Odrastajući otkrivamo različite forme ljubavi, kroz nju otkrivamo ko smo i stvarajući odnose sa drugim ljudima često ponovo preispitujemo naše poimanje ljubavi. Za zajednicu je potrebna ljubav, ali kakva? Šta označava hrišćanska ljubav i kako je razlikujemo od drugih?
DVA VIĐENJA LJUBAVI
Grčki filozofi su radi lakšeg razumevanja ovog kompleksnog pojma rasčlanili ljubav, dali im imena i zasebno ih opisivali (što je često sporno, može li se ljubav deliti?), ali su najznačajnija dva viđenja ljubavi: eros i agape. Eros je platonska koncepcija ljubavi, a njeni koreni se pojavljuju još u antici. Agape je hrišćanska koncepcija ljubavi. Ovi pojmovi se mogu označiti kao strasna ljubav i istinska ljubav. U srednjem veku ova dva viđenja su se spojila.
NAJČISTIJA, NESEBIČNA LJUBAV
Hrišćanska ljubav, agape, viša je od znanja, a od erosa se najviše razlikuje po tome što podrazumeva spuštanje i odabiranje, ne toliko čežnju koja je karakteristična za eros. Agape je Božja, hrišćanska ljubav, označava prelivanje, presipanje, dok je eros penjanje, dizanje. Agape je značajan po nedostatku erotskog i uvek za razumevanje ovog pojma treba imati u vidu da polazi od Boga i njemu se vraća. Označava se kao najčistija, nesebična ljubav, bezuslovno davanje.
EROS JE EGOCENTRIČNA VRSTA LJUBAVI
U raspravi Agape i Eros švedskog teologa možemo videti njegove stavove po pitanju ovih pojmova. Naime, Nigren smatra da je eros egocentrična i sticajna vrsta ljubavi, zasnovana na potrebama i željama. Kada volimo iz erosa mi to radimo iz sopstvenog interesa, da bismo stekli i posedovali predmet naše ljubavi. U Platonovoj filozofiji ovo viđenje ljubavi dobija svoj klasični izraz.
OSNOVE AGAPE LJUBAVI
Što se pak tiče agapea, smatra da je to samopožrtvovana vrsta ljubavi, zasnovana na Božjoj bezuslovnoj ljubavi prema svim stvorenjima. Kada volimo iz agapea, predmet ljubavi volimo zbog njega samog, odbacujući lične interese. Agape potiče od grčke reči koja znači uzvišeno, spiritualno. Smatra se da je baš to ljubav koju je Isus osećao prema ljudima. Ona prevazilazi prijateljsku i erotičnu ljubav, a u savremenim shvatanjima se često dovodi u vezu sa altruizmom. Nigren je smatrao da je agape jedina istinski hrišćanska vrsta ljubavi, što se vidi i u novozavetnim tekstovima i da nas eros odvraća od Boga.
KLJUČNA JE OPŠTOST
U srednjem veku dolazi do sinteze ova dva shvatanja, pa su pesnici tog vremena spajali ličnu ljubav sa platonskim erosom. Tako je italijanski pesnik Dante Aligijeri spojio čežnju za mrtvom dragom sa čežnjom za Bogom. Odnosno od erosa i pojedinačne ljubavi prema Beatriče otišao i uzneo se ka opštosti. Kod hrišćanskog viđenja ljubavi jeste ključna opštost, tačnije to sveopšte, sveprožimuće osećanje koje se bezuslovno preliva na druge ljude i koje teži suprotnoj strani egoizma.
TEKST: NATALIJA MITIĆ
Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.
