Dr Ljiljana Vitas: Holistika je umetnost življenja srećnog i ispunjenog života

Dr Ljiljana Vitas: Holistika je umetnost življenja srećnog i ispunjenog života

Dr Ljiljana Vitas smatra da čovek veruje samo onim stvarima koje su mu na sopstvenoj koži ostavile trag. Na svom Instagram nalogu ne deli medicinske savete širokim narodnim masama, već samo medicinskim stručnjacima koji znaju pravila konvencionalne medicine i trude se da što više nauče i nađu im primenu u oblastima kojima se bave.

 


ČIME SE VODI DR LJILJANA VITAS?

Dr Ljiljana Vitas ne razdvaja klasičnu medicinu od alternativne. U svom pristupu se prema pacijentu vodi time da je čovek celovito biće i da je princip lečenja za svakog individualan. Dr Ljiljana Vitas veruje u moć kontinuirane edukacije i prevencije pojave raznih oboljenja. Uzmimo u obzir tri stvari: energiju, emocije i hranu.

Samo kada je ova trijada zadovoljena, život nam je srećan i ispunjen − rekla je dr Ljiljana Vitas.

Dr Ljiljana Vitas takođe ističe: Na nama je odluka da li ćemo voditi računa o našem zdravlju ili ne. Kada tu odluku donesemo, raste naša moć samoisceljenja!

O tome šta za nju lično znači pojam holistike i koliko joj je pomogao da razume sve u sebi i oko sebe, dr Ljiljana Vitas govori za naš portal.

 

 

Šta za Vas u današnje vreme znači pojam zdravlje, kada smo svedoci toga da se ljudi bave više onime što se vidi spolja, nego iznutra i trude se da izgledaju savršeno, iako su unutar sebe duboko nezadovoljni svim i svačim?

Potpuno se slažem sa definicijom da je zdravlje stanje potpunog telesnog, duševnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti. Mislim da je u toj definiciji sve rečeno. Ne može biti zdrav neko ko je fokusiran
samo na svoju spoljašnjost i na isključivost u bilo čemu. Mudrost je imati balans. Balans je ključ dobrog zdravlja.

 

 

 

Da li i pod kojim uslovima čovek radom na sebi u duhovnom smislu može umanjiti ili potpuno ukloniti posledice nekog oboljenja ili bolesti pomoću saveta i tehnika stručnih ljudi, bliskih njemu lično ili kulturi iz koje dolazi?

Sigurna sam da čovek radom na sebi u duhovnom smislu može umanjiti simptome ili posledice raznih oboljenja. Rad na sebi, u duhovnom smislu je dosta širok pojam. No, trudim se da se držim naučno dokazanih i proverenih metoda. I kada je u pitanju moje lično iskustvo, tako i saveti koje dajem drugim ljudima.

 

 

 

Kako čovek sebi i drugima najviše može da pomogne da izađe iz životnih kriza i savlada prepreke koje se svakodnevno nameću kao izazovi savremenog čoveka?

Meni se iz ličnog iskustva pokazalo da životne krize uglavnom imaju svrhu. Ukoliko i kada je prepoznamo, možemo da je pretvorimo u jedno fenomenalno iskustvo. Posle njega smo postali mudriji i još svesniji. Ukoliko smatramo i osećamo da krizu možemo da prevaziđemo sami, moja preporuka je da zastanemo i prihvatimo sve baš onako kako jeste. Prihvatanje u najvećem procentu slučajeva donosi nove spoznaje i otvara nove puteve. Ukoliko uvidimo da ne uspevamo sami kroz krizu, moja preporuka je uvek potražiti savet psihijatra/ psihoterapeuta. Kada je u pitanju pomoć drugim ljudima, smatram da je u lakšim slučajevima lepa reč, saslušati nekog − čuti ga i videti, može puno da pomogne. U onim težim slučajevima, najbolje je uputiti drugog psihoterapeutu/ psihijatru.

 

 

 

Koja situacija ili osoba Vas je motivisala na pozitivne promene u pogledu zdravlja, promene radnog i privatnog okruženja i dala Vam motivaciju da istrajete?

