Ako nas izazov sa kojim se suočavamo ne plaši, onda verovatno i nije toliko važan. – Tim Feris
ŠTA JE STRAH?
Strah je primarna emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti, ili ozbiljne pretnje. Kako je u delu autora Ivana Vidanovića predstavljeno to je urođena, genetički programirana reakcija na preteći ili bolan stimulus.
KAKO ORGANIZAM REAGUJE NA STRAH?
U organizmu se dešavaju različiti procesi I reakcije koje nas pre svega štete od neželjenih efekata. Konkretno, povećava se priliv krvi u mišićima, izoštravanje čula, širenje zenica, povećava se prag za bol, pretvara se glikogen u glikozu, srce jače kuca, povećava se nivo kiseonika u mišićima I mozgu, luči se više adrenalina, kao I kostrešenje krzna. Problem nastaje onda kada se strah tranformiše u fobiju, a ona je nerealan, neopravdan I neprirodan strah, strah jačeg inteziteta. Reč fobija potiče od latinske reči fobos – panika. Prema samom prevodu reči može se zaključiti da fobija može ostati posebne posledice I proizvesti jake posledice na mentalno zdravlje.
KOJI SU UNIVERZALNI STRAHOVI?
Možemo reći da postoje univerzalni strahovi, onoga čega se većina ljudi pribojava: gubitak, smrt, samoća, povređivanje, budućnost. Kada smo spomenuli fiziološku stranu straha delom smo odgovorili na pitanje u naslovu teksta. Dakle, strah sa svim svojim negativnim strana I onime što ne možemo da kontrolišemo, ili nam barem manjka hrabrosti, jeste odbrambeni mehanizam. Ono na čemu možemo da mu zahvalimo jeste njegova ideja vodilja, a to je flight-or-fight (bekstvo ili borba), prema tome strah priprema nas za okolinu, obezbeđuje nam bezbednu zonu ukoliko ne tu gde se nalazimo, makar u našem umu. Fric Perls, osnivač gestalt psihoterapije, govorio je o načinu na koji se anksioznost pretvara u uzbuđenje.
TEKST: ANA MILUTINOVIĆ
Ana Milutinović je student treće godine Psihologije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Njena strast su muzika i fotografija. Voli da provodi dosta vremena sa dragim ljudima i sa svojim psima