Ljudska psiha je fabrika osećaja − ono na šta usmerimo pažnju, to postaje izraženije i jače. Istraživanja pokazuju da usmeravanje pažnje na bol povećava subjektivni doživljaj te boli za 400 odsto. To povećanje doživljaja bola ne manifestuje se samo snažnijim fizičkim senzacijama, već i psihičkim reakcijama, kao što su strah, anksioznost i panika. Tema ovog teksta je algofobija.
ŠTA JE STRAH?
Strah je primarna ljudska emocija uzrokovana iščekivanjem stvarnog ili zamišljenog bolnog događaja. To je prirodna i poželjna pojava, jer omogućava čoveku da reaguje na okruženje i zaštiti se od potencijalne opasnosti. Međutim, kada poprimi veći intenzitet od uobičajenog, strah parališe čoveka i doprinosi ostvarenju potencijalne opasnosti. U ovakvom stanju čovek doživljava bolne senzacije intenzivnijim i sopstvenim strahom uvećava bol koju oseća.
KAKO DOLAZI DO ALGOFOBIJE?
Dugotrajni i abnormalni strah od bola poznat je pod nazivom − algofobija (ἄλγος – bol i φόβος — strah). Algofobija se najčešće javlja kod ljudi koji imaju neku vrstu dugotrajnog, hroničnog bola. Između 20 odsto i 50 odsto svetske populacije ima neku vrstu hroničnog bola. Istraživanja pokazuju da gotovo svi oni imaju poremećenu percepciju bola.
Ljudski nervni sistem ne ume da odreaguje na dugotrajan bol, pa se zbog toga kod čoveka javljaju prekomerni strah, neprekidna anksioznost i panika kao odbrambeni mehanizmi. Na ovaj način ljudi koji steknu algofobiju kao reakciju na hroničan bol, mogu upasti u bezizlazni krug bola i straha.
LEČENJE ALGOFOBIJE
Među psiholozima su se izdvojila tri metoda za lečenje algofobije koja su pokazala najbolje rezultate.
Kognitivno-bihevioralna terapija pokušava da izmeni način razmišljanja i percipiranja bola od strane pacijenta. Učenjem o bolu i dobijanjem uvida u njegovo funkcionisanje, pacijent uspeva da se izbori sa strahom. Kada se bol učini potpuno jasnom pojavom za pacijenta, on prestaje da se plaši.
Terapija izlaganjem nastoji da pacijenta u kontrolisanim uslovima izloži okolnostima kojih se on boji, da se suoči sa stvarima koje izbegava zbog iracionalnog straha. Na ovaj način, pacijent uspeva da prevaziđe strah uviđajući da je on bio neosnovan.
Terapija fizičkom aktivnošću takođe je pokazala odlične rezultate u lečenju algofobije. Fizičkom aktivnošću se povećava prisustvo hormona sreće u nervnom sistemu i uvećava samopouzdanje čoveka. Na ovaj način on je spremniji da odgovori na strah ili bilo koji drugi osećaj nelagodnosti.
IŠČEKIVANJE NEPOZNATOG
Intenzitet straha je gotovo uvek nesrazmerno veći u odnosu na realnu opasnost. Iskustvo je pokazalo da se čovek plaši sve dok se ne suoči sa izvorom straha. Strah je, u stvari, samo iščekivanje nepoznatog − kada nepoznato nastupi, čovek postaje potpuno oslobođen.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