Kada su u pitanju zaista krupni životni koraci, sticanje uvida u sopstvene obrasce i šeme, tu sam najveći vetar u leđa dobila od svog partnera koji se bavi psihijatrijom i psihoterapijom. Sa njim na svakodnevnom nivou otvaram teme koje me čine svesnijom, boljom sebi, a samim tim i drugima. Ovde bih želela da spomenem psihoterapeutski pravac Transformaciona terapija po Robertu Betzu. U pitanju je nemački psiholog čije sam knjige po nekoliko puta pročitala i čije video-snimke slušam često. Ono što je mene privuklo u radu Roberta Betza je što sam lično na sebi primenila njegove savete i preporuke, probala njegove meditacije i uvidela ogromnu pozitivnu promenu u sebi.

 

 

 

Šta mislite o izreci: U zdravom telu, zdrav duh i da li je ispravnije obrnuto reći, ako znamo da je mozak kompjuter našeg tela, a ostali organi sporedni delovi koji čine celinu organizma?

Mislim da je ispravnije reći: U zdravom biću su telo i duh zdravi. Odnos između materije i duševnog je izuzetno komplikovan i još uvek misteriozan. Mnogi pokušavaju da se bave isključivo duševnim aspektima bića što ih u krajnjem dovede do jednog tragičnog zanemarivanja materijalnog (tela u užem smislu). Sve to nas samo uči da život na polovima nikada nije dobar. Postoji više nivoa jednog bića: materijalni, duševni, spiritualni… Samo kada su svi u balansu, tada imamo potpuno zdravlje.

 

 

Na koji način je holistički način razmišljanja i delovanja obogatio Vaš život i dao mu moć kakvu do tada nije imao?

Holistički način razmišljanja mi je pružio jednu širinu i odgovore na mnoga pitanja. Vidim da je holistički pristup sve zastupljeniji i mnogo mi je drago zbog toga. Sve je više onih koji stiču uvide i postaju spremniji da prošire svoje vidike i otvore se za razne holističke metode. Ovde bih samo želela da naglasim da holistički pristup obuhvata i klasičnu medicinu, jer često vidim da ljudi pod pojmom holistički pristup odmah pomisle na isključivost. Na primer, u lečenju samo biljkama ili alternativnijim metodama.

 

 

 

Koje holističke metode i tehnike primenjujete u svom radu i u slobodno vreme i koje su njihove prednosti ili nedostaci, ukoliko ih ima?

Od holističkih metoda koje sam isprobala lično na sebi, izdvojila bih homeopatiju i akupunkturu. Njihove prednosti su što uz pomoć klasične medicine pomažu da se isceliteljske moći organizma regenerišu. Na taj način ubrzavaju izlečenje i sam tok oporavka.

 

 

 

Što se nedostataka tiče, mislim da je glavni nedostatak što ove metode kod težih oboljenja bez metoda klasične medicine nemaju veliku moć. Tu i tamo neko objavi priču na društvenim mrežama kako je pacijent koji je kolabirao spasen uz pomoć neke specijalne manuelne tehnike. Najverovatnije se u takvim slučajevima radilo o prolaznoj disregulaciji kardiovaskularnog sistema ili autonomnog nervnog sistema. U tim slučajevima bi svakako došlo do poboljšanja. Pacijent sa disekcijom aorte, infarktom miokarda, plućnom embolijom ne može biti izlečen nijednom drugom metodom osim klasičnom medicinskom.

 

 

 

Da li smatrate da se čovek može odvojiti od ljudi i stvari koje mu društvo nameće, a ipak ostati u njemu jer je poznato da je čovek društvena životinja?

Svakako da se čovek može odvojiti i treba odvojiti od ljudi i stvari koje mu društvo nameće. Pogotovo ukoliko one ne rezoniraju sa njegovim potrebama i normama. Uz pomoć internet tehnologija, dat nam je veliki prozor u svet. To smatram jako velikom privilegijom današnjeg vremena. Mislim da samosvesnom čoveku društvo ne može da nametne ništa protiv njegove volje. Mi biramo jer je moć u nama.

