Nakit predstavlja modni dodatak koji pripadnice ženskog pola nose u različitim dobima svog života. Vremenom se menjaoa ali uloga mu je ostala ista, on upotpunjava modne kombinacije. Pravi se od različitih materijala, boja I u neobičnim oblicima. Sve to predstavlja normanu pojavu u svetu mode. A da li ste znali da postoji nakit koji je nastao iz prirode I pritom ima moći koje su povezane sa zdravljem ljudi? Ukoliko vam je ova tema nepoznata, a želite da saznate o kakvom se moćnom nakitu radi pročitajte ostatak teksta.
ŠTA JE ĆILIBAR?
Ćilibar je predstavlja fosilnu smolu koja je nastala od praistorijskog drveća starosti i do 50 miliona godina. Smola koju često možemo videte na drveću služi za zaštitu od infekcija i oštećenja. On se vekovima unazad koristi kao prirodan lek za ublažavanje bolova i jačanje imunog sistema.
TEORIJE UMIRUJUĆEG EFEKTA
Postoje dve teorije o tome zašto nošenje ćilibara na koži ima umirujući efekat na decu prilikom izrastanja prvih zubića. Jedna teorija smatra da kada je ćilibar u dodiru sa kožom, on oslobađa lekovita ulja koja preko kože ulaze u krvotok. Druga teorija se zasniva na naučnim saznanjima koja su pokazala da ćilibar ima elektromagnetna svojstva i da proizvodi izvesnu količinu prirodne energije.
POREKLO REČI
Reč ćilibar je persijskog porekla (kah – ruba), a u naš jezik je došla preko turskog kehruba, kehlibar = onaj koji privlači slamu. Značenje te reči vezuje se za svojstvo ćilibara da privlači sitnije čestice. Drugi nazivi za ćilibar su jantar i amber. Reč jantar je u novije vreme preuzeta iz ruskog jezika, a ruska reč preuzeta je iz litvanskog (gintâras) i ugro-finskog (gentiras, mađ. gujanta). Naziv amber koristi se i za ćilibar. Takođe isti naziv se upotrebljava i za mirišljavu smolastu lučevinu iz utrobe kita, kao i za smolastu lučevinu američkog amber drveta.
IZVORIŠTA ĆILIBRA
Iako nije mineral smatra se dragim kamenom. On dobija od četinarskog drveta koje je izumrlo pre 50 miliona godina. Najlekovitiji i najfiniji je onaj sa Baltika. U prirodnom stanju, ova vrsta ćilibara se i danas nalazi u priobalnom području Baltičkog mora, narjviše na jugoistočnim obalama, duž tzv. "ćilibarske obale" u istočnoj Pruskoj, u području današnjeg Kalinjingrada, u Rusiji. Dominikanska Republika, Sicilija, Rumunija, Severna America, Meksiko su države u kojima se ćilibar može naći.
POSEBNOST BALTIČKOG ĆILIBRA
Ćilibar kao nakit je oduvek dovođen u vezu sa baltičkim ćilibarom iako postoje i druge vrste ćilibara na različitim lokacijama širom sveta. Zbog svojih lekovitih svojstava baltički ćilibar je veoma popularan. Baltička ćilibarska smola je nastala od fosila koji su proizvedeni od prastarog borovog drveća koje je raslo u severnoj Evropi (pre više miliona godina). To je u regionu koji obuhvata današnje južne delove Skandinavije kao i predele oko basena Baltičkog mora. Usled klimatskih promena i porasta temperature, to borovo (zimzeleno) drveće, ispustilo je veliku količinu prirodne smole koja je pomoću oksidacije dostigla svoju stabilnost Baltički ćilibar je jedina fosilna smola koja u sebi sadrži 3-8 odsto sukcinatne kiseline (succinic acid), lekovite supstance sa raznolikim efektima. Ova kiselina smanjuje i upale, tako da rane brže zarastaju, i snižava krvni pritisak.Najveća količina kiseline je nađena u kori ćilibara- spoljašnji sloj ćilibara. Neobrađen baltički ćilibar može biti u obliku kapljice, ledenice ili grumenja različite veličine.
