Čovek prekoputa mene, u jakni Jenkis bejzbol tima, istovremeno popunjava ukrštenice dva poslednja broja Njujorker magazina. Pored njega, Latinoamerikanka poluzatvorenih očiju briše svoju medicinsku uniformu, nakon što se slučajno posula kafom iz termosa koji grčevito drži. Malo dalje, dve devojčice bez prestanka na kineskom jeziku raspravljaju nešto njima urnebesno i hvale se jedna drugoj kolekcijom bedževa na njihovim Kroks klompama koje su, po najnovijoj modi, uparile sa običnim belim čarapama. Prekoputa njih, Afroamerikanka lepa poput Naomi Kembel, preko erpodsa sluša motivišući podkast toliko glasno da svi možemo da ga čujemo, dok ona odlučno drži svoju prostirku za jogu i bocu od pola galona vode. Pored mene, s jedne strane mladi momak sa jarmulkom na glavi čita delove Tore preko svog ajpeda, dok s druge strane Afrikanac u svojoj tradicionalnoj nošnji priča sa ćerkom na tečnom francuskom. Na sledećoj stanici su ušla i tri studenta sa Kolumbija univerziteta unoseći i dvosed koji su, kako sam naučila iz njihovog razgovora, nabavili jako povoljno preko fejsbuk oglasa.
To je slika samo jednog dela metroa broj 1 na crvenoj liniji. Metro koji dnevno preveze preko 4 miliona ljudi. U gradu koji broji skoro 9 miliona ljudi. Toliko različitih priča, boja, jezika, snova, prošlosti i budućnosti. To je Njujork.
KO MI JE UKRAO LEPOTU PRVOG UTISKA?
Došla sam u Njujork zbog studija pre, otprilike, tri meseca. Svakodnevno putovanje metroom do fakulteta mi je ubedljivo najveća zabava. Mislim da se jedino tako može shvatiti po čemu je Njujork poseban. Na početku nisam to uviđala. Delovalo mi je kao da sam nastavila da putujem 16-icom do posla na Novom Beogradu. Moj mozak nije primećivao ništa drugačije u okolini. Kao da je već imao pripremljene impresije i time nije upijao ništa novo. Dok nakon nekog vremena nisam pogledala oko sebe potpuno drugim očima.
Mahom su uzrok toga globalizacija i društvene mreže. Sve nam je postalo dostupno. Svi smo se nagledali slika sa poznatih turističkih destinacija, reels-a nečijih putovanja, i vlogova koji objašnjavaju svaki detalj: od toga šta možete da jedete, kakve ljude da upoznate i šta sve da doživite. Svega toga sam se, htela-ne htela, i ja nagledala pre nego što sam došla u sam izvor američkog sna. I zato mi ništa nije oduzelo dah, nateralo moje oči da se širom otvore i da mi srce zaigra. Sve sam to zapravo nekad videla. Kao da mi je neko ukrao lepotu prvog utiska.
LEPOTA SE KRIJE U… OBIČNOM KRONAUT-U!
Zato sam se posvetila otkrivanju autentičnih utisaka i nekih malih, neuobičajnih stvari, koje ne mogu da se vide na mrežama (ili barem nisu toliko česte). A lepota Njujorka se baš tu krije. Tako sam na ulici, dan nakon što je grad pretrpeo velike poplave, naletela na koncert španske muzike krunisan parovima koji su strastveno plesali tango. Ceo komšiluk je uživao – neki su gledali sa svojih protivpožarnih stepenica, a neki su čak izneli stolice na ulicu. Za grad koji je poznat kao betonska džungla, neverovatno je kako nakon par blokova sigurno možete naleteti na neki javni park. U delovima pored reka, izgrađeno je po nekoliko teniskih, bejzbol i fudbalskih terena i svi su besplatni za korišćenje. Dok je bilo toplije vreme, ljudi su redovno održavali besplatne časove joge, tekvonda ili tradicionalnog kineskog plesa sa lepezama.
Lepota različitosti svih ljudi koje je sudbina dovela u Njujork se takođe najbolje vidi u hrani koju možete da probate. Od kineske, korejske, italijanske četvrti do štandova sa brzom hranom koja može da parira meniju najekskluzivnijih restorana. Tako sam uživala u falafelima poznatog „Kralja falafela“, takosima u Bruklinu i indijskoj masala dosi u Vašington Skver parku.
Njujork je grad trendova. Starih i novih. Odavde je krenula pomama oko avokado tosta, kardio vežbi, kafe sa aromom bundeve i kronat-a (probala sam ga i priznajem dobar je). Možete videti neke nezamislive navike. Na primer, američki studenti odlaze na predavanja u šorcevima, mokre kose i jutra započinju uz Starbaks hladnu kafu. Zar im niko nije rekao za promaju?!
Nastavak teksta Njujork – autentično moj
TEKST: MILICA ŠKARO
Milica Škaro je veliki ljubitelj prava, književnosti, mode, umetnosti i komunikacija. Trenutno je na master studijama u oblasti prava zaštite životne sredine na Univerzitetu u Njujorku (NYU). Pre nastavka studija, radila je kao advokatski pripravnik, a bila je i deo komunikacijskog tima Novak Djoković Fondacije kao urednica bloga.