 

 

 

Koje motivacione govore i literaturu preporučujete iz oblasti holistike i šta ste iz njih naučili, jer je poznato da postoji više onih koji prodaju maglu zavijenu u ukrasni papir, a zapravo nemaju kompetencije za izrečeno?

Do sada nisam imala nikakav dublji kontakt sa takvim prodavcima. Svesna sam da ih ima, ponajviše na društvenim mrežama, jer su one postale jedan od najrasprostranjenijih načina oglašavanja. Edukacija nas štiti od svega onoga što ona nije. Smatram da je edukacija jedini pravi način kako možemo da izbegnemo šarlatanstvo. Kada je u pitanju psihoterapeutski/ psihološki pristup, preporučujem Roberta Betza. Njegovi sadržaji su nažalost na nemačkom. Nekoliko knjiga je prevedeno i na engleski jezik.

 

 

 

Kada su u pitanju druge metode, kao što rekoh, imala sam kontakt samo sa akupunkturom i homeopatijom. U oba slučaja sam se obratila školovanom homeopati. Odnosno, obratila sam se školovanom i licenciranom akupunkturologu koji je ujedno i moj izabrani lekar. Ovim bih samo htela da apelujem na ljude. Prilikom odabira alternativnih metoda koji mogu pomoći u izlečenju birajte one ljude koji iza sebe imaju određen neophodan stepen obrazovanja. Tačnije, licencu izdatu od strane nadležne zdravstvene ustanove zemlje u kojoj žive. Jedna od autorki čija dela preporučujem, a bazirana su na holističkom pristupu je dr Kristijan Nortrup.

 

 

 

Da li planirate da svoja znanja i iskustva na polju konvencionalne medicine, kao i holistike, pretočite u svoju knjigu i kada će štivo ugledati svetlost dana? Ili ćete nastaviti da informacije prenosite samo preko Instagrama, kao što ste činili preko Jutjuba više za kolege, nego za širok krug ljudi koji Vas poštuju i vole Vaš rad?

Iskrena da budem, kada sam počela sa jutjub kanalom imala sam jako mnogo ideja. Želela sam da sve što pročitam i što smatram korisnim za širu zajednicu podelim sa ljudima. Na poslu provodim u proseku 11 sati dnevno. U jednom momentu sam shvatila da moram da povučem granicu i suzim ciljnu grupu. Stoga sam se odlučila na deljenje informacija iz oblasti interne medicine. One mogu mnogo da koriste mlađim kolegama. Stoga je u planu jedan e-book za kolege sa prikazima najčešćih slučajeva iz interne medicine. Takva knjiga na našim prostorima još uvek ne postoji. Ona je bazirana na najvažnijim informacijama bitnim za praktičan rad i pisana običnim jezikom jednog specijalizanta.

 

 

 

Kada je u pitanju prikaz holističkog pristupa na društvenim mrežama, trenutne obaveze mi ne dozvoljavaju da širim sadržaje u tom pravcu. Trenutno ne bih mogla tome da se posvetim na pravi način. Iz svog dosadašnjeg iskustva sam naučila da je često manje zapravo više. Bitno je samo znati prepoznati šta je ono što nam je u životu zapravo prioritet i naša istina.

 

 

TEKST: KATARINA MATIĆ

Katarina Matić svoje formalno obrazovanje završava diplomom strukovnog farmaceuta. Voli da pomaže ljudima da zaštite i unaprede najveće nematerijalno bogatstvo na svetu – svoje zdravlje. Na taj način doprinosi da njena zajednica i svet budu lepše i bolje mesto za život. Trudi se da neguje ljubav prema čitanju i pisanju, kako bi što više ljudi saznalo za lekovitost i magičnost pisane reči, pa se na osnovu toga više družilo sa knjigom u ruci, a samim tim, lepo usmeno i pismeno izražavalo, negujući i čuvajući književni bonton, a što je još važnije, upoznajući druge ljude i njihove priče smeštene među koricama, bolje razumeju sebe. Volontira u Biblioteci šabačkoj na Odeljenju za odrasle, uređujući Kutak za biblioterapiju. Zaposlena je u poljoprivrednoj apoteci.