emotivno prejedanje predstavlja nekontrolisan unos hrane do trenutka kada osoba počne da se oseća fizički loše. Uglavnom osoba nije ni gladna, već se prejeda iz drugih razloga, emotivnih. Uglavnom je uzrok emotivnog prejedanja neka od negativnih emocija, uglavnom stres, dosada, neispunjenost, ali takođe okidač može biti i uzbuđenje zbog predstojećih praznika ili nagrađivanje sebe kao navika iz detinjstva.
Osobe koje su u detinjstvu bile nagrađivane slatkišima ili grickalicama mogu vrlo lako preslikati isti obrazac i u kasnijim godinama života. Pa tako za postizanje nekih ciljeva nagrađivati sami sebe velikim količinama hrane. Da bi se sprečilo emotivno prejedanje neophodno je za početak ustanoviti lične okidače koji izazivaju žudnju za hranom. Kod svake osobe se lični okidači razlikuju, i zato je najefikasniji način za otkrivanje uzroka ovog problema vođenje dnevnika emotivnog jedenja.
KAKO FUNKCIONIŠE DNEVNIK EMOTIVNOG JEDENJA?
Za vođenje dnevnika emotivnog jedenja potrebna vam je samo jedna sveska i dosta strpljenja i volje za rad na sebi. Svaki put kada osetite jaku žudnju za hranom, pre nego što odete do frižidera pokušajte da se zaustavite i zapišete u vašem dnevniku koje emocije su vas naterale da odete po hranu, šta ste osetili, o čemu ste razmišljali.. Ako ipak ne uspete da se iskontrolišete nije strašno, probajte da se setite i ponovo zapišete kako ste se osetili dok ste jeli, a potom kakva osećanja su vas preplavila nakon jela. A sada kada ste zapisali vaše emocije i misli pre, za vreme i nakon prejedanja, možda nećete odmah ali ćete sigurno posle par puta već uspeti da primetite vaš lični okidač koji vas pokreće. Kada otkrijete šta je to što vas dovodi u ovako neprijatnu situaciju, tada možete da počnete sa radom na tom polju.
NAHRANITE SVOJA OSEĆANJA NEČIM DRUGIM
U trenucima kada osetite da ćete izgubiti kontrolu i krenuti sa prejedanjem pokušajte da izbrojite do deset, da zaustavite sebe i možda na taj način uvidite zašto se javila žudnja i koje posledice to može da prouzrokuje. Ako ste uspeli da se suzdržite deset sekundi pokušajte sada pet minuta razmišljajući za to vreme o vašim emocijama umesto o tome kako ne možete da odolite kutiji sladoleda iz zamrzivača. Nije strašno ni ako posle toga ipak pojedete taj sladoled, važno je da naučite da osvestite svoje emocije i možda sledeći put napravite drugačiji izbor.
Kada ustanovite razloge prejedanja pokušajte da rešenje nađete u nečemu drugom umesto u hrani. Na primer ukoliko se osetite usamljeno ili depresivno nazovite nekog prijatelja ili dragog člana porodice, prošetajte ili pročitajte par stranica knjige, pustite omiljenu muziku, pogledajte omiljenu epizodu serije koja će vas nasmejati i oraspoložiti….
Ako ste umorni, pod stresom ili iscrpljeni skuvajte sebi šoljicu čaja ili omiljene kafe, ili izaberite bilo koju aktivnost koja vas usrećuje. Možete napisati listu stvari koje vas čine ispunjenim i srećnim i držati je uvek blizu sebe. Može to biti na telefonu ili na papiru pored kreveta, negde gde će vam biti pri ruci u trenutku kada biste najrađe otišli po tu kutiju sladoleda. Tada izbrojite do deset i bacite pogled na vašu listu, izaberite šta vam se najviše od toga radi i izbegnite bespotrebno prejedanje i užasan osećaj koji nakon njega sledi.
PRIHVATITE SVOJE EMOCIJE
Emotivno prejedanje najčešće proizlazi iz nemoći nad svojim emocijama. Osoba koja ne može da prihvati svoje emocije i da se nosi sa njima zatrpava ih hranom. Isto tako i osoba koja oseća neku vrstu praznine u sebi pokušava da je popuni hranom. Naučite da prihvatite vaša osećanja, vaše emocije, jer one nisu deo vas. Prihvatite da se u nekom trenutku osećate tako kako se osećate, osvestite sami sa sobom šta je to i otpustite, ostavite za sobom i fokusirajte se na pozitivne aspekte vašeg života.
Ne možete da pobegnete sami od sebe, prihvatite vaše emocije, kakve god da su, kao trenutno stanje i uzmite život u svoje ruke. Provodite više slobodnog vremena sa dragim ljudima, bavite se sobom, trenirajte, čitajte, usavršavajte se. Fokusirajte se na to da vam dan bude ispunjen i primetićete kako ćete se mnogo bolje osećati pa ćete samim tim ređe osećati potrebu za prejedanjem.
Takođe vam može pomoći i pisanje dnevnika. Ne misli se na tip dnevnika koji ste možda pisali kao deca, u kojem ste opisivali kako je prošao dan, ili šta ste dobili iz matematike, već se misli na dnevnik vaših osećanja. Pišite ga kad god vas preplave misli, pozitivne ili negativne. Misli koje umeju da zaokupiraju svu vašu pažnju i ometaju vas u svakodnevnim aktivnostima, jer one vrlo često mogu da budu uzrok prejedanja. Biće vam mnogo lakše kada misli prebacite iz glave na papir. Osećaćete se lakše, bolje, mirnije i možda vam baš ova metoda pomogne u prihvatanju i razumevanju vaših emocija.
TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ
Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni
