Šta se dešava kada nedovoljno spavamo?

Šta se dešava kada nedovoljno spavamo?

Čovek je jedino živo biće koje dobrovoljno uskraćuje sebi odmor. San je, pored vode i hrane, neophodan činilac našeg opstanka. Posledice jedne neprospavane noći osetio je svako bar jedanput u životu, ali šta se dešava kada nedovoljno spavamo?


 

BENEFITI SNA

 

Prvo ćemo obratiti pažnju na neke od benefita koje nam dovoljno sna donosi:

 

Poboljšava raspoloženje i redukuje stres

 

Snižava rizik od srčanih bolesti, dijabetesai nastanka određenih vrsta kancera

 

Osnažuje imunitet i pomaže u borbi protiv virusa

 

Pomaže nam da održavamo zdravu težinu

 

Utiče na bolju koncentraciju i protok misli

 

 

KOLIKO SATI SNA JE POTREBNO ZA ODMOR I DA LI JE VAŽNO KADA SPAVAMO?

 

Za odrasle osobe, preporučuje se između 7 i 9 sati sna, dok za decu u zavisnosti od uzrasta taj broj varira. Za novorođenčad potrebno je od 14 do 17 sati, za bebe od 12 do 14, za decu predškolskog uzrasta od 10 do 13, za decu školskog uzrasta od 9 do 12, a za adolescente od 8 do 10 sati. Jednako važan činilac je i kada spavamo. Preporučeno vreme za odlazak na spavanje je u 22h, jer se smatra da se u periodu između 22h i 3h odvijaju najvažniji procesi u organizmu potrebni za naše zdravlje.

 

 

KOJE SU POSLEDICE NEDOVOLJNE KOLIČINE SNA?

 

 Problemi sa pamćenjem– san ima važnu funkciju u omogućavanju procesuiranja i pamćenja novih informacija koje stižu do mozga. Nedovoljno sna utiče na zadržavanje informacija kako u kratkotrajnoj, tako i dugotrajnoj memoriji.

 

Problem sa koncentracijom– kreativnost, fokus i veštine za rešavanje problema opadaju sa manjkom sna

 

Visok krvi pritisak– ukoliko osoba spava manje od 5 sati dnevno, povećava se rizik od visokog krvog pritiska

 

Veći rizik od nezgoda– manjak koncentracije izazvane umorom utiče na veći broj automobilskih i drugih vrsta nesreća

 

 Raspoloženje– česta promena raspoloženja, povećana emotivnost i naglo reagovanje samo su neke od posledica nespavanja. Na duže staze, deprivacija sna može dovesti do depresije i anksioznosti

 

Loš balans– koordinacija pokreta i balans ugroženi su manjkom sna, te stoga lakše može doći do padova i povreda

 

 Povećanje telesne mase– signali o sitosti koji dolaze do mozga su van ravnoteže, te je rizik da osoba nastavi da jede čak i kada je sita veliki. Pored toga, sklonost ka brzoj i nezdravoj hrani u ovakvim slučajevima je vlro izažena.

 

RAZLOZI NESPAVANJA

 

Alkohol, kofein i stres su najčešći razlozi nespavanja, zato je važno raditi na uvođenju zdravih navika koje mogu pomoći pri rešavanju ovog problema, a to su: fizička aktivnost (naročito u prvom delu dana), odlazak na spavanje i buđenje u isto vreme, izbegavanje dremki tokom dana, odlaganje elektronskih uređaja bar sat vremena pre odlaska na spavanje, kao i čitanje, meditacija ili tuširanje mlakom vodom. Odlazak kod lekara, ukoliko ne dođe do poboljšanja je više nego preporučljiv.

 

 

TEKST: MARIJA JOKA

Marija Joka rođena je 1999. godine u Valjevu. Pohađa master studije komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U slobodno vreme uživa u filmovima, kuvanju, prirodi i fizičkoj aktivnosti.