Svaki komad ćilibar je unikat. Ćilibar kao nakit se može naći i u različitim bojama, kao što su boja meda, limuna, konjaka i zlatna. Grumenje ćilibara je toplije od ostalog kamenja i kada se protrlja privlači komade papira ili kosu, usled elektriciteta koji proizvodi. Baltički ćilibar je živ zato što se njegov proces unutrašnje tranformacije odvija bez prekida. Grumenje ćilibara kada s zapali gori, svetlim plamenom žute boje, ispuštajući prijatan smolast miris.
NEPOSTOJANA BOJA ĆILIBRA
Boja ćilibara je različita i nepostojana. Kreće se od svetložute, skoro bele do crvenkastosmeđe. Retko se mogu naći zeleni, plavi, sivi i crni (Rumunija i Sicilija). Ćilibar može biti providan, poluprovidan i neproziran, retko i fluorescentan. Tamna boja ćilibara uslovljena je starošću i sušenjem. To je tako jer on može i da prima i da gubi vodu. Boja ćilibara može da se menja veštački, mehaničkom i termičkom obradom (zagrevanjem i taljenjem dobija se njegova veća prozračnost), ali i hemijskim putem. Da bi dobili veštačko drago kamenje ametitst, stari Rimljani su dodavanjem korenja biljaka, morskog purpura i kozjeg loja, menjali boju i izgled ćilibara. Upravo tako obrađen, ćilibar je imao cenu zlata.
ŽUTO SUNCE POSPEŠUJE ZDRAVLJE
Ćilibar ublažava tegobe koje stvara obolela štitna žlezda, a preporučuje se i da ga nose osobe sa čestim bolovima u predelu grla i ušiju. Ovo žuto sunce jača imunitet, smiruje organizam, reguliše nesanicu i smiruje lupanje srca. U Rusiji se veruje da ako majke nose jantar, on može pospešiti rad mlečnih žlezda. Preporučuje se da ga sa sobom nose i ljudi kojima je prepisana terapija zračenjem. Takođe, oni koji nose nakit ili ćilibar u džepu su manje razdražljivi i nervozni. Smatralo se da je ćilibar sunčev kamen koji donosi sreću onima koji su rođeni u znaku Lav. Prirodni ćilibar apsorbuje negativnu energiju. Negativni joni koje proizvodi, utiču na smanjenje bola i obezbeđuju zaštitu od štetne radijacije. Ćilibar se koristi u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Jantarno ulje je sastavni deo krema i masti, a muštikla od ćilibara ima baktericidno dejstvo. Od ćilibara se pravio i napitak lamervajn, poznatiji kao piće besmrtnosti.
DEJSTVO ĆILIBRA
Kada se ćilibar nosi na koži toplota tela oslobađa ulja organskog porekla koja se apsorbuju u krvotok i tako povećavaju imunitet organizma. On je topao na dodir, a kada na otvorenom plamenu gori, oslobađa prijatan miris. Primena jantaroterapije – lečenje ćilibrom koristi se u onkologiji. Soba za terapiju ćilibrom ima zidove, pod i plafon koji su napravljeni od sirovog ćilibra i jantarne kiseline. Postupak tretmata ćilibrom su takvi da se prvo izvode vežbe disanja koje olakšavaju pristup jonima u telu. Masiraju se bioaktivne tačke obolelih organa korišćenjem prirodnih masažera od ćilibara, dizajniranih da povećaju stepen prodiranja jantarne kiseline u organizam. Tako se podstiče oporavak i zarastanje obolelih organa.
TEKST: MAGDALENA KOSTIĆ
Magdalena Kostić je studentkinja Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
