Kakav je život na hladnom severu?

Kakav je život na hladnom severu?

Zemlje Skandinavije. Hladni sever Evrope koji vekovima unazad intrigira svojom fascinantnom istorijom i tradicijom. Počevši od vikinga, pa do današnjeg čuvenog standarda, Skandinavija je definitivno jedna od kulturno najbogatijih delova Evrope.

 


 

MITOLOGIJA

Ova, najsevernija grana germanske mitologije, veoma je bogata pričama o raznim bogovima i njihovim osobinama. O bogovima nordijske mitologije dosta saznajemo iz saga, ali i arheoloških zapisa nalaženih širom Skandinavije. Neki od najpoznatijih bogova su Odin, Tor i boginja Freja. Odin se smatra vrhovnim bogom i Ocem-Svih. Pored titule vrhovnog boga, Odin se smatra i bogom rata i mudrosti. On je stvorio zemlju i nebo, ljude i sve živo na Zemlji. Reč onsdag (Odins dag) u prevodu sa skandinavskih jezika znači sreda, a upravo po Odinu je dobila ime. Odin je otac mnogih bogova, ali njegov najstariji sin je Tor.

 

 

Tor je najstariji i najsnažniji Odinov sin. On je bog munja, gromova i oluje, ali i plodnosti i snage. Samo ime Tor vodi poreklo od skandinavske reči torden, što znači grom. Tor je poznat po svom čuvenom čekiću Mjolniru. Ovo čudesno oružje Tor koristi u raznim borbama i nikada se ne odvaja od njega. Freja je, kako se može i očekivati, boginja ljubavi i lepote u skandinavskoj mitologiji. Freja je u mitologiji, pored pozitivnog uticaja, pominjana i u negativnim kontekstima. Na primer, bila je osuđivana za promiskuitet. Koristila je posebno vrstu magije, seidr, koju je naučila od Odina.

 

 

 

DOBA VIKINGA

Sigurno ste dosta čuli o čuvenim nordijskim vikinzima, ali šta je od toga u stvari tačno? S jedne strane, slika vikinga kao neustrašivih, ali milosrdnih ratnika, dosta je romantizovana. Vikinzi su, pre svega, bili trgovci i gusari, koji su iz raznih političkih i trgovačkih razloga prekrstarili Evropu. Njihovi motivi bili su krajnje koristoljublje, pa ti njihovi pohodi nisu bili ni najmanje prijatni za njihove domaćine. Vikinzi su umeli da budu jako nasilni, umeli su da razaraju, a čak i da odvode ljude u roblje.

 

 

S druge strane, uticaj vikinga je i te kako značajan za kulturu tadašnjih zemalja sa severa. Sa vikinškom ekspanzijom, došlo je i do širenja nordijske kulture širom Evrope. Takođe, kulturna dobra čitave Evrope sve su lakše i brže dospevala na tlo zemalja Skandinavije.

 

 

 

HLADNO, ALI STANDARD?

Kao što je poznato, život u zemljama Skandinavije je jako lagodan i primamljiv mnogima sa strane. Međutim, postavlja se pitanje, da li je to zaista tako. Skandinavija pokriva prostor od oko 1.260.000 kilometara kvadratnih i čine je tri kraljevstva: Švedska, Norveška i Danska. Život u sve tri zemlje ima svoje prednosti i mane, koje su, manje ili više, slične.

 

 

 

NAJBOLJA ZEMLJA EVROPE

Švedska važi za jednu od najboljih zemalja za život u Evropi, već godinama unazad. Kvalitet života je veoma visok, zbog mogućnosti zaposlenja, ali i visokih plata. Međutim, mesečni troškovi mogu biti prilično visoki. Recimo, trećina zarade uglavnom odlazi na kiriju za stan. Fakultetsko obrazovanje takođe može biti jako skupo, ali pohađajući švedski univerzitet, pohađaćete jedan od najboljih u Evropi. Šveđani su, međutim, jako tolerantna nacija, okrenuta ka provođenju vremena i prirodi i druženju. Njihova čuvena fika je nezaobilazni način uživanja.

 

 

ZEMLJA PONOĆNOG SUNCA I POLARNE SVETLOSTI

Norveška, zemlja fjordova, ponoćnog sunca i polarne svetlosti, ne zaostaje za Švedskom što se tiče visokog kvaliteta života. Prosečna plata je oko 4.500 evra, a uslovi rada su veoma humani. Takođe, jako je lako otvoriti firmu u Norveškoj, ali i živeti sasvim pristojno. Mane života u Norveškoj mogu biti određene razlike u zdravstvu i administraciji, ali i veoma duge i hladne zime. Norvežani su, kao i većina stanovnika Skandinavije, druželjubivi i tolerantni.

 

 

 

ZEMLJA MALE SIRENE

Zemlja Male sirene, Danska, ne razlikuje se mnogo od prethodne dve. Odlikuje je skup i brz život, mnogo kafe i feminizma. Radi se oko 37,5 sati nedeljno, a plate su slične platama u ostalim skandinavskim zemljama. Mana života u Danskoj bi bila težina samog jezika, tačnije njegovog izgovora. Međutim, pisani jezik je jako sličan pisanom norveškom, a izgovor je stvar vežbe.

 

 

Sve u svemu, ne biste pogrešili ako biste se rešili na život ili putovanje u bilo koju skandinavsku zemlju. Kulturno nasleđe i autentičnost kojom raspolaže, sigurno će vas ostaviti bez daha.

 

TEKST: NIKOLETA JOVIČIĆ

Nikoleta Jovičić je student jezika, zaljubljenik u poeziju, muziku i umetnost generalno. Voli da piše, uživa u prirodi i putovanjima, a večita inspiracija joj je ljubav.